Posts Tagged ‘bela hamvaš’
Hamvaševim vinskim putevima
sreda, 1 oktobra, 2008
Sastavljajući skicu za budući iscrpan katalog mađarskih vina, ustrojen prema „ukusima, mirisima, uljima, dragom kamenju, ženama, prema predelima i podnebljima“, za čije je kompletiranje potrebno dosegnuti ogromno iskustvo i „ljupku i vedru mudrost“, Bela Hamvaš u svojoj „Filozofiji vina“ otpočinje metafizičko, filozofsko i poetsko putovanje mađarskim vinskim putevima, obilaskom Kečkemeta, Čopoka , Arača, Čengeda, Šoltvadkerta– regije u kojoj uspevaju vina sa peska, koja čoveka ispunjavaju „sasvim malenim zrncima zvezda“ i leče „od jednostavnijih rana života“. Ali, postoje i ona druga – brdovita vina, ona koja u sebi nose snagu, eleganciju, uzvišenost, meru, harmoniju, romantiku i malu dozu perfidnosti, muziku, strast, ona koja vidaju duboke i nevidljive rane, postajući sve vatrenija što duže sazrevaju – jer svako brdo, zapravo, predstavlja kosmos za sebe. To su vina iz Pečuja, Vilanja, Đenđeša, Čopaka, Almadija, Seksarda …
Filozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša
utorak, 1 jula, 2008
Svako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.
Čaša vina – salto mortale ateizma
ponedeljak, 1 oktobra, 2007Odlomak iz dela „Filozofija vina“ Bele Hamvaša. Preveo Sava Babić.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuFilozofija vina-Bela Hamvaš
nedelja, 1 jula, 2007
Dve kratke priče Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.
Katalog vina
četvrtak, 1 marta, 2007Odlomak iz dela „Katalog vina“ Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.
Sava Babić – Hamvašev svetionik
četvrtak, 1 juna, 2006
Kad čovek ostavi iza sebe najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.
Milan Mitić
Grožđe, vino, dragi kamen, žena
subota, 1 aprila, 2006Razume se, najbolje bi bilo ako bih dragi kamen, kad god hoću, pretvarao u ženu, nauživao se u njoj, zatim je opet preobratio i popio, na koncu bih opet imao dragi kamen i nikada se ne bi istrošio.
Preveo Sava Babić
Iz knjige “Filozofija vina“ Bele Hamvaša
Kada da pijem, kada ne?
subota, 1 aprila, 2006Zakon pijenja je isti kao i zakon ljubavi: bilo kada, bilo gde, bilo kako. Međutim, i ovamo i onamo važne su sve okolnosti. Prema prirodi vina treba odabrati godišnje doba i doba dana. Postoje lenja vina, koketna vina, brbljiva vina, tragična vina.
Preveo Sava Babić
Iz knjige “Filozofija vina“ Bele Hamvaša