Zbog svoje lepote, providnosti i izvesne nežnosti, kao i zbog visokih estetskih i umetničkih ugođaja koje može da pruži, staklo je od davnina igralo važnu  ulogu u ljudskom društvu i omogućavalo čoveku da ostvari različite potrebe. Kao hemijski vrlo inertan materijal, staklo je izuzetno pogodno za čuvanje tečnosti, samim tim i vina.

Kada je negde u XVII veku tehnologija proizvodnje stakla uznapredovala, pošto su razvojem stakloduvačkog zanata otkrivene mnoge tajne obrade i oblikovanja stakla, bila je omogućena i masovnija proizvodnja stakla oblikovanog na određeni način. Zahvaljujući tome, bila je moguća i proizvodnja standardizovanih flaša sa vratom, koje po svom obliku najviše liče na današnje staklene flaše.

Pre nego što je vino došlo u dodir sa tako oblikovanim staklom, ono je čuvano u drvenim buradima, u raznim glinenim posudama, a u nekim slučajevima, čak do sredine XVIII veka, čuvano je i prodavano u mešinama od životinjske kože.

U našim planinskim i vinorodnim krajevima, ova tradicija čuvanja vina u kožnim mešinama održala se dugo, sve negde do 1960-ih godina. Masovnija upotreba staklenih boca za čuvanje vina, zbog njihove praktičnosti, započeta je u XVII veku. Staklene boce su uveliko olakšale trgovinu vinom na srednjovekovnim pijacama,  ali se pokazalo da treba svojski prionuti i rešiti problem zatvaranja staklenih boca, da bi vina odložena u ove boce održala kvalitet na duži rok.

Različita rešenja i načini zatvaranja staklenih boca vremenom su poboljšavani, ali je problem rešen tek pronalaskom plutanog čepa. Zahvaljujući njemu, vina su konačno mogla da se proizvode na način koji omogućava njegovo odležavanje i starenje tokom dužeg vremenskog perioda.

Razvoj staklenih boca standardizovane veličine i plutanog zapušač, odigrali su važnu ulogu u razvoju vinarstva kakvo danas poznajemo.

Do sredine XVIII veka vino sipano u staklene boce postalo je uobičajeni način pakovanja i iznošenja vina na pijacu.  Pošto je staklo u to doba uveliko estetski i umetnički oblikovano, već tada su i boce za vino počele da se razlikuju po izgledu i načinu izrade.

Boce su dobijale karakteristični oblik, zavisno od vinogorja i regiona iz koga vino potiče, kao i zbog nastojanja vinogradara i podrumara da se na pijaci izdvoje i razlikuju od drugih. I onda je „dizajn“ igrao važnu ulogu u sticanju ugleda i osvajanju dobre pozicije neke vinske marke na pijaci, što se održalo do danas, kada od valjano oblikovane staklene boce mnogo toga zavisi u plasiranju vina na tržište.

Pored različitog oblika, vinske boce se, razumljivo, razlikuju i po veličini. U početku je uobičajeno korišćena boca zapremine od jednog litra, jer ona omogućava lakše merenje i računanje potrošnje ili proizvodnje vina. Prefinjenost vina i postojanje pravih uživalaca u blagodetima vina, učinilo je da počne potraga i za staklenom bocom čija bi zapremina omogućila dobrom poznavaocu vina, ali i prosečnom vinopiji, da u vinu zaista uživaju, a da se ne napiju kada ugledaju dno boce.

Odnekud je izračunato da takve potrebe zadovoljava staklena boca zapremine 0, 75 litara, danas svima nama dobro poznata buteljka od 750 ml, za koju se smatra da sadrži skoro idealnu količinu vina za dvoje uživalaca.

U vreme kada je prvi put dizajnirana u XVIII veku, boca ove zapremine bila je predviđena za samo jednu osobu. Gledano iz ugla poštenog vinopije, ta količina je daleko od idealne i sa tom činjenicom se, sasvim sigurno, susreo svako ko iole pije vino.

Određivanje prave zapremine vinske flaše zaista je problem. Šta će, na primer, da radi neko ko hoće da popije samo jednu ili dve čaše vina, ili onaj koji bi da uz obrok pije dva različita, a neće da otvara dve buteljke? Francuzi su ovaj problem rešili na jednostavan način još 1885. godine, tako što su počeli da pune vina u boce od 0,375 l (375 ml).

Pokazalo se nespornim da su ovakve vinske „poluboce“ (neki kažu „bočice“, iliti „unučići“) zgodne za korišćenje, ali je iskrsao problem koji ne može tek tako da bude zanemaren. Vina se, naime, bolje čuvaju, njihov životni vek je duži kada se skladište u većim bocama i sudovima, što znači da za duže lagerovanje i arhiviranje vina nisu najpogodnije poluboce s malom zapreminom.

