Rezultate ocenjivanja možete pogledati u obliku pdf dokumenta OVDE.

Način pribavljanja uzoraka i rad komisije koja ocenjuje vina je ostao isti. Uzorci koji se ocenjuju su originalno flaširani i uzeti iz maloprodaje a za ovaj broj časopisa direktno od proizvođača. Da bi se postigla puna objektivnost za vreme ocenjivanja, komisiji nisu dostupni podaci o vrsti vina i imenu proizvođača. Originalna flaša vina iz koje se sipa ocenjivačima, nalazi se u neprovidnoj vrećici.

Vina se ocenjuju od 0-100 poena i uz svako je dat kratak komentar o utisku koje je vino ostavilo na komisiju. Pored same ocene vina procenjuje se koliko takvo vino može još da odleži i u podrumu a da pri tom ne promeni bitno svoje karakteristike, ili da ih eventualno poboljša. Navedeni su i podaci o temperaturi koja je najbolja za konzumiranje tog vina.

Za ovu priliku ocenjivali smo 27 vina i to 11 belih, 1 roze i 15 crvenih. U komisiji su bili prof. dr Slobodan Jović, prof. dr Ninoslav Nikičević, asistent Aleksandar Petrović i Nikola Jančić (časopis VINO).

Pažljivo birajući mesto, gde bismo za ovaj broj časopisa obavili ocenjivanje vina za našu rubriku “Vodič kroz vinski lavirint” , ovog puta bez dvoumljenja odabrali smo Hotel Radmilovac. Naš osnovni uslov u odabiru mesta za degustaciju i ocenjivanje vina koje časopis sprovodi, evo već  29. put, je da naš domaćin poštuje vino u svim elementima koje ono zaslužuje. Hotel Radmilovac apsolutno po svemu to prtedstavlja jer pored  znalačkog odabira i iskrenog odnosa prema vinu, ovo mesto je već godinama hedonistička oaza, pravo stecište boema i biznismena, političara, umetnika i novinara, sportista i akademika.

R. V.

Rezultate ocenjivanja možete pogledati u obliku pdf dokumenta OVDE.

Način pribavljanja uzoraka i rad komisije koja ocenjuje vina je ostao isti.

Uzorci koji se ocenjuju su originalno flaširani i uzeti iz maloprodaje a za ovaj broj časopisa, uglavnom direktno od proizvođača. Da bi se postigla puna objektivnost za vreme ocenjivanja, komisiji nisu dostupni podaci o vrsti vina i imenu proizvođača. Originalna flaša vina iz koje se sipa ocenjivačima, nalazi se u neprovidnoj vrećici.

Vina se ocenjuju od 0-100 poena. Uz svako vino dat je kratak komentar o utisku koje je vino ostavilo na komisiju. Pored same ocene procenjuje se koliko takvo vino može još da odleži u podrumu a da pri tom ne promeni bitno svoje karakteristike, ili da ih eventualno poboljša. Navedeni su i podaci o temperaturi koja je najbolja za konzumiranje tog vina kao i cenu kod proizvođača u vinariji po kojoj se to vino može kupiti. Za ona vina iz uvoza navodimo cenu koju nam je saopštio uvoznik.

Za ovu priliku ocenjivali smo 27 uzoraka CRVENIH VINA. U komisiji su bili prof. dr Slobodan Jović, Miroslav Radojčin predsednik udruženja somelijera Srbije, Ivica Stojanović somelijer, Aleksandar Petrović asistent kod prof. Jovića i Nikola Jančić časopis VINO.

Rezultate ocenjivanja možete pogledati u obliku pdf dokumenta OVDE.

Način pribavljanja uzoraka i rad komisije koja ocenjuje vina je ostao isti.

Uzorci koji se ocenjuju su originalno flaširani i uzeti iz maloprodaje a za ovaj broj časopisa, uglavnom direktno od proizvođača. Da bi se postigla puna objektivnost za vreme ocenjivanja, komisiji nisu dostupni podaci o vrsti vina i imenu proizvođača. Originalna flaša vina iz koje se sipa ocenjivačima, nalazi se u neprovidnoj vrećici.

Vina se ocenjuju od 0-100 poena. Uz svako vino dat je kratak komentar o utisku koje je vino ostavilo na komisiju. Pored same ocene procenjuje se koliko takvo vino može još da odleži u podrumu a da pri tom ne promeni bitno svoje karakteristike, ili da ih eventualno poboljša. Navedeni su i podaci o temperaturi koja je najbolja za konzumiranje tog vina kao i cenu kod proizvođača u vinariji po kojoj se to vino može kupiti. Za ona vina iz uvoza navodimo cenu koju nam je saopštio uvoznik.

