Časopis Vino | Vinogradarstvo, vinarstvo, kultura jela i pića » srbija

Kalendar vinskih manifestacija (novembar)

Đorđe Jančić — Sun, 07 Nov 2010 17:11:35 +0000

U novembru vinska scena u Srbiji uopšte ne miruje. Nadamo se da ćemo se videti na nekoj od ovih manifestacija i da ćemo uživati u dobrom vinu, lepoj atmosferi i pozitivnim emocijama.

KALENDAR VINSKIH MANIFESTACIJA – NOVEMBAR 2010.

Datum	Naziv	Grad
06. novembar	Festival srpskih vina	Lazarevac
12-13. novembar	WINEXPO SRBIJA `10	Novi Sad
18. novembar	Dani mladog vina	Palić
25-27. novembar	Etno hrana	Beograd

Kalendar vinskih manifestacija (septembar)

Đorđe Jančić — Wed, 01 Sep 2010 14:04:34 +0000

Kao i svake godine, očekuje nas burna vinska jesen. Ovde ćemo navesti neka od vinskih dešavanja koja nas očekuju u septembru…

KALENDAR VINSKIH MANIFESTACIJA – SEPTEMBAR 2010.

Datum	Naziv	Grad
06-12. septembar	Smederevska jesen	Smederevo
16-18. septembar	Pudarski dani	Irig
18-19. septembar	Berbanski dani	Palić
18-19.septembar	Dani berbe grožđa	Vršac
23-06. septembar	Župska berba	Aleksandrovac
24-25 .septembar	Berbanski dani	Horgoš
25-26. septembar	Karlovačka berba grožđa	Sremski Karlovci
28-30. septembar	Grožđe bal	Sonta

Izvor: Turistička organizacija Srbije (TOS)

Gde smo tu smo

Đorđe Jančić — Mon, 30 Aug 2010 19:59:04 +0000

Poslednjih godina država je krenula da koliko toliko uredi celokupan vinski sektor i da stimuliše, mada u po nečemu dosta nespretno, podizanje novih vinograda, vinskih podruma i kupovinu opreme. Jedan broj srećnika – malih ali i novih proizvođača vina, pored raznih administrativnih zavrzlama, uspeo je da se dokopa podsticajnih sredstava koje je obezbedila država. Sve to je u odnosu na raniji period kakav je dugo godina bio, veliki pomak i to je dobro čak veoma dobro za naš svet vina. Međutim, pored toga što proizvodnja vina kao posao mnogima primamljivo izgleda, sve više izlazi na videlo jedan krupan problem karakterističan za Srbiju, gde država teško da može nekako da pomogne jer nije u njenoj nadležnosti ali tiče se vinskog sektora, a to je činjenica da se u Srbiji malo pije vino. Zbog toga teško da se možemo nazvati vinskom zemljom ma koliko to lepo zvučalo. U našim domovima već godinama se za vreme ručka ili večere na trpezi retko se viđaju vinske čaše. Vino se pije uglavnom kada se nešto proslavlja. Zbog toga je potrošnja vina u Srbiji po nekim procenama nepuna 4 litra godišnje po glavi stanovnika ili deset puta manje od Francuske, Italije ili Španije. Ovako niska potrošnja vina pre svega treba da brine proizvođače vina jer oni su ti kojih se ovo stanje najviše tiče a kako stvari stoje oni to izgleda još nisu shvatili. Svega nekoliko proizvođača vina uspelo je da se afirmiše na našem tržištu dok ostali a nije ih mali broj imaju ozbiljan problem sa plasmanom svojih vina.

Udruženje vinogradara i vinara Srbije bi po prirodi stvari trebalo da bude inicijator akcije za rešavanje problema vezanih za potrošnju vina u Srbiji, a nije. Zdrav razum kaže da nije normalno da se ulažu velika sredstva i proizvodi nešto što se kasnije teško prodaje. Izvoz srpskih vina u zemlje EU i pored otvorenih mogućnosti je skoro zanemarljiv, zbog toga je razvoj domaćeg vinskog tržišta u najbližoj vezi sa podizanjem novih vinograda i otvaranjem novih vinarija. Nije samo relativno visoka cena domaćih i široka ponuda stranihu vina ono zbog čega nema očekivane potrošnje naših vina, već to što naš čovek nema naviku da češće pije vino. Da bi se povećala potrošnja vina u Srbiji potrebno je da kod potrošača postoji potreba ili želja za vinom kao pićem a to znači omogućiti potrošaču da u odabiru, pored drugih vrsta pića izabere baš vino. Popularizacijom vina se niko organizovano ne bavi. Problem je u tome što se niko ne oseća pozvanim da se time bavi čak ni udruženje proizvođača vina. Pojedinačno, proizvođači osećaju posledice ovakvog stanja ali kao da nisu svesni njegovog uzroka stalno očekujući da taj posao za njih obavi neko drugi. Kao jedna od tipičnih ilustracija takvog stanja je i ovaj časopis. Na popularizaciji domaćih vina i edukaciji svojih čitalaca a time i potrošača vina, časopis VINO radi od svog prvog broja, ali nažalost ostaje činjenica da su domaći proizvođači skoro potpuno nezainteresovani da kroz časopis daju svoj doprinos popularizaciji vina.

Nikola Jančić

Izbor najbolje srpske šljivovice 1900 – 2009

Đorđe Jančić — Tue, 01 Dec 2009 14:19:35 +0000

O rakiji srpskoj šljivovici više se priča nego što se zna a ona po svojoj reputaciji, ugledu i prestižu zaslužuje da predstavlja pravi srpski brend jer je najbolje i tehnološki najsavršenije jako alkoholno piće na svetu po rečima našeg sagovornika prof. dr Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Zbog toga je važno da se ovde kod nas u Srbiji vidi i potvrdi kakav to kvalitet ima srpska šljivovica i šta je to što je svrstava u sam vrh najboljih jakih pića sveta. Zamolili smo prof. Nikičevića da nam kaže kako ćemo utvrditi, pre svega, koja je najbolja srpska šljivovica.…

doc. dr Ninoslav Nikičević

———

Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Fali nam samo korak

Đorđe Jančić — Wed, 01 Jul 2009 17:41:16 +0000

Povodom završetka TVINING projekta pod nazivom „Jačanje kapaciteta za regulaciju vinskog sektora u Srbiji“, zamolili smo Darka Jakšića, zaduženog za sektor vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije, da nam u najkraćim crtama kaže šta je sve ovim projektom obuhvaćeno i kakvi su dalji planovi…

———

Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Dajte nam vina

Đorđe Jančić — Fri, 01 Feb 2008 20:19:37 +0000

Vino u Srbiji, na žalost, danas i nije tako popularno piće. Mnogima to deluje neshvatljivo jer je Srbija u ne tako dalekoj prošlosti bila, može se slobodno reći, vinarski sasvim lepo razvijena zemlja. Dok su na vinarskom zapadu, u poslednjih pet-šest decenija, vinska kultura i tehnologija znatno napredovali, kod nas je sve to išlo jako sporo ili čak nazadovalo. Tako imamo, kada se pogleda statistika, godišnju potrošnju vina po glavi stanovnika ravno deset puta manju od proseka u Evropi (3,4 litra prema 34,5 litara u Evropi). Postavlja se pitanje šta je sve to uticalo na potrošače da se lakše opredele za neka druga pića a ne za vino? Da li možda loša ponuda vina u prosečnoj prodavnici, na primer na ćošku naše ulice. U obližnjoj bakalnici obično ima dve-tri vrste litarskih vina i otprilike toliko buteljnih i to je sve. Kvalitet je uglavnom ispod proseka. Potrošač koji je u životu imao prilike da proba i znatno bolja vina jednostavno neće to da pije i prelazi na mnogo pristupačnije – bar po ceni i slobodnom izboru – pivo. Svakog vinskog početnika, pomenuti ,,komšijski“ kvalitet i ukus vina, teško mogu da uvere da je to božansko piće, a još manje mogu da mu pojasne zašto su o takvom piću ispevane tolike pesme. Prodavnice mešovite robe u kojima svakodnevno pazarimo sve i svašta, na neki način su osnovna škola u vinskoj edukaciji. Podizanje vinske kulture, na žalost, teško da je moguće s ponudom vina iz prodavnica ,,na kraju ulice“. Vinoteke su, naravno, nešto sasvim drugo, ali je tih specijalizovanih prodavnica vrlo malo i ima ih samo u velikim centrima.

Dobro. Zakoračimo sada dalje i pođimo u restoran, na primer zbog ručka ili večere sa prijateljima, ili čak sa svojom ženom (kad izađemo sa prijateljima obično možemo i da popijemo više). U principu, bolji restoran ima sasvim pristojnu ponudu vina, ali su za naš džep čak i prostija vina u restoranu prilično skupa. Nije nimalo nepristojno pitanje zašto je to tako, ako znamo proizvođačku cenu tih vina. Zbog čega su ona u restoranima obično tri puta skuplja od njihove nabavne cene, što je slučaj i s vinima koja su skupa već i u nabavci? Ukupna cena ručka ili večere tako se nepotrebno uvećava, što odbija goste, nas vinopije posebno, zbog čega je i promet vina u takvim restoranima znatno slabiji. Politika cena i odabir vina u ugostiteljstvu su izuzetno važni za dobro poslovanje restorana, ali iz pomenutih razloga naša iskonska želja za dobrim i pristupačnim vinom po drugi put ostaje ne ispunjena. Pogledajmo sada kakve su cene na domaćem tržištu vina. Za jedan evro i nešto jače, mogu se kupiti samo litarska vina, a tu je i veliko šarenilo kvaliteta. Za 2,5 evra već ima vina u buteljkama. Ona su u principu znatno bolja, punija, kvalitetnija. Uglavnom su to vina iz velikih vinarija Srbije, Crne Gore i Makedonije. Među njima, kada se malo probere, ima sasvim pristojnih vina. Onda cena naglo skače i dolaze vina od 4,5 evra i više. U tu grupu spada većina vina malih privatnih proizvođača i većina uvoznih vina. Problem u toj grupi je najveći, jer relativno visoku cenu ne prati i odgovarajući kvalitet vina. Tako je flaša kvalitetnijh vina iz ove kategorije dostupna samo uskom krugu potrošača, zbog čega opet nema masovnije potrošnje vina. Naša vinska stvarnost je, na žalost, takva. Na kraju ostaje pitanje kako da ovdašnje prilično haotično vinsko tržište bude organizovano na zadovoljstvo potrošača i domaćih proizvođača vina? Možda bi odgovor na to pitanje, kao najpozvanije, trebalo da pruži udruženje proizvođača vina, koje je kod nas tek u fazi osnivanja. Jedan od osnovnih zadataka takvog udruženja bilo bi određivanje strategije za predstavljanje i prodaju vina. U rad na tom problemu trebalo bi da budu uključeni svi oni koji učestvuju u lancu proizvodnje vina, od vinograda do vina u čaši. To je ogroman posao ali je neophodan i moraće da se uradi kad-tad da bi vinarstvo Srbije krenulo uzlaznom putanjom i uhvatilo korak sa već zahuktalim proizvođačima iz sveta, čak i sa proizvođačima iz našeg neposrednog okruženja.

Nikola Jančić

Etno kuća “Suri” – Suri nije jedan, on je jedini!

Đorđe Jančić — Fri, 01 Feb 2008 14:20:04 +0000

Ko ne zna šta je Gost u zemlji Srbiji, a mnogo je takvih, uključujući i one koji su to možda znali pa iz ovih ili onih razloga zaboravili, dobiće odgovor na ovo pitanje čim otvori dveri Etno kuće ,,Suri“.
Smeštena u samom srcu duhovnog Beograda, stotinak metara udaljena od Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke, ova Nacionalna kuća se nalazi u Nebojšinoj ulici (na broju 41) ušuškanoj između Karađorđevog parka i Svetosavskog platoa.

Slobodan Cobić

———

Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju