Dr Milan Ubavić

Časopis VINO zamolio da je dr Milana Ubavića, vlasnika preduzeća VINUM iz Novog Sada čija se vinarija nalazi u Sremskim Karlovcima da odgovori na pitanje: Kako on vidi sadašnje stanje u srpskom vinarstvu i sa kojim se problemima ono suočava?

Da počnemo prvo od države. Država je ta koja kreira politiku jedne zemlje, odnosno sve ono što smatra da je od vitalnog značaja za svoje građane. Proizvođači vina od nje isto tako očekuju da štiti njihove interese. U principu, to bi trebalo da bude tako, ali kako to izgleda u praksi. Pre pet godina bio sam pozvan da budem član jednog radnog tela koje je pripremalo novi zakon o vinu. Utrošeno je mnogo vremena i energije u raspravama i raznim doradama zakonskog teksta ali taj zakon još ni danas nije ugledao svetlost dana. Evo, i ovim putem apelujem na nadležne da donesu ovaj zakon koji je nama vinarima i vinogradarima izuzetno potreban. Za sve ovo vreme koje je izgubljeno u njegovoj pripremi, mogli smo ga do sada već doneti, dorađivati ili promeniti. Jer bolje je biti sa zakonom nego bez njega, pa makar on bio nesavršen. Ovo je samo jedan primer o nemarnom odnosu države prema vinarima.

Kada već govorimo o stanju u našem vinarstvu i vinogradarstvu na nivou države, ima tu još jedan krupan problem. On se ogleda u činjenici da ne postoji niko ko bi se izvan Ministarstva poljoprivrede bavio vinom i kreirao budućnost srpskih vina, jer prosto postoji prazan prostor između resornog ministarstva i, na primer, Udruženja vinogradara i vinara Srbije. Nije definisano ko je taj ko bi vodio politiku i kreirao strategiju srpskog vinarstva, ko bi vodio računa o marketingu i plasmanu srpskih vina van granica Srbije i radio na popularisanju i potrošnji domaćih vina u samoj Srbiji. Još pre pet godina, kada smo u Ministarstvu poljoprivrede, a ja sam bio član radne grupe, pripremali zakon o vinu, predlagali smo tada da se, po ugledu na Hrvatsku i neke druge zemlje, formira jedno telo, nekakva institucija ili akademija vina, koje bi se izvan Ministarstva bavilo ovim problemima. Nažalost, još uvek niko nema sluha za tako nešto, a to je, neosporno, veoma važno pitanje. Kako vreme odmiče, to pitanje će nam se sve više nametati.

Stanje u našem vinarstvu je još uvek haotično. Međutim, kada se neko upusti u posao sa vinom, onda mora da shvati da taj posao nije igra na kratke staze. Ovo što sa vinom radim ja danas tek treba da da plodove u kojima će uživati moji naslednici.

Posebno treba skrenuti pažnju na jednu veoma lošu pojavu. U vinskom svetu ima dosta onih koji žele da izvuku korist od proizvođača. Naše novo osnovano udruženje moglo bi da pomogne u tome da se ove mahinacije svedu na najmanju moguću meru, jer ono, pre svega, treba da bude okrenuto rešavanju problema svojih članova i da štiti interese nas proizvođača. Živimo u društvu prepunom problema i za mnoge od njih sami smo krivi. Pravili smo greške koje se preko noći ne mogu ispraviti. Ohrabrujuće je to što dolaze nove generacije koje će ispraviti naše greške i zablude kako u svetu vina tako i u širem društvenom kontekstu.

Malvazija Capo d'Istria

U Kopru, prestonici slovenačkog dela Istre, 29. i 30. marta o. g. je održan 11. po redu Festival “Malvazija“ plemenit ukus Mediterana u organizaciji Društva vinogradara slovenske Istre, uz saradnju sa Gradskom opštinom Koper. Kao i do sada namera ove manifestacije jeste da oceni i predstavi kvalitet ove plemenite sorte belog vina koja je prisutna u celoj Istri, na Krasu, u Vipavskoj dolini, Goriškim Brdima i pograničnim područjima Italije. Pored toga, želja organizatora je da se u cilju povećanja prepoznatljivosti malvazije što bolje predstave i povežu vinogradari i vinari, da se podstakne razvoj vinogradarstva i vinskog turizma na tim područjima. Svemu tome namenjene su brojne stručno vođene degustacije, radionice kao i predavanja.

