Časopis Vino

Procenjuje se da vinograda u svetu ima oko 8 miliona hektara, i da grožđe među svim voćem ima primat u tome.

Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.

U svetu postoji oko 400 varijateta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.

Prema staroj persijskoj legendi, vino je “otkriveno” tako što je žena šaha Džamšida slučajno popila nešto malo odstajalog soka od grožđa, zbog koga se malo opila, i to joj se svidelo!

Istorijski podaci kazuju da slepi benediktanski kaluđer Dom Perignon nije “izumitelj” šampanjca, niti je ikada rekao “ja pijem zvezde”. Penušava vina su spravljana u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška izmišljotina.

Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje.

Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.

Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.

Da se kvalitet grožđa povećava ako potkrešemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa. Legenda kaže da je njegov magarac jednom prilikom ostavljen bez nadzora i tako obrstio deo vinograda. Na tom mestu vinova loza je proizvela kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik vinopija.

Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o “flaširanoj poeziji”.

Staro vino se nikad neće potpuno ukiseliti i postati sirće. Ono će se pre svega pokvari oksidacijom.

“Cuvée” znači “kaca”, “bačva” ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu kupažu ili seriju.

Sve do 1970. u Bordou se proizvodilo više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.

Madam Pompadur je izjavila kako je šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa.

U XIX veku bila je česta pojava da flaše sa šampanjcem zbog povaćanog pritiska u njima, eksplodiraju. Radnici u podrumima su zbog toga nosili zaštitne maske.

Lili Bolindžer je jednom prilikom, na postavljeno pitanje koliko često pije šampanjac, dala duhovit odgovor:”Šampanjac pijem samo kad sam srećna i kada sam tužna. Ponekad ga pijem kada sam sama. Ako sam u društvu onda se to podrazumeva. Ponekad se zanimam njime ako nisam gladna a pijem i kada sam gladna. Inače ga nikad ne diram – osim kad sam žedna.”

Abraham Linkoln, šesnaesti američki predsednik, je jednom prilikom izjavio: “Odavno se već zna da alkoholna razdraganost nije posledica loše stvari, već zloupotreba dobre stvari.”

Kaliforniska najpopularnija turistička destinacija nije više Diznilend – sada je to dolina Napa sa preko 5,5 miliona posetilaca godišnje.

Ljudi u Luksemburgu piju više vina od bilo koje druge nacije. Prosečna potrošnja vina u Luksemburgu je 60 litara po glavi stanovnika, a Luksemburžane u stopu prate Italijani i Francuzi.

Najduži let čepa sa flaše šampanjca kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa visine od 1,2 m)

Rashlađivanjem smanjuje se slatkost vina.

Ako se crveno vino pije previše toplo može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.

Mudrovanja o vinu

“Ko pije vino, ne poznaje njegovu štetnost; ko ga ne pije, ne poznaje njegove koristi.”

“Nekoliko čaša vina sklope stotinu poslova.”

“Vino piju ljudi – a ostale životinje vodu.”

Malo vode – mnogo vina; mnogo vode – malo vina.”

“U bačvi vina skrivena su mnoga čuda.”

“Vino je mnoge čedne žene bacilo na leda.”

Tags: Tajne vina, zanimljivosti