Posledice ove reforme bi trebalo da se ogledaju u modernizaciji proizvodnih procesa, promociji vina zemalja članica EU kao i u obezbeđivanju kompenzacija za one koji odluče da napuste proizvodnju grožđa i vina.

Po rečima Marijane Fišer Boel, evropskog komesara za poljoprivredu, početak rada na ovom projektu bio je obeležene brojnim poteškoćama.  Njena izjava iz 2006. godine da evropski proizvođači vina proizvode više vina nego što je tržište spremno da primi je dočekana od strane mnogih sa velikim negodovanjem. U isto vreme najavljena je potreba umanjenja površina pod vinogradima za skoro 400 000 hektara od 3,4 miliona koliko je registrovano u EU. Usled velikog pritiska na Evropsku komisiju od strane proizvođača vina, ova, potrebna umanjenja površina, smanjena je skoro duplo, na 175 000 hektara. Takođe, postignut je dogovor da zemlje članice mogu da računaju na finansijsku pomoć oko uništavanja svojih viškova vina sve do kraja 2012. godine.

Zemlje u EU proizvode oko 60% od ukupne količine vina u svetu, ali i pored toga evropski proizvođači još uvek nemaju rešenje za globalno smanjenje potrošnje i to posebno u onim zemljama u kojima je vino oduvek bilo više način života nego brojka u nekom od izveštaja ekonomista. Samo u Francuskoj, najpoznatijoj vinskoj zemlji sveta, potrošnja po glavi stanovnika je prošle godine pala na 43 l godišnje. Primera radi, ta brojka je 2007. iznosila 47 l a 1959. čak 120 litara. Ovi rezulati su verovatno posledica promene odnosa prema načinu života kao i pooštrenje propisa koji regulišu dozvoljenu količinu alkohola u krvi kod vozača.

Međutim, ovi razlozi možda ne važe za neke druge zemlje. Naime, za proizvođače iz drugih regiona, na primer Severne i Južne Amerike ili Australije situacija uopšte nije loša. Po podacima OIV-a, učešće vina iz tih regiona u ukupnoj prodaji se povećalo sa 3% koliko je bilo 1990. godine, na 30% u 2008. godini. Tokom poslednjih 18 godina izvoz vina iz Australije i Čilea u Evropu je skočio za više od 2000%.

Naravno, do toga nije došlo preko noći. Proizvođači iz ovih oblasti su uspeli da naprave pravu revoluciju podigavši kvalitet svojih proizvoda a zadržavajući, pri tom, veoma konkurentnu cenu. Takođe, ono što je veoma bitno je i svojevrsna demistifikacija vina do koje su ovi proizvođači doveli – prosečan kupac više nije morao da poseduje obimno znanje o raznovrsnim oznakama ili da vlada sa dva-tri jezika. Njihova klasifikacija vina je bila veoma jednostavna i laka za korišćenje.

EU je shvatila da arhaični sistem klasifikacije vina u zemljama članicama samo zbunjuje kupca pa je uvođenje kategorija PDO i PGI pokušaj da se ova situacija reši. Oba termina se odnose na specifični vinski region s tim što postoji razlika u dozvoljenom procentu vina sa strane. Vina sa oznakom PDO moraju biti napravljena isključivo od grožđa iz tog regiona dok je kod vina sa oznakom PGI dozvoljeno učešće od 15% grožđa iz drugog regiona (ali iz iste zemlje). U poređenju sa postojećim oznakama postoji sličnost sa AOC / VdP u Francuskoj i DOC / IGT u Italiji. Uzevši u obzir činjenicu da ovaj novi zakon o oznakama na etiketama neće biti obavezujući za proizvođače iz već postojećih renomiranih vinskih regiona, postavlja se pitanje oko čega se podigla tolika prašina?

Deo odgovora se nalazi u, sada već anegdoti, o stepenu zakrivljenosti krastavca, na prime, koje, po standardima Evropske komisije, nije moguće prodavati u radnjama EU. Želja za sveopštom standardizacijom koja postoji u EU pokazuje u punom svetlu nemilosrdnost birokratije. Ali, rešenje problema evropskih vina je znatno složenije od propisa koji dozvoljava stepen zakrivljenosti krastavca.

