Sadržaj ‘Tajne vina’
Umeće degustacije (II)
Tuesday, July 1st, 2008
U prošlom broju časopisa VINO smo počeli da pišemo o tehnici degustacije vina. Sada nastavljamo sa objašnjenima termina aromatične supstance, buke i mirisi.
Pinot noir (burgundac crni) – Vino za sladokusce
Tuesday, July 1st, 2008
Pino noar je stara sorta, kako neki naučnici tvrde, možda samo generaciju do dve od divljih. Tačno poreklo ove sorte nije još utvrđeno – u nekim istorijskim spisima iz I veka postoji opis sorte slične pino noaru na prostorima današnje Burgundije pod nazivom Helvenacia minor. Međutim, ova loza je rasla divlje čak do Belgije u danima mnogo pre filoksere i postoji mogućnost da pino predstavlja nezavisnu domaću varijantu Vitis vinifera. U svakom slučaju najvećim delom obuhvata prostor današnje Francuske.
Burgundac sivi – samo za sladokusce
Tuesday, April 1st, 2008
Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta.
U Srbiji skoro sva vinogradarska područja su pogodna za ovu sortu grožđa. Prema plamenjači srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Okca izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“. Takođe, može biti i braonkasto rozikaste, ili čak boje belog grožđa, a ono što je posebno interesantno je da se javlja ponekad različita obojenost na istom grozdu. Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.
Umeće degustacije vina (I)
Tuesday, April 1st, 2008
Kada se neko nađe pred nekim vinom, dovoljno je da ga samo pogleda i već započinje, voljno ili nevoljno, njegova prva degustaciona vežba. Ukoliko se odluči da ga pomiriše i popije sadržaj iz čaše, sva njegova razmišljanja će teći gotovo istim tokom kao kod degustatora koji analizira vino sa ciljem da iznese svoje mišljenje.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Sauvignon blanc
Tuesday, April 1st, 2008
Sovinjon beli je sigurno, uz šardone, u poslednjih desetak godina jedna od najpopularnijih vinskih sorti grožđa. Naziv potiče od francuske reči „sauvage“ što znači „divalj“ i „blanc“ što znači „belo“ i spada u jednu od najstarijih francuskih sorti.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠta je organsko vino
Monday, October 1st, 2007
Zanimljivo je da do danas ne postoji zvanična definicija organskih-ekoloških vina na evropskom nivou već samo pravila za proizvodnju organskog grožđa, a regulativu EU, u ovom slučaju ne treba mešati sa propisima-preporukama OIVa koja se odnose na ovu oblast.
Jedinstvena regulativa Evropske Unije pod brojem 2092/91 aneks 6, koji se tiče proizvodnje organske hrane, ne odnosi se na vino i vinovu lozu. Da bi se i ova oblast privredne delatnosti zaštitila i ponudila tržištu ekološki zdrava vina kao alternativa klasičnoj proizvodnji, posle dužeg međusobnog usaglašavanja u EU, pokrenut je projekat ORWINE. Ovaj projekat u svojoj osnovi ima za cilj da pomogne komisiji EU kako da stvori pravni okvir za transformaciju “organsko grožđe” u “organsko vino”. To bi zamenilo trenutno važeću definiciju “vina dobijena od organski uzgajanog grožđa” sa “organska vina”. Jedan od prvih zadataka ovog projekta je sagledavanje zakonodavne strukture koja se primenjuje u zemljama EU vezano za organsku proizvodnju vina. Razmatraju se i upoređuju svi zvanični javni i drugi standardi za proizvodnju vina kako bi se videli sličnosti i razlike između različitih standarda i identifikovala najvažnija pitanja kojima bi trebalo da se buduća evropska zakonska regulativa pozabavi.
Nekad bilo, šta će biti sutra?
Monday, October 1st, 2007
Egipat- Berba pergole (1700 god. pne)
Pitanje da li se starinski spravljena vina i ona koja su proizvedena uznapredovalim metodama, mogu porediti po ceni i kvalitetu, stavlja nas pred dilemu sličnu onoj kojom se pozabavio Akira Kurosava u svom čuvenom filmu ,,Rašomon’’ – gde je istina?
P. Despotović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPijani sir
Sunday, July 1st, 2007
Recepti za ovu vrstu sira potiču iz oblasti Mediterana i međusobno se vrlo razlikuju, ali je najpoznatiji italijanski sir ,,Formaggio Ubriaco” (Formađo Ubriako), a u našem prevodu ,,pijani sir”.
Ovaj sir se pravi od kravljeg mleka iz dve muže, i dodaje mu se teleće sirilo u prahu. Proizvodi se svake godine, od kraja septembra do sredine oktobra, dok šira fermentira.
Proizvodnja na raskrsnici
Sunday, July 1st, 2007
Od kada je prvi put čovek okusio fermentisani sok od grožđa, pa do danas, imao je potrebu da neprestano usavršava, usmerava i pomaže u suštini jedan prirodni proces, kakav je spravljanja vina. Bez tih ljudskih intervencija, fermentacija i dalji spontani prirodni procesi, doveli bi, u krajnjem slučaju, naš sok od grožđa do sirćeta, a to nam u našoj vinskoj priči nije cilj…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuO vinu za početnike
Wednesday, November 1st, 2006
Većina naših brojnih i stalnih čitalaca nisu proizvođači već samo veliki ljubitelji i poštovaoci vina. Oni ne poznaju tehnologiju proizvodnje i mnoge druge poslove oko održavanja i nege vina ali to ne znači da ih to ne interesuje, naprotiv, imaju veliki broj pitanja u vezi sa tim. Stručni tekstovi koje naš časopis objavljuje više su namenjeni naprednim proizvođačima, isto tako našim vernim čitaocima, međutim, za većinu čitalaca su previše stručni. Zbog toga u ovoj rubrici pokušavamo da što kraće i sažetije i na prihvatljiv način odgovorimo na neka pitanja koja su nam najčešće postavljana. (more…)
Fiziološke karakteristike vina
Wednesday, November 1st, 2006
Medicina kaže da alkohol može izazvati oštećenja na jetri. S druge strane, svugde se govori da je čaša dve vina dnevno korisna. Teško da će bilo koji ljubitelj ili poznavalac vina prihvatiti da se vino posmatra kao puko alkoholno piće poput rakije ili piva jer alkohol je samo jedna od supstanci koja se nalazi u vinu i ima negativno dejstvo samo kada se pretera u popijenoj količini.
Vinopilcima pored zadovoljstva i prijatnog osećanja koje imaju, dokazano je, vino zaista pomaže prilikom prevencije srčanih oboljenja. O ovoj temi mnogo opširnije smo pisali u nekoliko ranijih brojeva.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuOd “unučića” do “Nabukodonosora”
Thursday, June 1st, 2006
Najbolja i najlepša odeća u koju se jedno vino danas može odenuti i predstaviti u pravom svetlu čak i najrazmaženijem vinopiji, jeste staklena boca.
Zbog svoje lepote, providnosti i izvesne nežnosti, kao i zbog visokih estetskih i umetničkih ugođaja koje može da pruži, staklo je od davnina igralo važnu ulogu u ljudskom društvu i omogućavalo čoveku da ostvari različite potrebe. Kao hemijski vrlo inertan materijal, staklo je izuzetno pogodno za čuvanje tečnosti, samim tim i vina. (more…)
Magija vinskih viteških redova
Thursday, June 1st, 2006
Vinski redovi imaju vrlo dugu tradiciju. Nastali su u srednjem veku, ali su koreni nastanka prvih vinskih redova mogu videti još u rimsko doba. Pripadnici ovih redova sebe smatraju čuvarima časti vina, tog najstarijeg i najzdravijeg pića i od onda do danas vitezovi se trude da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Vredno rade na uzdizanju kulta vina i njegovom odvajanju iz ogromne porodice drugih pića.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKuvano vino – zimska čarolija
Saturday, April 1st, 2006
Kod nas je kuvana rakija, u narodu poznata kao „šumadijski čaj“, nezaobilazan deo svake zimske javne manifestacije. Ponekad je dovoljno samo da prođete pored kazana u kome se rakija kuva i već vam se na licu pojavljuje blaženi osmeh – signal one prijatne opijenosti.
Uživanje u kuvanom vinu, međutim, uvek donosi bar jedan stepen višeg zadovoljstva u hladnim zimskim danima, pogotovo kod onih koji nešto znaju o toplim napicima. (more…)
Čuvati ili ne čuvati, pitanje je sad
Saturday, April 1st, 2006
Jedno od načešće postavljanih pitanja naših čitalaca je koliko dugo vino može da se čuva u boci, pod „adekvatnim uslovima“, pre nego što se popije. Pokazalo se da mnogi naši čitaoci u svojim kolekcijama imaju vina njima draga, sakupljana sa raznih strana i ostavljena da čekaju najpogodniju priliku da budu popijena; ili su već skoro zaboravljena i čame u nekom podrumu.
Miris je duša vina
Saturday, April 1st, 2006
Kada uzmemo gutljaj vina, isparenja putuju iz zadnjeg dela usta u ono što nazivamo retronazalni kanal, do senzornih ćelija u nosnoj šupljini. Zahvaljujući tome, doživljaj ukusa koji primamo jezikom i nepcima – ono što mi zovemo „probanjem“ – u stvari predstavlja, možda čak najviše, istovremeno nesvesno „mirisanje“.
Kod standardnog načina degustiranja vina kaže se da u tome učestvuju tri naša organa: oči, nos i usta – i to baš ovim redosledom.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuUmeće pijenja
Saturday, April 1st, 2006
Ako se neko ko ne zna dovoljno, zna malo ili ne zna gotovo ništa o vinu, priupita šta i kako da čini s flašom božanskog pića koja se pred njim nalazi, trebalo bi da upozna neke važne veštine, kako bi postepeno dosegnuo stvarno umeće pijenja vina.
Bez tog umeća nema ni pravog uživanja u vinu, ne može se dosegnuti puno zadovoljstvo koje vino pruža.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPampur i kvarenje ukusa vina
Sunday, January 1st, 2006
Svako normalan bi rekao da je nerazumno i neracionalno da kada se već proizvede dobro grožđe i od njega spravi dobro vino, onda sve to upropastiti lošim čepom koji vinu daje neprijatan miris ili ukus. Nažalost, to se dešava. Ovaj neprijatan „miris na čep“ se javlja u određenom procentu i kod vina začepljenih sa čepovima najrenomiranijih proizvođača. Procenjuje se da je čak 10% svih flaširanih vina kontaminirano ovakvim čepovima. (more…)
Čep sa navojem protiv klasičnog pampura
Sunday, January 1st, 2006
Još od vremena kada se po prvi put vinom napunila jedna staklena boca pojavio se ozbiljan problem njenog zatvaranja. Kao zatvarač, do danas, najduže se zadržao plutani čep koji je u svojoj bogatoj istoriji imao nekoliko metamorfoza. Međutim, izgleda da ova moderna vremena donose novotarije koje će, kako izgleda, najozbiljnije da ugroze dosad neprikosnovenu upotrebu plutanog čepa. Tako je jedno od novijih rešenja koje se već masovno koristi u više evropskih zemalja, čep koji se zašrafljuje na grlić boce. (more…)