Mnogi enofili, kada žele duže da čuvaju vina vredna pažnje u njihovim kolekcijama, koriste „magnum flaše“ koje su ekvivalent dvema standardnim flašama  za vino. Pored poluboce, standardne flaše i magnum boce, postoje još i „Meri Džejn“, „Dupli magnum“, „Džeribom“ i „Imperijal“ boce, čija je zapremina 3, 4 , 6 i 8 standardnih flaša.

Pošto se bocama većim od „magnuma“ teško rukuje, retko ih viđamo u javnosti, što znači da se one uglavnom vezuju za privatne kolekcije.

Varijacije u veličini boca za penušava vina i šampanjac su još veće – postoji ih čak 10 vrsta. Još manja od „poluboce“ je „četvrtboca“, namenjena uglavnom pojedincu. Veće po zapremini od standardnih i magnum boca su flaše iz serijala nazvanog po biblijskim kraljevima – „Jerihon“ (4 boce), „Rebobom“ (6 boca), „Metuzalem“ (8 boca), „Salmanazar“ (12 boca) „Baltazar“ (16 boca) i „Nabukodonosor“ (20 boca).

Svi cilindrični sudovi pod pritiskom, završavaju se na krajevima konkavno ili konveksno. Takav dizajn omogućava smanjenje pritiska na mestu spoja dna i ivice suda. Konveksna osnova je krajnje nepraktična u pogledu stabilnosti flaše pa je očigledna alternativa konkavna osnova, jer to pruža slične prednosti u rasporedu pritiska, ali je kod ovakve osnove u pitanju kompresija a ne ekspanzija.

Konkavan dizajn, osim toga, ima neosporne prednosti kada je u pitanju stabilnost boce. Ravno dno, iako stabilno, trpi najveći pritisak i u kombinaciji sa opterećenjem tokom transporta može drastično da poveća osetljivost flaše na lomljenje.

Za postojanje udubljenja na dnu boce postoji nekoliko objašnjenja:

• ostatak stare tehnologije duvanja stakla;
• daju stabilnost flaši (teže će se prevrnuti);
• daju čvrstinu dnu jer smanjuju pritisak na njega (posebno kod penušavih vina);
• sediment se taloži oko udubljenja što pomaže njegovoj lakšoj konsolidaciji;
• olakšava slaganje boca penušavih vina;
• čini bocu vizuelno većom;

Nikola Jančić

Rezultate ocenjivanja možete pogledati u obliku pdf dokumenta OVDE.

Način pribavljanja uzoraka i rad komisije koja ocenjuje vina je ostao isti. Uzorci koji se ocenjuju su originalno flaširani i uzeti iz maloprodaje. Da bi se postigla puna objektivnost za  vreme ocenjivanja, komisiji nisu dostupni podaci o vrsti vina i imenu proizvođača. Originalna flaša vina iz koje se sipa ocenjivačima, nalazi se u zatamnjenoj vrećici.

Komisija je ovog puta bila u sledećem sastavu: prof. dr Slobodan Jović, doc. dr  Ninoslav Nikićević i Nikola Jančić ispred časopisa VINO. Ovog puta naš domaćin bio je novi beogradski restoran „Mon chéri“. Ocenjivali smo 16 vina – 7 belih, 1 roze i 8 crvenih. Uzorci su uzeti iz renomiranih i vinom dobro snabdevenih prodavnica u gradu. Ocene su izražene zvezdicama od 1 do 5 i uz svako vino je dat kratak komentar o utisku koje je vino ostavilo na komisiju. Pored same ocene vina procenjuje se koliko takvo vino može još da odleži i u podrumu a da pri tom ne promeni bitno svoje karakteristike, ili da ih eventualno poboljša. Navedeni su i podaci o temperaturi koja je najbolja za konzumiranje tog vina.

• Izradu strategije vinogradarstva i vinarstva Srbije.
• Sprovođenje konkretnih mera i akcija na osnovu te strategije za svaku od pomenutih grupa proizvođača po regijama;
• Intenzivnije subvencionisanje i finansiranje svih grupa proizvođača od strane Ministarstva poljoprivrede u skladu sa njihovim potrebama, kroz posebne budžetske linije namenjene samo ovom sektoru, a time i njihovo animiranje za povećanje kvaliteta i kvantiteta proizvodnje vina;
• Usaglašavanje zakonske regulative i standarda sa istim u EU, kao i  uspostavljanja vinogradarsko-vinarskog registra (katastra);
• Implementaciju posebnih projekata u vinogradarsko-vinarskom sektoru.

