Časopis Vino

Završeno je stručno ocenjivanje najboljih srpskih šljivovica za period 1900-2009 godine. Tim povodom zamolili smo prof. Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je vodio ceo ovaj projekat, da za naš časopis prokomentariše kakvi su njegovi utisci sa ovog ocenjivanja.
 
 

Imena vlasnika ili proizvođača najbolje plasiranih rakija

1. Vladimir Vučetić 19,05 2. Milovan Kolaković 18,95 3. Dragi Ivanović 18,77 4. Milan Plazinić 18,74 5. Dragan Šević 18,72 6. „Prokupac“ AD, Beograd 18,65 7. „Prokupac“ AD, Beograd 18,62 8. Miodrag Tivković 18,56 9. Radoje Marić 18,46 10. Milan Plazinić 18,44 11. Nebojša Gligorijević 18,43 12-13. „Tim“ doo, Bajina Bašta 18,42 12-13. Milan Mirković 18,42 14-15. „Primag“ doo, Beograd 18,38 14-15. Zoran Čitaković 18,38 16. Milan Plazinić 18,36 17. Zoran Milinković 18,34 18. Miroslav Kuburić 18,32 19-21. Ilija Rudić 18,30 19-21. „Prokupac“ AD, Beograd 18,30 19-21. „Primag“ doo, Beograd 18,30 22. Zoran Čitaković 18,29 23. Slavko Đurđević 18,28 24. Slobodan Perić 18,27 25. Svetozar Martinović 18,25

Krajem prošle godine, tačnije 27. decembra 2009. godine, petočlana stručna komisija u sastavu: prof. dr Slobodan Jović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tešović sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dipl. ing. Miroljub Cilić, dugogodišnji tehnički direktor Navipa, dipl. ing. Veroljub Urošević, dugogodišnji tehnički direktor Prokupca iz Beograda i dipl. ing. Vladimir Vučetić, ocenila je sto dvadeset uzoraka srpske šljivovice. Od tog broja sto šest uzoraka za ovo ocenjivanje poslali su proizvođači šljivovice ili vlasnici tih rakija, osam uzoraka je kupljeno u našim mega marketima kao što su IDEA, RODA i TEMPO – sve rakije prepečenice naših najpoznatijih rakijskih brendova i šest uzoraka rakija koje sam ja godinama unazad prikupljao, kupovao po selima i čuvao za neku ovakvu priliku i sada kupažirao i pripremio.

Mene interesuje apsolutni kvalitet koji može jedna srpska šljivovica da dostigne i zato sam te rakije ponudio komisiji na ocenjivanje. Ja nisam učestvovao u ocenjivanju rakija tako da je ceo posao obavila petočlana komisija. Radilo se od 10 sati pre podne do 20 sati uveče sa mnogobrojnim pauzama radi odmora članova komisije. Ocenjivani su parametri kvaliteta: boja, bistrina, tipičnost, miris i ukus.

Po utvrđenom redosledu prvo su išle meke rakije do 40%vv. Među njima je bilo pet veoma dobrih uzoraka iz pedeset pete, šezdeset devete, sedamdesete, osamdesete i devedeset šeste godine; sve su to bile rakije iz Srbije, sa Zlatibora, iz Kraljeva, Raške, sela Lopovići, Priboja, sela Rakari kod Banje Vrujci. Te rakije su veoma korektno ocenjene i među njima najveći broj je dobio zlatnu medalju. Takve rakije, ukoliko su dugo godina čuvane, ne bi trebalo da se prepeku jer bi tada izgubile svojstva koja su svojim starenjem stekle.

Zatim, prema redosledu jačine, ocenjivane su rakije od 40-45%vv, zatim od 45%vv, od 45-50%vv, od 50% i preko pedeset. Bilo je dva uzorka preko 55%vv i oni su odmah diskvalifikovani.

Komisija je ocenjivala šljivovice i šljivove prepečenice. Po Zakonu o rakijama, do 55%vv su šljivove prepečenice, a preko toga su destilati.

Najbolje rakije, ako se izuzmu one iz grupacije do 40%vv, bile su među prvih pedesetak u kategoriji od 40-45%, uračunavajući i 45%vv. Ocenjivalo se po onim parametrima kvaliteta koje sam već spomenuo. Dodeljene su medalje na osnovu bodovne liste i to: od 14,01 do 16,0 – bronzana medalja, od 16,01 do 17,49 – srebrna medalja, od 17,50 do 18,0 – velika srebrna medalja, od 18,01 do 18,49 – zlatna medalja, od 18,50 do 19,49 – velika zlatna medalja i, po prvi put do sada, od 19,50 do 20 – platinasta medalja, kojom bi trebalo da se istakne sam vrh kvaliteta. Na žalost, kada su se sabrale sve ocene koje su pojedinačno dali članovi komisije i to podelilo sa brojem ocenjivača, dobijena prosečna ocena ni kod jedne rakije nije dosegla broj poena potreban za platinastu medalju. Najbolje plasirana rakija dobila je ocenu 19,05 dok je dvadeset peto mesto sa ove liste najboljih rakija zauzela rakija koja je imala 18,25 poena. Potrebno je naglasiti da su mnoge od ovih rakija doneli njihovi vlasnici ili naslednici a ne njihovi proizvođači. Bilo je tu veoma starih rakija i jednostavno neki od proizvođača više nisu živi. Među sto dvadeset uzoraka koje je komisija ocenjivala najstarija rakija je iz 1930, a najmlađa iz 2009. godine.

Moram istaći da sam veoma zadovoljan ponuđenim kvalitetom rakija, kao i radom ocenjivačke komisije. Poenta ovog stručnog ocenjivanja srpske šljivovice je da se populariše ovo naše nacionalno piće. Svakako da bi jedna javna marketinški dobro osmišljena aukcija tome značajno doprinela. Krajni rezultat bi bio da najboljih dvadeset pet rakija ide na aukcijsku prodaju. Potrebno je da se ispune odgovarajući uslovi neophodni za realizaciju jednog takvog poduhvata.

Tags: ocenjivanje rakija, prof. dr ninoslav nikičević