Sadržaj ‘Jaka pića’
Istorija aparata za destilaciju
Monday, August 30th, 2010
Destilacioni aparati koje je koristila Kleopatra
Čovek je kroz svoju dugu istoriju uvek težio i da uživa, a jedno od najstarijih i najmoćnijih sredstava za to, svakako su bila i opojna pića. Najstariji pisani podaci uveravaju nas, da se otkriće destilacije može pripisati starim Egipćanima. Ova pretpostavka zasniva se na spisima cara Zoizmea o “božanskoj kapljici”, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za destilaciju, navodeći da ih je video kao crteže, na zidu antičkog hrama u Memfisu, prestonici starog Egipta (period 3400-2445. g. pne).
Prof. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVoćna vina
Monday, August 30th, 2010
Voćno vino je piće dobijeno alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili koncentrisane voćne kaše i šećera, po tehnološkom postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina, propisanom Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za vino. Voćnim vinom se smatra i alkoholno piće od meda. Voćnim vinom u smislu ovog Pravilnika ne smatra se vino od grožđa.
Voćnom vinu mogu se dodavati nefermentisani voćni sok ili nefermentisani voćni sokovi, i stavljaju se u promet kao mešana voćna vina. Voćno vino koje nosi naziv jedne vrste voća, mora da je proizvedeno od najmanje
70% od te vrste voća.
Prof. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuOvo nam je najbolje
Monday, April 12th, 2010
Završeno je stručno ocenjivanje najboljih srpskih šljivovica za period 1900-2009 godine. Tim povodom zamolili smo prof. Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je vodio ceo ovaj projekat, da za naš časopis prokomentariše kakvi su njegovi utisci sa ovog ocenjivanja. (more…)
Tehnološke zanimljivosti i saveti pri proizvodnji jakih alkoholnih pića
Tuesday, December 1st, 2009
U ovom tekstu potrudili smo se da damo nekoliko korisnih saveta koji mogu da proizvodnju jakih alkoholnih pića umnogome olakšaju kao i da uklone neke česte probleme koji se tu javljaju.
Izbor najbolje srpske šljivovice 1900 – 2009
Tuesday, December 1st, 2009
O rakiji srpskoj šljivovici više se priča nego što se zna a ona po svojoj reputaciji, ugledu i prestižu zaslužuje da predstavlja pravi srpski brend jer je najbolje i tehnološki najsavršenije jako alkoholno piće na svetu po rečima našeg sagovornika prof. dr Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Zbog toga je važno da se ovde kod nas u Srbiji vidi i potvrdi kakav to kvalitet ima srpska šljivovica i šta je to što je svrstava u sam vrh najboljih jakih pića sveta. Zamolili smo prof. Nikičevića da nam kaže kako ćemo utvrditi, pre svega, koja je najbolja srpska šljivovica.…
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuInstrumentalna metoda u analitici jakih alkoholnih pića
Wednesday, July 1st, 2009
Pored glavnih komponenti koje čine alkoholi, aldehidi, estri i kiseline u alkoholnim pićima se u manjim količinama može naći širok spektar različitih hemijskih jedinjenja. Jedinstvene senzorske karakteristike različitih tipova alkoholnih pića često su određene malim razlikama u sadržaju kako isparljivih tako i neisparljivih komponenti. Upotrebom instrumentalnih metoda danas se mogu utvrditi kvalitativne i kvantitativne karakteristike a time dobiti važne informacije o kvalitetu alkoholnih pića.
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuTekila – Blago Acteka
Wednesday, October 1st, 2008
Tekila je alkoholno piće dobijeno od destilata posebnih vrsta kaktusa agave specifičnim tehnološkim postupkom. To je i nacionalno piće Meksika, pored koga su još poznati puljke i meskal…
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuNajbolji put do jakih pića
Sunday, June 1st, 2008
Prvi i jedinstveni kurs obuke za proizvođače voćnih rakija u Srbiji koji je trajao puna četiri meseca održan je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Zamolili smo doc. Dr Ninoslava Nikičevića da nam nešto više kaže o tome.
Mane i popravka kvaliteta jakih alkoholnih pića
Tuesday, April 1st, 2008
Jaka alkoholna pića treba da budu bistra i čista. Ali nisu retki slučajevi da se u njima javljaju izvesne mane ili nedostaci (opalescencija, mutnoća, talog) koji se opažaju vizuelno ili na mirisu i ukusu. Ove pojave imaju različite uzroke, koji se ukazuju tokom proizvodnje, a nekada i posle punjenja potpuno bistrog pića u boce.Doc. dr Ninoslav Nikićević
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Kalvados ili “Jabučna voda života”
Friday, February 1st, 2008
Kalvados je čuvena francuska rakija, iz regiona Normandije i Bretanje, po svom kvalitetu i renomeu, veoma slična konjaku.
Onsova je tradicionalnog pića „špilja Normandije“. Ovo je malo piće kalvadosa koje se konzumira između obroka u dugačkim čašama, ponekad sa jabučnim sokom u cilju ponovnog izazivanja apetita. Kalvados se može konzumirati kao aperitiv, u koktelima, kao dižestiv ili sa kafom.
Doc. Dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPonos Normandije i Bretanje (ili priča o Kalvadosu)
Monday, October 1st, 2007
Stara engleska uzrečica “An apple a day, doctor away” za proizvođače čuvenog francuskog kalvadosa bi verovatno glasila: “ A calvados a day, the best drinking way”. I zaista, možda će nekom manje upućunom u tajne pravog alkoholnog kvaliteta, ovo zvučati najmanje čudno ili “francuski” prepotentno, ali ovaj nadaleko čuveni francuski alkoholni simbol, spada nesumljivo u najsavršenija jaka alkoholna pića na svetu.
Doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRakija jabukovača
Sunday, July 1st, 2007
Kao voćna kultura, jabuka je pogodna i atraktivna za gajenje. Bogata je vitaminima, mineralnim materijama, sa skladnim odnosom svih hemijskih sastojaka. Koristi se masovno kao stono voće i sirovina je za skoro sve vidove prerade. Godišnje, velike količine ostanu neiskorišćene.
Cilj ovog rada je da se ispita uticaj nekih atraktivnih sorti i načina izvođenja alkoholne fermentacije na hemijski sastav i senzorne karakteristike jabukovače.
doc. dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuProizvodnja rakije od autohtonih sorti šljive
Thursday, March 1st, 2007CRVENA RANKA (Prunus institia L.)
Za Srbiju je proizvodnja rakije šljivovice najvažniji proizvod od šljive. Naša šljivovica ima visok renome u svetu, te se skoro vrednuje kao nacionalno piće (Paunović, 2000).
Međutim, najveći deo naše šljivovice se proizvodi od tzv. autohtonih sorti različitog kvaliteta i po ekstenzivnoj i zastasreloj tehnologiji, zbog čega se dobija i rakija neujednačenog i slabog kvaliteta, što znatno otežava izvoz ovog proizvoda na svetsko tržište, jer ne ispunjava njegove standarde.
dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVokabular za ocenjivanje kvaliteta šljivovice
Wednesday, November 1st, 2006
Odrediti kvalitet nekog jakog alkoholnog pića, a samim tim i rakije šljivovice, i pri tome ga još i numerički izraziti, je izuzetno teško, s obzirom da on predstavlja kompleksan i višeslojan pojam.
Na ovim našim prostorima, šljiva je oduvek bila nacionalna voćka, a rakija šljivovica već decenijama predstavlja zaštitni simbol Srbije u svetu. Stoga i ne čudi činjenica da se u svim viđenijim enciklopedijama sveta (Britanica, Larrose i td), predhodna Jugoslavija a sa njom, naravno Srbija, posebno pominje i memoriše u svetskoj istorijskoj baštini, posle cara Dušana i njegovog čuvenog zakonika iz 1354. godine, Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Ive Andrića, još samo po voćki šljivi i njenoj nadaleko čuvenoj rakiji šljivovici.
Doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRakija malinovača
Thursday, June 1st, 2006
Posle jagode i crne ribizle, malina je najznačajnije jagodasto voće na svetu. Vodi poreklo iz Male Azije, a na prostoru Srbije prisutna je skoro 2000 godina.
Posle šljive, malina predstavlja najznačajniji izvozni voćni artikal naše zemlje. Plod maline je vrlo aromatičan, slatko nakiseo, veoma dopadljiv na ukusu i lako svarljiv. Naša zemlja spada među tri najveća svetska izvoznika smrznute maline.
Nikićević. N, Tešević. V, Rangelov. S.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRum – piće u kome je uživao Hemingvej
Saturday, April 1st, 2006
Priča o rumu vraća nas u antičko doba, jer mnogi stručnjaci smatraju da je to najstarije destilisano piće na svetu. Prema kazivanjima starih Latina, šećerna trska potiče sa Nove Gvineje. Ista biljka uspevala je i na području današnje Zapadne Indije i Kine, odakle je pre početka nove ere preneta na područje južnog Mediterana.
Preteča današnjeg ruma bio je brum, piće koje su stotinama godina pre naše ere proizvodili u Maleziji. Marko Polo, veliki putnik i pustolov, takođe je pio ovo piće. Kada je u XIV veku došao u Aziju rekao je da je to „veoma dobro vino od šećera“.
Ivan Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRakija vilijamovka
Sunday, January 1st, 2006
U raskoraku, između izuzetno šturih podataka u domaćoj naučnoj i stručnoj literaturi o ovoj cenjenoj delikatesnoj rakiji, i njenoj sve većoj tražnji i potrošnji od strane muške, a zadnjih godina i sve brojnije ženske populacije, nalazi se motivacija i razlog za izradu ovog rada.
Kvalitet rakije vilijamovke prvenstveno zavisi od kvaliteta polazne sirovine tj, plodova i načina njihove prerade, odnosno načina proizvodnje.
dr N. Nikićević,
Poljoprivredni fakultet, Beograd -Zemun
Mogućnost smanjivanja sadžaja metanola u rakiji šljivovici
Thursday, September 1st, 2005
Predmet ovog istraživanja bio je pronalaženje različitih mogućnosti za smanjivanje količine metanola u rakiji šljivovici. Metanol nastaje tokom hidrolize jedinjenja pektinskog tipa, a pod uticajem pektolitičkog enzima, pektin-metil-esteraze. Određeno prisustvo metanola predstavlja dokaz autentičnog voćnog porekla rakije.
Doc. dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠljivovica – srpska bajka ili srpski mit
Thursday, September 1st, 2005PRVA AUKCIJSKA PRODAJA STARIH SRPSKIH ŠLJIVOVIH PREPEČENICA
Francuzi imaju svoj čuveni konjak, Škoti se ponose viskijem, Italijani uzdižu u nebo svoju grapu, Rusi se nalivaju vodkom, Meksikanci tekilom, a mi Srbi imamo našu nadaleko poznatu mučenicu – Šljivovicu.
doc.dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju