![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2010\/03\/ziveti-sa-vinom-250x300.jpg\" "\\"\u017diveti")
Vino je obojeno najlep\u0161im bojama. Bojama sunca, zlata, radosti i snage. Bojama koje \u017eivot \u010dine ve\u010dnim. Pro\u017eeto mirisom cve\u0107a ili rajskog vo\u0107a, ukusom koji izaziva na\u0161a \u010dula i raspiruje na\u0161u ma\u0161tu. Vino se pije se od kada je veka, njime su le\u010dene mnoge bolesti, pisano je i pevano u slavu vina.<\/p>\n
Bilo je, istina, i onih koji su tvrdili da je vino otrov, nisu se \u010dak libili da na boce s vinom prilepe skaradnu, prete\u0107u etiketu s mrtva\u010dkom glavom. Naravno da je vreme odavno demantovalo ove neznalice i vinohulnike, ali je zanimljivo pitanje za\u0161to su se oni uop\u0161te upu\u0161tali u takvu rabotu?<\/p>\n
Razlozi za to nisu imali nikakve veze s vinom, nego s ljudima koji nisu znali sopstvenu meru u kori\u0161\u0107enju ovog bo\u017eanskog pi\u0107a. U doba gr\u010dke i rimske civilizacije vinogradarstvo \u00a0i vinarstvo su cvetali, a znanja o vinu, njegovim vrednostima i blagodetima prono\u0161ene su kroz vekove. To je omogu\u0107ilo da u vreme vladavine Nemanji\u0107a vinogradarstvo i vinarstvo ponovo uznapreduju i na na\u0161im prostorima.<\/p>\n
Zato i ne \u010dudi \u0161to je car Du\u0161an, u svojoj brizi da zakonima uredi stanje u carevini, doneo i zakon o spravljanju vina i njegovom kvalitetu. Sam car Du\u0161an je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena.<\/p>\n
Hemijski sastav vina je veoma slo\u017een. Ono sadr\u017ei sastojke \u0107elijskog soka ploda vinove loze, sastojke nastale tokom i posle alkoholne fermentacije, kao i sastojke koji su u vino dospeli tokom autolize \u0107elija kvasca. Vino mo\u017ee da ima i sastojke koje smo mu, eventualno, sami dodali.<\/p>\n
Alkohol etanol<\/strong> je jedan od va\u017enijih sastojaka vina. Izdvojen i posmatran sam za sebe on je u principu toksi\u010dna supstanca. Uno\u0161enjem ve\u0107e koli\u010dine etanola mo\u017ee da se podigne nivo triglicerida u krvi, mo\u017ee da do\u0111e do pove\u0107anja krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, sr\u010danog i mo\u017edanog udara, o\u0161te\u0107enja jetre, porasta periferne temperature, \u010dak i do intoksinacije nervnog sistema.<\/p>\n Alkohol u vinu, kako su utvrdili neki nau\u010dnici, ima daleko manju toksi\u010dnost nego ista koli\u010dina alkohola u vinskom destilatu ili u rakijama. Po\u0161to je vino pi\u0107e za u\u017eivanje a ne za napijanje, pretpostavlja se da je umerenost glavni uzrok.<\/p>\n Dok se u vinu u\u017eiva, njegov pozitivni uticaj na zdravlje je nesumnjiv. S velikom sigurno\u0161\u0107u se mo\u017ee re\u0107i da su nebrojena nau\u010dna istra\u017eivanja \u010diji je cilj bio da se ustanovi da li vino i alkohol imaju i koja su to njihova pozitivna dejstva na organizam.<\/p>\n Pod naro\u010ditom lupom je ispitivanje uloge antioksidansa iz crvenog vina, ali i uticaj vina na pove\u0107anje koli\u010dine \u201edobrog\u201c holesterola u krvi, kao i na antikoagulatorna svojstva vina.<\/p>\n Rezultati pomenutih nau\u010dnih istra\u017eivanja potvr\u0111uju da redovna i umerena potro\u0161nja crvenog vina mo\u017ee da pomogne u prevenciji odre\u0111enih kardiovaskularnih bolesti, \u010dak i prevenciji odre\u0111enih vrsta raka. Ustanovljen je i pozitivan uticaj na smanjenje holesterola u krvi, a potvr\u0111ena je i regulativna uloga kod povi\u0161enog krvnog pritiska.<\/p>\n Nauka ka\u017ee da su glavne supstance, odgovorne za blagotvorno delovanje na ljudsko zdravlje \u010doveka, antioksidansi kojih naro\u010dito ima u crvenom vinu. Oni spre\u010davaju oksidativne procese u organizmu jer elimini\u0161u \u201eslobodne radikale\u201c, \u010diji je negativan uticaj na \u0107elije organizma poodavno utvr\u0111en.<\/p>\n Crveno vino sadr\u017ei nekoliko vrsta antioksidanasa. Njihove karakteristike su razli\u010dite, ali im je zajedni\u010dko to \u0161to pozitivno deluju na zdravlje, jer su preventivna za\u0161tite od nekih vrsta bolesti. spre\u010davanju sr\u010danih oboljenja, a naro\u010dita uloga im je to \u0161to se suprotstavljaju stvaranju krvnih ugru\u0161aka. Potvr\u0111eno je da poma\u017eu i u le\u010denju upale plu\u0107nog tkiva.<\/p>\n Resveratrolu<\/strong><\/a> se pripisuje jo\u0161 jedno svojstvo, jer je on i fitoestrogen. Zato je koristan kod dijeta koje uklju\u010duju crveno vino, odnosno u stanjima kada organizam pokazuje nedostatak prirodnog estrogena. Podsetimo, re\u010d je o menopauzi kod \u017eena, raku dojke, osteoporozi i kardiovaskularnim oboljenjima. Umerena koli\u010dina crvenog vina, \u010da\u0161a-dve dnevno, mogu da obezbede dovoljno resveratrola, u situacijama kada je smanjena koli\u010dina prirodnog estrogena u organizmu.<\/p>\n U crvenom vinu postoje i drugi antioksidansi. Jedan od njih je flavonid katehin<\/a><\/strong>, koji se nalazi i u zelenom \u010daju. Katehin je, sude\u0107i po nekim istra\u017eivanjima, isto tako veoma bitan u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2010\/02\/casa-vina-190x300.jpg\" "\\"\u010ca\u0161a")
Zato je va\u017eno kod alkoholnih pi\u0107a uop\u0161te, a to va\u017ei i za vino, da se koristi u umerenim koli\u010dinama<\/strong><\/span> – jedno do dva pi\u0107a dnevno za mu\u0161karce i jedno dnevno za \u017eene. Najpoznatije, pozitivno dejstvo alkohola (etanola), odnosi se na njegovu sposobnost da malo smanji koli\u010dinu \u201elo\u0161eg\u201c holesterola. Po\u0161to je ovo smanjenje zaista malo, isti efekat se mo\u017ee posti\u0107i i nekom fizi\u010dkom aktivno\u0161\u0107u.<\/p>\n