Sadržaj ‘Vino 25’
Hamvaševim vinskim putevima
sreda, oktobar 1st, 2008
Sastavljajući skicu za budući iscrpan katalog mađarskih vina, ustrojen prema „ukusima, mirisima, uljima, dragom kamenju, ženama, prema predelima i podnebljima“, za čije je kompletiranje potrebno dosegnuti ogromno iskustvo i „ljupku i vedru mudrost“, Bela Hamvaš u svojoj „Filozofiji vina“ otpočinje metafizičko, filozofsko i poetsko putovanje mađarskim vinskim putevima, obilaskom Kečkemeta, Čopoka , Arača, Čengeda, Šoltvadkerta– regije u kojoj uspevaju vina sa peska, koja čoveka ispunjavaju „sasvim malenim zrncima zvezda“ i leče „od jednostavnijih rana života“. Ali, postoje i ona druga – brdovita vina, ona koja u sebi nose snagu, eleganciju, uzvišenost, meru, harmoniju, romantiku i malu dozu perfidnosti, muziku, strast, ona koja vidaju duboke i nevidljive rane, postajući sve vatrenija što duže sazrevaju – jer svako brdo, zapravo, predstavlja kosmos za sebe. To su vina iz Pečuja, Vilanja, Đenđeša, Čopaka, Almadija, Seksarda …
Vino nema ko da pije
sreda, oktobar 1st, 2008
Kako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda baš ružičasto jer, koliko god mi to želeli, vino nema dovoljno uživalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina čine proizvođači i potrošači, ljubitelji vina. Ovih drugih još uvek nema dovoljno. Mnogi pogrešni potezi u prošlosti, nebriga države i nezainteresovanost proizvođača – doveli su do zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije.
Berba grožđa i predfermentacioni postupci
sreda, oktobar 1st, 2008
Zrelost grožđa varira kao rezultat mnogih parametara i nije precizno fiziološko stanje tako na primer u određenim situacijama, spravljanje suvih belih vina u toplim klimatima, grožđe se bere pre potpune zrelosti. Isto tako, u nekim drugim slučajevima na primer, u umerenim klimatima), prirodni biohemijski procesi se mogu produžiti ako su neprirodni klimatski uslovi poremetili prirodni tok sazrevanja. To je postalo praksa u određenim vinogradima u severnijim regionima (tzv. kasna berba). Takvo prezrevanje može biti izazvano i putem plemenite plesni (Botrytis cinerea).
Tekila – Blago Acteka
sreda, oktobar 1st, 2008
Tekila je alkoholno piće dobijeno od destilata posebnih vrsta kaktusa agave specifičnim tehnološkim postupkom. To je i nacionalno piće Meksika, pored koga su još poznati puljke i meskal…
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinska mudrokazivanja
sreda, oktobar 1st, 2008
Među državnicima, filozofima, kompozitorima, slikarima ima brojnih stvaralaca koji su izrekli blistave misli o vinu, prava mudroslovlja, kojima ga slave, ili upućuju na umerenost uživanja u njemu…
prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSkrivene radosti: Nehotična sećanja jednog vinopije
sreda, oktobar 1st, 2008
Uvodni deo iz knjige Paola Bonesa “Skrivene radosti – Nehotična sećanja jednog vinopije”.
Izdavač: Mono i Manjana
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuTipovi degustacije
sreda, oktobar 1st, 2008
Već vekovima je ocenjivanje vina problem koji okupira one koji ga proizvode i koji ga piju. Oduvek je kvalitet vina ocenjivan na osnovu parametara koje su nametale gastronomske tendencije različitih epoha…
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSemijon (Semillon) – Vino svilenkastog ukusa
sreda, oktobar 1st, 2008
Semijon je belo grožđe sa pokožicom zlatne boje od kojeg se spravlja suvo ili slatko belo vino, prvenstveno u Francuskoj i Australiji. Njegovo poreklo i sama istorija su i do danas nedovoljno istraženi…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRizling – Kralj sa Rajne
sreda, oktobar 1st, 2008
Istraživanje iz 2004. godine je pokazalo da je rizling jedna od 20 najčešće uzgajanih sorti na svetu i koja zauzima površine na oko 48 700 ha. Međutim, kada je popularnost u pitanju, spada među tri najpopularnja bela vina zajedno sa šardoneom i sovinjonom blan…
R. V.
Domaćin degustacije – Restoran “Sent Andreja”: Dobri duh Zemuna
sreda, oktobar 1st, 2008
Ako neko napusti Zemun i ode bilo kud a da prethodno bar jednom nije svratio u restoran “Sent Andreja”, onda taj kao i da nije bio u Zemunu…
Hoćemo vino
sreda, oktobar 1st, 2008
Prilikom posete Malom podrumu Radovanović iskoristili smo priliku da postavimo nekoliko pitanja našem domaćinu Miji Radovanoviću kao i profesoru dr Slobodanu Joviću koji je, zajedno sa nama, bio gost ove renomirane vinarije…
“Vinarija Vrbica”- Novo iz Šumadije
sreda, oktobar 1st, 2008
Na južnim padinama orašačkog brda, na prostoru koji se zove „Vinogradi“, iznad Aranđelovca, negde na pravcu između Orašca i Topole, nalazi se vingorad i vinarija Vrbica Tihomira Timotijevića, novog proizvođača vina iz Šumadije…
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuLegenda beogradskog ugostiteljstva – Kod Bude u “Klubu književnika”
sreda, oktobar 1st, 2008
Klub književnika u Francuskoj 7 iz Beograda je poslednjih dvadeset godina zahvaljujući Budi Blagojeviću, nekom svojom magijom privlačio Beograđane i njihove goste, opirući se svim pomodnim ugostiteljskim trendovima…
Aleksandar Kale Spasojević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinarija Aleksandrović – Skok u vinsko nebo
sreda, oktobar 1st, 2008
Kvalitetom svojih vina i visoko profesionalnim odnosom prema poslu, Vinarija Aleksandrović je dosegla sam vrh proizvodnje i plasmana vina na ovim prostorima. Opravdano pripada redu onih vinarija koje su utrle put novom srpskom vinarstvu. U javnosti, stoga, postoji veliko interesovanje za sve ono šta se radi u ovoj vinariji.
Posetili smo ovu vinariju i napravili intervju sa njenim vlasnikom Božidarom Aleksandrovićem.…
razgovor vodio Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju