Sadržaj ‘Kultura’
Poslednje reči u slavu vina
subota, april 1st, 2006U to malo svetle tečnosti – koliko grob da se prelije – što je ostalo iza moje utoljene žeđi, ja sam nekad mogao da utopim ne samo sve što jesam, što sam bio, video i znao o životu, nego i sva vina ovoga sveta i svet sam sa svima promenama i svima stvorovima i ljudima, živim, pomrlim i nerođenim.
Ivo Andrić
Odlomak iz knjige “Staze, lica, predeli“
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuGrožđe, vino, dragi kamen, žena
subota, april 1st, 2006Razume se, najbolje bi bilo ako bih dragi kamen, kad god hoću, pretvarao u ženu, nauživao se u njoj, zatim je opet preobratio i popio, na koncu bih opet imao dragi kamen i nikada se ne bi istrošio.
Preveo Sava Babić
Iz knjige “Filozofija vina“ Bele Hamvaša
Kada da pijem, kada ne?
subota, april 1st, 2006Zakon pijenja je isti kao i zakon ljubavi: bilo kada, bilo gde, bilo kako. Međutim, i ovamo i onamo važne su sve okolnosti. Prema prirodi vina treba odabrati godišnje doba i doba dana. Postoje lenja vina, koketna vina, brbljiva vina, tragična vina.
Preveo Sava Babić
Iz knjige “Filozofija vina“ Bele Hamvaša
U spomen Noja
nedelja, januar 1st, 2006
Autor: Vladimir Cvrčin
Tekst prenešen iz knjige Mišela Onfrea „Gurmanski um -Filozofija ukusa“ u izdanju izdavačke kuće Gradac iz Čačka.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVoda za obraz – vino za dušu
četvrtak, septembar 1st, 2005
Bela Hamvaš, mađarski književnik i filozof, autor „Filozofije vina“, smatra vodu praelementom. Najverovatnije je u pravu jer sve teorije o postanku života na Zemlji slažu se da se on najpre začeo u vodi. Svaka čast vodi što je bila i ostala „conditio sine qua non“, ali vino predstavlja njen viši oblik, svojevrsnu nadgradnju. Poznato je da ovozemaljska voda tek sa dodirom sunca u vinovoj lozi postaje nešto kvalitativno novo, sposobno da se transformiše u najveći dar prirode – vino. Iako vino sadrži najčešće između 75 i 85% vode, kada je reč o proizvodnji vina i vinskoj kulturi, voda i vino predstavljaju dve antipodne tečnosti. (više…)
Odumiranje jezika ili: Zašto su nestale krčme
četvrtak, septembar 1st, 2005Jezik je u dosluhu sa logikom života. Ono što danas jeste – sutra ne mora da bude. Kafane su, primera radi, skoro do juče bile svojevrsne nacionalne institucije, a danas ih gotovo nema. Da ih – bar što se Beograda tiče – nije pobrojao i u knjigu ubeležio (zapisao i opisao) pokojni književnik Sveta Lukić potomstvo ne bi znalo da su postojale. Jer, kako glasi staro pravilo, ostaje samo ono što je zapisano!
Mihailo Vujanić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuO vinu
četvrtak, septembar 1st, 2005
Tekst čuvenog francuskog pesnika, Šarl Bodlera na temu vina.