Sadržaj ‘Kultura’
Vodič kroz vinsku mapu Srbije
ponedeljak, 30 avgusta, 2010Prikaz knjige Slavomira Vojinovića „Vina Srbije“
Paleti raznorodnih tekstova o vinu iz pera naših i stranih autora, kulturološkom fenomenu za koji domaća izdavačka scena pokazuje sve veće interesovanje – od stručnih monografija, preglednih vodiča, filozofskih studija, eseja, rečnika, encklopedijskih priručnika, do nadahnutih literarnih tvorevina – pridružuje se publikacija Vina Srbije Slavomira Vojinovića, novinara, publiciste, scenariste, fotografa, izdavača i grafičkog dizajnera.
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMoć vina
ponedeljak, 12 aprila, 2010Vino ima moć da nam odjednom pobudi i probudi neku skrivenu emociju i neko davno zaboravljeno sećanje. U svojim najvećim dometima, vino nas vodi ka poeziji i muzici.
Đorđe Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuNavika – druga priroda
četvrtak, 10 decembra, 2009
Život počinjemo pijenjem, tokom istog menjamo tekućinu koju pijemo. Nakon majčinog mleka, i drugih mleka nakon toga, zavisno od zemlje porekla prelazimo na druge tečnosti. Ako smo se srećom rodili u Americi, u ruku nam gurnu flašicu koka-kole. Kod nas još¡ ponegde mame daju flašicu vina školarcu, da mu se nađe za vreme velikog odmora.
Ontologija gurmanskog uma
utorak, 1 decembra, 2009
Prikaz knjige Mišel Onfrea „Gurmanski um – filozofija ukusa“…
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKljučna reč: časno vino
sreda, 1 jula, 2009
Prikaz knjige „Rečnik zaljubljenika vina“ autora Bernara Pivoa.
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinska mudrokazivanja
sreda, 1 oktobra, 2008
Među državnicima, filozofima, kompozitorima, slikarima ima brojnih stvaralaca koji su izrekli blistave misli o vinu, prava mudroslovlja, kojima ga slave, ili upućuju na umerenost uživanja u njemu…
prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSkrivene radosti: Nehotična sećanja jednog vinopije
sreda, 1 oktobra, 2008
Uvodni deo iz knjige Paola Bonesa “Skrivene radosti – Nehotična sećanja jednog vinopije”.
Izdavač: Mono i Manjana
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuFilozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša
utorak, 1 jula, 2008
Svako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.
Ispio sam čašu vina
petak, 1 februara, 2008
Najveći srpski pesnici pevali su o vinu, pridružujući se nepreglednoj poetskoj vinskoj familiji, o čijim uznositim stihovima od antičkih vremena do danas svedoči antologija ,,Raspevani Bahus vina i pesama“ Jelene Petrović.
Estetika efemernog
petak, 1 februara, 2008
Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.
Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995. godine kao logičan nastavak njegovog opusa.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuČaša vina – salto mortale ateizma
ponedeljak, 1 oktobra, 2007Odlomak iz dela „Filozofija vina“ Bele Hamvaša. Preveo Sava Babić.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuFilozofija vina-Bela Hamvaš
nedelja, 1 jula, 2007
Dve kratke priče Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.
Sveti Trifun
četvrtak, 1 marta, 2007
Svake godine 14. februar, među pravoslavnim Srbima, slavi se kao danSv. Trifuna. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.
Dok se ludi snovi množe
četvrtak, 1 marta, 2007Još stari Latini su govorili: „Ko ne voli vino, žene i pesmu, celog veka ostaće budala!“. Rajskom nektaru nisu odolevali ni umetnici, a da se vino najlepše pije uz pesmu svedoče mnogobrojne starogradske pesme nastale na „licu mesta“ – iz srca: „Donesi vina, krčmarice/ Rumeno kao tvoje lice/ Daj da pijem, tugu da sakrijem/ Srce me boli, hoće da izgori…“ (više…)
Katalog vina
četvrtak, 1 marta, 2007Odlomak iz dela „Katalog vina“ Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.
Vino i muzika
sreda, 1 novembra, 2006
Vino, ljubav i muzika, taj neprevaziđeni trougao vešto ruši barijere među polovima stvarajući simfoniju erotičnosti i blage opijenosti. Možda je njihova tajna veza u tome što se zadovoljstvo i ta doživljena opijenost mnogo teže iskazuje rečima već više lebdi kao neko stanje duha. Vino i muzika, valjda, odvajkada žive u neraskidivoj simbiozi jer kakav bi nam to život bio bez pesme i vina kako reče pesnik. (više…)
Eliksir života
sreda, 1 novembra, 2006Nikola Tesla (1856 – 1943) bio je veliki ljubitelj vina
Tesla je u mladosti uživao u dobrom vinu, posebno u vinu iz zavičaja, a u poznim godinama, kada se odrekao mnogih zadovoljstava, uvek je kraj njega bila neotvorena boca kvalitetnog vina.
O. Ković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuDrevna Persija i Omar Hajam
četvrtak, 1 juna, 2006SIMBOL SUŠTINE ŽIVOTA
Za velikog persijskog matematičara, fizičara, astronoma, lekara, filozofa i pesnika Omara Hajama, vino je simbol suštine, života i neumitne prolaznosti svega, a najpre čoveka, vino je tečan rubin, srž postojanja, ono vodi do najvišeg stepena poimanja duše – bez čega nema ljudskosti, ni iskrenosti pred sobom ni pred Bogom.
Nada Tomić – Drašković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuLoza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu
četvrtak, 1 juna, 2006
Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.
Prof. Miroslav Milosavljević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSava Babić – Hamvašev svetionik
četvrtak, 1 juna, 2006
Kad čovek ostavi iza sebe najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.
Milan Mitić