Da bi se sprovele ove mere koje bi sa sigurnošću dovele do ozbiljnih pozitivnih koraka u razvoju domaćeg vinogradarstva i vinarstva, kao i borbu za tržište sa zemljama u okruženju koje su poslednjih godina u ovom sektoru jako napredovale, Ministarstvo poljoprivrede trenutno sprovodi detaljnu sektorsku analizu, koja se obavlja u tri šire vinogradarske regije (Vojvodina, šira regija Šumadije ijJužna i istočna Srbija). Analiza stanja, problema, prioriteta, mogućnosti i dr., kao i prezentovanje nacrta Zakona o vinu se ovih dana obavlja sa svim udruženjima proizvođača grožđa i vina na terenu, kao i kroz prikupljanje anketa koje će poslužiti kao osnova za izradu Strategije.

Takve informacije će biti od velike pomoći Ministarstvu poljoprivrede u identifikaciji ciljeva i sprovođenju najefikasnijih finansijskih, zakonodavnih i drugih mera za unapređenje proizvodnje kod svih pomenutih grupa proizvođača.

Posle izrade i prezentovanja Strategije, Ministarstvo poljoprivrede najavljuje adekvatnije mere pomoći proizvođačima u svim fazama proizvodnje grožđa i vina, kao i pomoć u zaštiti geografskog porekla i marketinškoj promociji srpskih vina u zemlji i inostranstvu.

Darko Jakšić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Međunarodni festival vina Interfest 06 po treći put je svim ljubiteljima vina omogućio da, ispred sportskog centra Spens u Novom Sadu, uživaju i probaju preko 600 vina od stotinak izlagača iz zemlje i inostranstva. Svi značajniji domaći proizvođači vina imali su svoje štandove a od inostranih bila su tu vina iz Italije, Francuske, Nemačke, Španije, Portugalije, Mađarske,Hrvatske, Slovenije, Makedonije i još nekih zemalja.

Kuriozitet ovog sajma je što je jedno staro francusko vino (Poully Fuisse 1949) prodato za 600 evra kolekcionaru i ljubitelju dobrog vina.

Vino spaja ljude i omogućava lakšu komunikaciju i ublažuje stresne situacije svakidašnjice. Najbolji dokaz ovoj tezi je 60 000 posetilaca ovog festivala koji su pored hladnog i kišovitog vremena posetili ovu manifestaciju. Uz izobilje različitih vina, koja su sa odgovarajućim vaučerom mogla da se degustiraju, posetioce je zabavljao i vrlo šarenolik muzički program u kome su se pojavili Zvonko Bogdan, Madam Piano, „Zlatne žice“, grupa Teodulija, veliki orkestar Radio Novog Sada i mnogi drugi.

Atraktivnosti celom ovom programu doprineli su Vitezovi vina Sv. Teodor koji su uz već uobičajenu ceremoniju u svoje redove primili novog člana poznatog proizvođača vina iz Trebinja, Zorana Vukoja.

N. J.

Nikola Jančić

Posle šljive, malina predstavlja najznačajniji izvozni voćni artikal naše zemlje. Plod maline je vrlo aromatičan, slatko nakiseo, veoma dopadljiv na ukusu i lako svarljiv. Naša zemlja spada među tri najveća svetska izvoznika  smrznute maline.

Nikićević. N, Tešević. V, Rangelov. S.

San svakog proizvođača je da njegovo vino bude takvo, da s ponosom može da stane rame uz rame sebi sličnim proizvođačem iz bilo kog kraja sveta. Zašto bi Francuzi, Španci, Italijani ili ko drugi, bili bolji od nas i imali lepša vina? Ali, mnogo toga treba učiniti da san postane stvarnost. Vremena u svetu su se promenila, enologija je mnogo napredovala a sva ta nova znanja su stigla i do nas. Uz postojeće povoljne klimatske uslove, slobodno možemo da uđemo, ne samo teorijski, u trku sa vinarski razvijenim svetom, pod uslovom da poštujemo i pratimo savremene tokove u proizvodnji grožđa i vina. Tada rezultati ne bi trebalo da izostanu.

dipl. inž. tehnolog Goran Adžić

Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun

Dragan Šević je u svoj projekat ugradio ogromnu energiju i znanje, ali on na prvo mesto ipak stavlja entuzijazam koji ga vodi ka ostvarenju spektakularnih vizija, kakva je i ona da na svom imanju na Rudniku podigne etno selo ujedinjene Evrope.

Vinko Bačvarević

Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.

Slavica Todić, Mile Ivanović i Vlada Nikolić