Časopis Vino

Sastavljajući skicu za budući iscrpan katalog mađarskih vina, ustrojen prema „ukusima, mirisima, uljima, dragom kamenju, ženama, prema predelima i podnebljima“, za čije je kompletiranje potrebno dosegnuti ogromno iskustvo i „ljupku i vedru mudrost“, Bela Hamvaš u svojoj „Filozofiji vina“ otpočinje metafizičko, filozofsko i poetsko putovanje mađarskim vinskim putevima, obilaskom Kečkemeta, Čopoka , Arača, Čengeda, Šoltvadkerta– regije u kojoj uspevaju vina sa peska, koja čoveka ispunjavaju „sasvim malenim zrncima zvezda“ i leče „od jednostavnijih rana života“. Ali, postoje i ona druga – brdovita vina, ona koja u sebi nose snagu, eleganciju, uzvišenost, meru, harmoniju, romantiku i malu dozu perfidnosti, muziku, strast, ona koja vidaju duboke i nevidljive rane, postajući sve vatrenija što duže sazrevaju – jer svako brdo, zapravo, predstavlja kosmos za sebe. To su vina iz Pečuja, Vilanja, Đenđeša, Čopaka, Almadija, Seksarda …

Upravo tim putevima – od Bačkog Brega (Hercegszánto), skelom preko Dunava do Mohača, prema Pečuju, kroz blago zatalasane brdovite predele Panonske vinske regije, koje krasi umerena i uravnotežena klima, prema Vilanju i Seksardu, u samom zenitu leta, putovala je ekipa časopisa „Vino“ na poziv ljubaznih domaćina, redakcije časopisa „Pécsi Borozó“. Glavni urednik ovog zanimljivog, informativnog i moderno dizajniranog glasila koje populariše i unapređuje vinsku kulturu u Mađarskoj, gospodin Đerfi Zoltan (Győrffy Zoltán), predavač na Filozofskom fakultetu u Pečuju, omogućio je svojim kolegama iz Srbije, u toku njihovog trodnevnog boravka u Mađarskoj, obilazak i upoznavanje eminentnih proizvođača vina iz Vilanja, Seksarda i Mohača, kao i učešće u ocenjivanju vina frankovke i zirfandlea u društvu ocenjivača iz Francuske i Mađarske. Ovaj prvi kontakt dve redakcije, koje povezuju srodne ideje o misiji vina, samo je deo ambiciozno osmišljenog koncepta šire saradnje i povezivanja vinskih regija Mađarske, Italije, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Ruminije, čije bi aktivnosti i zajedničke projekte pratio časopis «Pécsi Borozó», podstičući razmenu iskustava među proizvođačima vina i saradnju vinskih i gastronomskih časopisa ovih zemalja. Ideja dostojna činjenice da će Pečuj, centar Baranjske županije, najjužnije mađarske regije, jedan od najvećih gradova u Mađarskoj sa preko 150.000 stanovnika, univerzitetski centar sa brojnim tragovima bogate i burne istorije, grad koji povezuje istok i zapad, kapija Balkana, kako ga mnogi nazivaju – 2010. godine postati evropska prestonica kulture, deleći ovu laskavu titulu sa Esenom i Istanbulom, pod zajedničkim motom „gradovi bez granica“. Gradsko jezgro Pečuja, koji svojim položajem u podnožju i na blagim padinama šumovite planine Meček podseća na Vršac, prava je riznica starina. Krase ga praistorijske nekropole, utvrđenje koje je štitilo grad od turskih najezda, Katedrala čija je gradnja započeta u XI veku, raskošna Biskupska palata, Narodno pozorište, otvoreno 1895. godine.

Iz Pečuja krećemo prema Vilanju koji leži u samom srcu Baranjske županije. Put vijuga kroz brežuljkaste predele zasađene vinogradima u kojima se gaje tradicionalne sorte – portugizer i frankovka, ali i one internacionalne – pino noar, merlo, kaberne sovinjon, kaberne frank. Za vilanjska vina Hamvaš kaže da su „elegantna“i da imaju meru. Ona zaista jesu takva. U to smo se uverili boraveći u dve ugledne vinarije.

