Časopis Vino

Kada smo februara 2010. godine, zajedno sa pedesetak vinskih novinara iz celog sveta, posetili Izrael i imali priliku da upoznamo njihovu vinsku produkciju, našu pažnju posebno je privukla sorta grožđa Karinjan koja u Izraelu daje vina visokog kvaliteta i veoma je zastupljena u vinogradima sa crnim grožđem. Od ukupne količine obranog grožđa 20% danas čini Karinjan.

Prvi čokoti Karinjana zasađeni su u Izraelu još 1880. godine. Odmah se pokazalo da ova sorta na prostoru vinskog Izraela može dati izvanredne rezultate. Međutim, Baron Edmond de Rotšild, bogati Jevrejin i vlasnik jedne od najčuvenijih vinarija u Francuskoj, koji se smatra i ocem moderne industrije vina Izraela, prilikom svoje prve posete Izraelu 1887. godine, sugerisao je vinarima da se opredele za francuske vinske sorte grožđa koje se gaje u Bordou kao što su Kaberne sovinjon, Kaberne fran, ili Malbek. Krajem XIX i početkom XX veka, mediteranske sorte su uspele da odnesu prevagu. Vinogradari su se žalili na niske prinose bordoških sorti i malu potrošnju vina jer tržište tada nije bilo spremno za skupa, visokokvalitetna vina. Kada je filoksera napala vinograde širom sveta, izvršena je obnova vinograda. Tada su se proizvođači opredelili za jednostavna i jeftina vina namenjena širokoj potrošnji. Karinjan i Alikante su izabrani kao najpogodniji za to i masovno posađeni širom Izraela. Pokazalo se da Karinjan, iako podložan pepelnici, lako sazreva, daje konzistentne rezultate čak i tokom najtoplijih i najvlažnijih sezona, a od njega se lako može dobiti sok, pričesno vino ili suvo stono vino. Prinosi su bili uvek veoma veliki, što je u to vreme, uz prilagođenost klimatskim uslovima, bilo na ceni. Kvalitet je, međutim, stavljen u drugi plan.
Krajem XX veka ponovo dolazi do rasta popularnosti Karinjana. Korišćenje starih čokota loze uz smanjenje prinosa, po mišljenju mnogih, bilo je najbolje rešenje za izvlačenje maksimuma iz ove sorte. Zbog toga su izraelski proizvođači vina korigovali svoj odnos prema visokom prinosu kao primarnom kriterijumu čime su stvoreni uslovi za proizvodnju kvalitetnog Karinjana od stare loze.
Iako je zastupljen na više lokacija u Izraelu, Karinjan se najviše gaji u regionu oko planine Carmel verovatno zbog toga što toj sorti najviše pogoduje blaga mediteranska klima na tom prostoru.
Ali ta dilema, šta je za izraelsu vinsku industriju bolje, sorte Mediterana ili Bordoa, traje još i danas.

Nikola Jančić