Inače, naziv vina malvazija etimološki je vezan za Monemvaziju, utvrđenu vizantijsku luku na jugu Peloponeza, potiče iz Srednjeg veka, od različitih vrsta loze tog regiona. Samo ime je nastalo od dve grčke reči: moni (Mόνη)  i emvasia (Εμβασία) što bi značilo “jedini ulaz” ili “jednostavan ulaz”. Loza malvazije brzo se proširila takoreći po čitavom Mediteranu, a u kolonijalno doba, u XVI v. Španci i Portugalci su je preneli na Kanarska ostrva, odnosno Maderu. U Istri i na obali severnog Jadrana prvi čokoti ove loze pojavili su se u doba Mletačke republike, u vreme kada je Engleska, njen veliki rival, izgubila Bordo 1453. godine i primat u trgovini vinom, a Turska iste godine osvojila Konstantinopolj.

Nekada su istarski vinogradari kada bi iš¡li da obrađuju svoje vinograde, za okrepljenje, osveženje i lakši rad, sa sobom nosili vino u malim bačvama, Barilima, zataknute za pojas. Najčešće je to bila Malvazija ili Teran. Ono bi im tamo pomagalo da pored teškog i mukotrpnog posla bar veselije neguju lozu koja će ponovo roditi buduće vino.

O izuzetnom kvalitetu tog vina, u ovom slučaju poreklom sa Madere, svedoče boce stare i po 150 godina koje u svojim podrumima čuvaju kolekcionari. Naime, 1988. godine jedna boca malvazije, berba 1838. g. degustirana je prilikom neke večere u klubu Madera u gradu Savana u saveznoj državi Džordžiji (SAD) kada je njen kvalitet ocenjen bolje od pet ostalih boca malvazije od kojih je najmlađa bila iz berbe od pre 80 godina! To potvrđuje činjenicu da se struktura ovog vina razlikuje od svih ostalih.

Vraćajući se Festivalu na kome je desetočlanoj komisiji sastavljenoj od somelijea iz Slovenije, Italije i Hrvatske bilo izloženo na ocenjivanje 52 uzorka malvazije (od toga u grupi svežih vina, godište 2008. ; 32 uzorka, u grupi zrelih vina, godište 2007. i starija -19 uzoraka, dok je u grupi vina sa ostatkom šećera bio jedan uzorak), dodajmo i to da je u okviru delatnosti nekoliko radonica bilo reči o tzv. ekološkoj malvaziji, o iskustvima vinogradara u proizvodnji malvazije na Krasu, o selekciji malvazije, o perspektivama Konzorcijuma za malvaziju, o malvaziji i hrani Mediterana, kao i o njenom slaganju sa jelima od tartufa. Festival je zaključen okruglim stolom o mestu istarske malvazije među malvazijama sveta.

Ovakav način zaš¡tite, unapređenja i promocije lokalnih/regionalnih sorti vinove loze i vina mogao bi da bude podsticaj za razmišljanje o još boljem regionalnom povezivanju vinogradara i vinara u Srbiji kako na planu brige o autohtonim sortama vinove loze vina tako i u pogledu upotpunjavanja svojih iskustava i znanja kroz razmenu i saradnju sa kolegama iz susednih zemalja.

Dr Z. Pavlović

Deo odgovora na ovo pitanje je dat na početku teksta, a drugi deo odgovora leži u činjenici da, na žalost, veliki broj potrošača nedovoljno poznaje vino, povodeći se pri kupovini za lepo upakovanom flašom ili sugestijama lažnih poznavalaca vina.

Edukacija potrošača vina u našoj sredini još¡ uvek je na nezadovoljavajućem nivou. Na toj edukaciji i podizanju vinske kulture u Srbiji radi se nedovoljno i neorganizovano. Određene rezultate na tom planu daje Udruženje somelijera, specijalizovani časopisi kao što je ovaj koji čitate, a među pojedincima nesumnjiv je doprinos profesora dr Slobodana Jovića. Međutim, činjenica je da su domaća vinogorja i domaća vina nedovoljno afirmisana i neadekvatno zastupljena na tržištu za potrebe naših, a posebno stranih potrošača. Zato ostaje otvoreno pitanje ko će da zastupa interese domaćih proizvođača i brine o plasmanu vina, pre svega na domaćem terenu. Sa druge strane, potrošač ima pravo da za svoj novac pije vino koje mu odgovara, po svom ukusu i prema svojim platežnim mogućnostima. Ukoliko žele da opstanu na naš¡em tržištu u jakoj konkurenciji, domaći proizvođači vina moraju kvalitetom i cenom da utiču na promenu odnosa u ponudi vina i to pre svega u vinotekama i kod onih koji sastavljaju vinske karte po restoranima. Najbolje rezultate u ovoj oblasti moguće je postići samo osmišljenom i dugoročnom akcijom ljudi iz sveta vina i Udruženja vinara Srbije.

Nikola Jančić

razgovor vodio Nikola Jančić

R. V.

R. V.

prof. dr Slobodan Jović, Nikola Jančić

doc. dr Ninoslav Nikičević