Zsolt Gere

Zoltan Polgar

Peter Vida

Zoltan Horvat

Prva pripada porodici Gere i pronosi slavu vilanjskih vina pod imenom „Gere Tamás & Zsolt“. Složno je vode otac Tamaš i naslednici porodične tradicije, sin Žolt, vinski tehnolog i ćerka Viktorija, diplomirani hotelijer i ljubazna domaćica ove vinske kuće. Vinarija je počela sa radom 80-tih godina XX veka i vremenom je uspela da izgradi reputaciju proizvođača koji uspeva da plasira na probirljivo mađarsko tržište oko 350 000 flaša vina. U pansionu „Diófa“ ljubitelji vina mogu da uživaju svakim danom u nedelji. Tu se vina mogu kupiti i probati uz razna posluženja. Takođe, postoji i velika konferencijska sala i sala za prijeme. Ova vinarija može da ugosti 18 posetilaca u komfornim dvokrevetnim sobama.

Druga naša stanica na ovom putu bila je Porodični podrum Polgar (Polgár) gotovo dve decenije proizvodi vina najboljeg kvaliteta. Poštovanje tradicije je najvažniji aspekt filozofije spravljanja vina koju bračni par Polgar uspešno sprovodi – od izbora sorte grožđa do finalne proizvodnje. Za vrhunski kvalitet ovih vina zaslužno je nekoliko ključnih faktora: izbor najoptimalnijih lokacija za gajenje vinove loze, pažljiva kontrola prinosa i najsavremenija tehnologija proizvodnje. Zahvaljujući ovim visoko postavljenim standardima, Mađarska vinska akademija proglasila je Zoltana Polgara vinarom godine 1996. Ova vinarija nudi i veliki izbor tradicionalnih mađarskih specijaliteta u autentičnoj atmosferi prostranih vinskih laguma.

Iz Vilanja, put vodi u vinski region Seksard (Szekszárd) sedište županije Tolna na samom jugu Mađarske. „Kada sam video grad skriven među drvećem“,kaže Hamvaš, „s brežuljkom iznad njega, vinogradima koji se gube u daljini, udahnuo njegov vazduh, od tada znam da ovde može rađati samo ovako vino … svadbarsko, potpuno čisto Venerino vino“. Nesumnjivo da specifična uravnotežena mikroklima, koju karakteriše veliki broj sunčanih dana, doprinosi tome da vinogradi na obroncima planine Meček daju vinima ovoga kraja posebnost, snagu, strast. O toj snazi seksardskih vina sa poetskim nadahnućem i dobrim poznavanjem Hamvaševe filozofije, govori naš ljubazni domaćin Peter Vida, vlasnik Vinarije koja plasira svoja vrhunska vina na tržište Evropske unije, ali i dalekog Japana i Novog Zelanda. Njegova kadarka, najstarija sorta u ovom regionu, očarava svojom nežnošću i svilenkastim ukusom. Za kaberne sovinjon, frankovku i merlo sa zaštitnim znakom „La Vida“, naš domaćin ovenčan je zlatom i srebrom u Bordou 2007. godine. Ispratio nas je rečima: „Vino je najbolji ambasador svoje zemlje“.

Poslednji dan našeg boravka u Baranjskom vinogorju proveli smo u Mohaču (Mohács) gradu na desnoj obali Dunava, u južnoj Mađarskoj. Posetili smo vinariju Zoltana Horvata koji uspešno spaja muziku i vino i probali kvalitetna bela i crvena vina među kojima se posebno izdvojilo crveno kupažno vino pod zaštitnim znakom „Larfa“.

Tri dana pratili smo Hamvaševe putokaze kroz vinski mikrokosmos, kretali se stazama koje je brižljivo ucrtao na svojoj karti, tragali za ukusima, bojama i mirisima vina koje je iznedrilo blago baranjsko podneblje, a veliki pisac i tumač „anatomije zanosa“ tako verno opisao u skici za budući celoviti i sveobuhvatni, ali nedovršeni katalog mađarskih vina.

Svetlana Jančić

Tags: bela hamvaš, mađarska, mađarska vina, peter vida, zoltan horvat, zoltan polgar, zsolt gere