Časopis Vino

Vino je obojeno najlepšim bojama. Bojama sunca, zlata, radosti i snage. Bojama koje život čine večnim. Prožeto mirisom cveća ili rajskog voća, ukusom koji izaziva naša čula i raspiruje našu maštu. Vino se pije se od kada je veka, njime su lečene mnoge bolesti, pisano je i pevano u slavu vina.

Bilo je, istina, i onih koji su tvrdili da je vino otrov, nisu se čak libili da na boce s vinom prilepe skaradnu, preteću etiketu s mrtvačkom glavom. Naravno da je vreme odavno demantovalo ove neznalice i vinohulnike, ali je zanimljivo pitanje zašto su se oni uopšte upuštali u takvu rabotu?

Razlozi za to nisu imali nikakve veze s vinom, nego s ljudima koji nisu znali sopstvenu meru u korišćenju ovog božanskog pića. U doba grčke i rimske civilizacije vinogradarstvo  i vinarstvo su cvetali, a znanja o vinu, njegovim vrednostima i blagodetima pronošene su kroz vekove. To je omogućilo da u vreme vladavine Nemanjića vinogradarstvo i vinarstvo ponovo uznapreduju i na našim prostorima.

Zato i ne čudi što je car Dušan, u svojoj brizi da zakonima uredi stanje u carevini, doneo i zakon o spravljanju vina i njegovom kvalitetu. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena.

Hemijski sastav vina je veoma složen. Ono sadrži sastojke ćelijskog soka ploda vinove loze, sastojke nastale tokom i posle alkoholne fermentacije, kao i sastojke koji su u vino dospeli tokom autolize ćelija kvasca. Vino može da ima i sastojke koje smo mu, eventualno, sami dodali.

Alkohol etanol je jedan od važnijih sastojaka vina. Izdvojen i posmatran sam za sebe on je u principu toksična supstanca. Unošenjem veće količine etanola može da se podigne nivo triglicerida u krvi, može da dođe do povećanja krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, srčanog i moždanog udara, oštećenja jetre, porasta periferne temperature, čak i do intoksinacije nervnog sistema.

Zato je važno kod alkoholnih pića uopšte, a to važi i za vino, da se koristi u umerenim količinama – jedno do dva pića dnevno za muškarce i jedno dnevno za žene. Najpoznatije, pozitivno dejstvo alkohola (etanola), odnosi se na njegovu sposobnost da malo smanji količinu „lošeg“ holesterola. Pošto je ovo smanjenje zaista malo, isti efekat se može postići i nekom fizičkom aktivnošću.

Alkohol u vinu, kako su utvrdili neki naučnici, ima daleko manju toksičnost nego ista količina alkohola u vinskom destilatu ili u rakijama. Pošto je vino piće za uživanje a ne za napijanje, pretpostavlja se da je umerenost glavni uzrok.

Dok se u vinu uživa, njegov pozitivni uticaj na zdravlje je nesumnjiv. S velikom sigurnošću se može reći da su nebrojena naučna istraživanja čiji je cilj bio da se ustanovi da li vino i alkohol imaju i koja su to njihova pozitivna dejstva na organizam.

Pod naročitom lupom je ispitivanje uloge antioksidansa iz crvenog vina, ali i uticaj vina na povećanje količine „dobrog“ holesterola u krvi, kao i na antikoagulatorna svojstva vina.

Rezultati pomenutih naučnih istraživanja potvrđuju da redovna i umerena potrošnja crvenog vina može da pomogne u prevenciji određenih kardiovaskularnih bolesti, čak i prevenciji određenih vrsta raka. Ustanovljen je i pozitivan uticaj na smanjenje holesterola u krvi, a potvrđena je i regulativna uloga kod povišenog krvnog pritiska.

Nauka kaže da su glavne supstance, odgovorne za blagotvorno delovanje na ljudsko zdravlje čoveka, antioksidansi kojih naročito ima u crvenom vinu. Oni sprečavaju oksidativne procese u organizmu jer eliminišu „slobodne radikale“, čiji je negativan uticaj na ćelije organizma poodavno utvrđen.

Crveno vino sadrži nekoliko vrsta antioksidanasa. Njihove karakteristike su različite, ali im je zajedničko to što pozitivno deluju na zdravlje, jer su preventivna zaštite od nekih vrsta bolesti. sprečavanju srčanih oboljenja, a naročita uloga im je to što se suprotstavljaju stvaranju krvnih ugrušaka. Potvrđeno je da pomažu i u lečenju upale plućnog tkiva.

Resveratrolu se pripisuje još jedno svojstvo, jer je on i fitoestrogen. Zato je koristan kod dijeta koje uključuju crveno vino, odnosno u stanjima kada organizam pokazuje nedostatak prirodnog estrogena. Podsetimo, reč je o menopauzi kod žena, raku dojke, osteoporozi i kardiovaskularnim oboljenjima. Umerena količina crvenog vina, čaša-dve dnevno, mogu da obezbede dovoljno resveratrola, u situacijama kada je smanjena količina prirodnog estrogena u organizmu.

U crvenom vinu postoje i drugi antioksidansi. Jedan od njih je flavonid katehin, koji se nalazi i u zelenom čaju. Katehin je, sudeći po nekim istraživanjima, isto tako veoma bitan u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.

Kvercetin je još jedan antioksidans koga ima u vinu. I o njemu smo opširno pisali u prethodnom broju našeg Časopisa. Pored ostalih korisnih dejstava na naš organizam, najnovija istraživanja pokazuju da je kvercetin dobar u prevenciji raka pluća.

Vino sadrži i saponine, koje nalazimo i u maslinovom ulju, soji i još nekim namirnicama. Saponini utiču na smanjenje lošeg holesterola u krvi i mogu da imaju važnu preventivnu ulogu.

Konzumiranje vina u razumnim količinama, dakle, ima naučno dokazano pozitivno dejstvo na ljudski organizam, ali ono ne može da zameni hranu, niti bi trebalo da predstavlja izvor energije.

Ako je vino kroz svoju dugu istoriju bilo najcenjeniji napitak kod mnogih naroda,onda ga treba poštovati i uvažavati sve njegove pozitivne osobine, jer ih je daleko više od onih negativnih.

Nikola Jančić

Tags: antioksidansi, katehin, resveratrol, saponin, Vino i zdravlje