Šarenoliki sistem označavanja vina u Evropi je zasnovan na čuvenom “teroaru”. Logički gledano – što su bolje karakteristike regiona u kome se grožđe proizvodi, to je i vino cenjenije. Geografske karakteristike oblasti u kojima se vino proizvodi mogu biti veoma opšte, na primer, navođenje samo zemlje porekla ili jako detaljne – čak do nivoa određenog vinograda na sunčanoj padini.

Ovaj “revolucionarni” predlog EU je, u osnovi, samo pojednostavljena verzija postojećeg sistema koji vezuje vina za mesto proizvodnje. U teoriji, prava revolucija se može očekivati u obavezama i klasifikaciji vina po njihovim kvalitativnim osobinama. Međutim, prelazak na sistem ocenjivanja vina na osnovu hemijske analize i stručne komisije, je malo realan scenario za Evropu u kojoj su se proizvođači i kupci vekovima privikavali na postojeća pravila. Isto tako, Šabli, Šampanja ili Kjanti, već odavno su postali brend i retko ko će se odreći njihove očigledne marketinš¡ke tj. ekonomske vrednosti.

Budžet koji je EU namenila za sektor vina za 2009. godinu iznosi 794 miliona evra ali je planirano njegovo povećanje na 1,231 milijardu evra u 2013. godini. To povećanje je namenjeno razvoju vinskog sektora zemalja članica i njima je ostavljeno diskreciono pravo da sa tim novcem raspolažu po svojoj proceni.

Tako je, na primer, do maja ove godine, Francuska potrošila 11 miliona evra za promociju svojih vina van granica Evrope. Međutim, na uništavanje viška proizvedenog vina, utrošeno je 20 miliona evra.

Malvazija Capo d'Istria

U Kopru, prestonici slovenačkog dela Istre, 29. i 30. marta o. g. je održan 11. po redu Festival “Malvazija“ plemenit ukus Mediterana u organizaciji Društva vinogradara slovenske Istre, uz saradnju sa Gradskom opštinom Koper. Kao i do sada namera ove manifestacije jeste da oceni i predstavi kvalitet ove plemenite sorte belog vina koja je prisutna u celoj Istri, na Krasu, u Vipavskoj dolini, Goriškim Brdima i pograničnim područjima Italije. Pored toga, želja organizatora je da se u cilju povećanja prepoznatljivosti malvazije što bolje predstave i povežu vinogradari i vinari, da se podstakne razvoj vinogradarstva i vinskog turizma na tim područjima. Svemu tome namenjene su brojne stručno vođene degustacije, radionice kao i predavanja.

Inače, naziv vina malvazija etimološki je vezan za Monemvaziju, utvrđenu vizantijsku luku na jugu Peloponeza, potiče iz Srednjeg veka, od različitih vrsta loze tog regiona. Samo ime je nastalo od dve grčke reči: moni (Mόνη)  i emvasia (Εμβασία) što bi značilo “jedini ulaz” ili “jednostavan ulaz”. Loza malvazije brzo se proširila takoreći po čitavom Mediteranu, a u kolonijalno doba, u XVI v. Španci i Portugalci su je preneli na Kanarska ostrva, odnosno Maderu. U Istri i na obali severnog Jadrana prvi čokoti ove loze pojavili su se u doba Mletačke republike, u vreme kada je Engleska, njen veliki rival, izgubila Bordo 1453. godine i primat u trgovini vinom, a Turska iste godine osvojila Konstantinopolj.

Nekada su istarski vinogradari kada bi iš¡li da obrađuju svoje vinograde, za okrepljenje, osveženje i lakši rad, sa sobom nosili vino u malim bačvama, Barilima, zataknute za pojas. Najčešće je to bila Malvazija ili Teran. Ono bi im tamo pomagalo da pored teškog i mukotrpnog posla bar veselije neguju lozu koja će ponovo roditi buduće vino.

O izuzetnom kvalitetu tog vina, u ovom slučaju poreklom sa Madere, svedoče boce stare i po 150 godina koje u svojim podrumima čuvaju kolekcionari. Naime, 1988. godine jedna boca malvazije, berba 1838. g. degustirana je prilikom neke večere u klubu Madera u gradu Savana u saveznoj državi Džordžiji (SAD) kada je njen kvalitet ocenjen bolje od pet ostalih boca malvazije od kojih je najmlađa bila iz berbe od pre 80 godina! To potvrđuje činjenicu da se struktura ovog vina razlikuje od svih ostalih.

Vraćajući se Festivalu na kome je desetočlanoj komisiji sastavljenoj od somelijea iz Slovenije, Italije i Hrvatske bilo izloženo na ocenjivanje 52 uzorka malvazije (od toga u grupi svežih vina, godište 2008. ; 32 uzorka, u grupi zrelih vina, godište 2007. i starija -19 uzoraka, dok je u grupi vina sa ostatkom šećera bio jedan uzorak), dodajmo i to da je u okviru delatnosti nekoliko radonica bilo reči o tzv. ekološkoj malvaziji, o iskustvima vinogradara u proizvodnji malvazije na Krasu, o selekciji malvazije, o perspektivama Konzorcijuma za malvaziju, o malvaziji i hrani Mediterana, kao i o njenom slaganju sa jelima od tartufa. Festival je zaključen okruglim stolom o mestu istarske malvazije među malvazijama sveta.

Ovakav način zaš¡tite, unapređenja i promocije lokalnih/regionalnih sorti vinove loze i vina mogao bi da bude podsticaj za razmišljanje o još boljem regionalnom povezivanju vinogradara i vinara u Srbiji kako na planu brige o autohtonim sortama vinove loze vina tako i u pogledu upotpunjavanja svojih iskustava i znanja kroz razmenu i saradnju sa kolegama iz susednih zemalja.

Dr Z. Pavlović

• Izradu strategije vinogradarstva i vinarstva Srbije.
• Sprovođenje konkretnih mera i akcija na osnovu te strategije za svaku od pomenutih grupa proizvođača po regijama;
• Intenzivnije subvencionisanje i finansiranje svih grupa proizvođača od strane Ministarstva poljoprivrede u skladu sa njihovim potrebama, kroz posebne budžetske linije namenjene samo ovom sektoru, a time i njihovo animiranje za povećanje kvaliteta i kvantiteta proizvodnje vina;
• Usaglašavanje zakonske regulative i standarda sa istim u EU, kao i  uspostavljanja vinogradarsko-vinarskog registra (katastra);
• Implementaciju posebnih projekata u vinogradarsko-vinarskom sektoru.

Da bi se sprovele ove mere koje bi sa sigurnošću dovele do ozbiljnih pozitivnih koraka u razvoju domaćeg vinogradarstva i vinarstva, kao i borbu za tržište sa zemljama u okruženju koje su poslednjih godina u ovom sektoru jako napredovale, Ministarstvo poljoprivrede trenutno sprovodi detaljnu sektorsku analizu, koja se obavlja u tri šire vinogradarske regije (Vojvodina, šira regija Šumadije ijJužna i istočna Srbija). Analiza stanja, problema, prioriteta, mogućnosti i dr., kao i prezentovanje nacrta Zakona o vinu se ovih dana obavlja sa svim udruženjima proizvođača grožđa i vina na terenu, kao i kroz prikupljanje anketa koje će poslužiti kao osnova za izradu Strategije.

Takve informacije će biti od velike pomoći Ministarstvu poljoprivrede u identifikaciji ciljeva i sprovođenju najefikasnijih finansijskih, zakonodavnih i drugih mera za unapređenje proizvodnje kod svih pomenutih grupa proizvođača.

Posle izrade i prezentovanja Strategije, Ministarstvo poljoprivrede najavljuje adekvatnije mere pomoći proizvođačima u svim fazama proizvodnje grožđa i vina, kao i pomoć u zaštiti geografskog porekla i marketinškoj promociji srpskih vina u zemlji i inostranstvu.

Darko Jakšić

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije