Časopis Vino

Otac Kralja

Da bi se došlo do porekla ove veoma dobre i značajne vinske sorte grožđa mora se zaći daleko unazad u istoriju nastanka vinogradarstva, i to sve do starog Rima. Kao što je poznato Rimljani su u svojim osvajačkim pohodima širili svoju civilizaciju u provincijama koje su držali pod kontrolom. Veruje se da su tada doneli vinovu lozu i na prostore Bordoa i verovatno i neki varijetet Kaberne frana. Na tom području kaberne se sasvim dobro odomaćio i zbog toga se danas smatra da današnji Kaberne fran potiče iz jugozapadnog dela Francuske sa područja Bordoa, posebno oko gradića Saint Emilion. Pored Bordoa, široko je rasprostranjen i u oblasti Pomerol kao i u dolini reke Loare. Neki francuski istoričari vina kažu da je još davno u 17 veku, kardinal Rišelje, iz Bordoa doneo prve reznice ove loze i dao nalog izvesnom igumanu Bretonu koji je službovao u jednom manastiru u dolini reke Loare da je tu posadi i pažljivo neguje. Ona se na tom prostoru lepo primila, razmnožila i danas je jedna od najzastupljenijih sorti u dolini Loare. Po igumanu Bretonu Kaberne fran još uvek se u ovoj dolini naziva Breton.
Loza i grozdovi Kaberne frana po svom izgledu veoma su slični Kaberne sovinjonu. Međutim razlikuju se po nekoliko bitnih osobina. Kaberne fran bolje podnosi oštrije zime i nešto hladniju klimu ali što je važno sazreva desetak dana pre kaberne sovinjona što može da igra važnu ulogu kada dođe vreme za berbu grožđa. Sa druge strane, Kaberne fran osetljiv je u proleće na kasne mrazeve što nije baš nabolja preporuka za sadnju na nekim lokalitetima. Vina Kaberne fran su u principu voćnijeg ukusa i sa izraženim vegetativnim tonom, sa manje tanina i nižim aciditetom ali često i ne toliko punog ukusa u odnosu na Kaberne sovinjon.
Specifične arome koje se mogu zapaziti u Kaberne franu zavise kako od regiona u kojem se gaji tako i od stila i načina proizvodnje. Ono što se najčešće prepoznaje u aromi i na ukusu su: paprika babura, malina, jagoda, šljiva, višnja, list duvana, ljubičica, začinski tonovi, toga može biti još ali ovo su najčešći. Zbog svih tih svojih dobrih osobina Kaberne fran se obično koristi za kupažu sa Kaberne sovinjonom ili Merloom, ali retko u toj kupaži kao dominantno vino. Međutim, poslednjih godina sve više se na tržištu pojavljuju vina kaberne fran potpuno čista bez kupaže ili sa minimalnim udelom nekog drugog vina za korekciju ukusa.
Francuska je zemlja sa ubedljivo najvećom površinom pod zasadom kaberne frana – oko 15 000 ha. Ova loza prisutna je u Rumuniji, Mađarskoj, na Balkanu i severoistočnoj Italiji (region Friuli). Od 90-tih godina prošlog veka, povećane su površine pod ovom sortom u Australiji, Novom Zelandu, Argentini, Kanadi, Izraelu. Ima ga i u Srbiji ali nije dovoljno zastupljen iako su mu naši klimatski uslovi povoljniji za razvoj nego kaberne sovinjonu.
U potrošnji i slaganju sa hranom za nas u Srbiji veoma je pogodan jer zbog svoje taninske strukture i voćnog ukusa veoma dobro se slaže sa mnogim jelima na roštilju i sa raznim pečenjima što bi sigurno pola Srbije toplo pozdravilo.

R. V.

Tags: cabernet franc, kaberne fran, loza