Za ovu priliku ocenjivali smo 35 vina i to samo sorte RIZLING. U komisiji su bili prof. dr Slobodan Jović, Miroslav Radojčin predsednik udruženja somelijera Srbije, Ivica Stojanović somelijer i Nikola Jančić časopis VINO.

Iz ličnog iskustva i iskustva Časopisa koji vodim, znam da ocene vina koje je dao, na primer, časopis VINO i ocene koje su  ta ista vina dobila od neke međunarodne komisije, veoma su bliske jer kvalitet bio on dobar ili loš je nesporna činjenica. U čemu je tu problem? Opet ono naše – sa druge strane tarabe cveće bolje miriše. Međutim, kada se analizira rad stranih komisija, na primer za neko ocenjivanje vina kod nas, sastavljenih ad hoc od jednog Francuza, Italijana, Španca ili bilo kog drugog ocenjivača koji ocenjuje jedan srpski šardone, rizling, burgundac crni ili beli, kaberne ili šta drugo – razlike u ocenama tih vina, zbog specifičnosti srpskog podneblja a koje se odražava i na vino u odnosu na podneblje i vina iz zemalja iz kojih ti strani ocenjivači potiču, su tolike da bi bilo potrebno mnogo vremena da prođe, koga oni uglavnom nemaju, da se usaglase njihove ocene i kriterijumi. Na kraju od svega mi vidimo samo njihovu srednju ocenu, tako da tih razlika u pojedinačnim ocenama, koje oni daju, mi nismo ni svesni. Zbog toga takva ocenjivanja nemaju smisla i predstavljaju gubljenje vremena, izneveravanje velikih očekivanja i gubljenje novca. Zato je logičnije i jeftinije da  naši ocenjivači dobiju međunarodno priznate sertifikate za bavljenje tim poslom, kao što se radi svuda u svetu, i na taj način legalizuju svoje umeće u ocenjivanju vina.

Kada je potrošnja vina u pitanju opet taj naš mentalitet dolazi do izražaja. Jedan ugostitelj mi je jednom prilikom rekao: “Ja lakše, u mom lokalu, prodam jedno jeftino francusko vino nego neko kvalitetno srpsko vino jer je mom gostu mnogo više stalo da na svom stolu ima francusko ili neko drugo strano vino u odnosu na domaće”. To nije usamljen primer – to je već masovna pojava i takav rezon objašnjava otkud je tolika poplava stranih vina u našim vinotekama i restoranima. To je, na žalost još uvek naša slika jer najteže je izaći na kraj sa samim sobom, tu nikakve akademske titule ne vrede. Ima to nešto u našem mentalitetu što nas stalno vuče nekako na dole. Evropa nam tu ne može pomoći.

Nikola Jančić

Rezultate ocenjivanja možete pogledati u obliku pdf dokumenta OVDE.

Način pribavljanja uzoraka i rad komisije koja ocenjuje vina je ostao isti.
Uzorci koji se ocenjuju su originalno flaširani i uzeti iz maloprodaje a za ovaj broj časopisa direktno od proizvođača. Da bi se postigla puna objektivnost za vreme ocenjivanja, komisiji nisu dostupni podaci o vrsti vina i imenu proizvođača. Originalna flaša vina iz koje se sipa ocenjivačima,  nalazi se u neprovidnoj vrećici. Od ovog broja časopisa ocenjujemo vina od 0-100 poena i uz svako vino dat je kratak komentar o utisku koje je vino ostavilo na komisiju. Pored same ocene procenjuje se koliko takvo vino  može još da odleži i u podrumu a da pri tom ne promeni bitno svoje karakteristike, ili da ih eventualno poboljša. Navedeni su i podaci o temperaturi koja je najbolja za konzumiranje tog vina i naveli smo cenu kod proizvođača u vinariji po kojoj se to vino može kupiti. Za ona iz uvoza naveli smo cenu koju nam je saopštio uvoznik.  Za ovu priliku ocenjivali smo 23 vina i to samo šardone. U komisiji su bili prof. dr Slobodan Jović, prof. Ninoslav Nikičević, Miroslav Radojčin -  predsednik udruženja somelijera Srbije, Ivica Stojanović – somelijer i Nikola Jančić – gl. urednik časopisa VINO.

R. V.

R. V.