![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2010\/03\/starenje-vina-210x300.jpg\" "\\"Starenje")
Jedno od na\u010de\u0161\u0107e postavljanih pitanja na\u0161ih \u010ditalaca je koliko dugo vino mo\u017ee da se \u010duva u boci, pod \u201eadekvatnim uslovima\u201c, pre nego \u0161to se popije. Pokazalo se da mnogi na\u0161i \u010ditaoci u svojim kolekcijama imaju vina njima draga, sakupljana sa raznih strana i ostavljena da \u010dekaju najpogodniju priliku da budu popijena; ili su ve\u0107 skoro zaboravljena i \u010dame u nekom podrumu.<\/p>\n
Veliki broj ljubitelja vina kod nas veruje da svako vino, spakovano u bocu i izneto na tr\u017ei\u0161te, postaje bolje du\u017eim \u010duvanjem.<\/p>\n
Osnovno je da vino od koga se o\u010dekuje da ostari i sazri u boci, mora adekvatno da se \u010duva. Pod uslovom da je vino zdravo a \u010dep kvalitetan. Ima jo\u0161 nekoliko va\u017enih uslova koje vino mora da ispuni da bi moglo da se du\u017ee \u010duva.<\/p>\n
Prirodna sredina za jedno vino je vinski podrum, a ne samoposluga ili polica u na\u0161em stanu. Kvalitet berbe, isto tako, ima uticaj na du\u017einu \u010duvanja vina, kao i tehnolo\u0161ka priprema vina pre sipanja u bocu.<\/p>\n
Ostaje, me\u0111utim, pitanje za\u0161to vino uop\u0161te mora da ostari? \u010cinjenica je da se \u0161irom sveta naj\u010de\u0161\u0107e pije mlado ili relativno mlado vino. Njegova starost ide od nekoliko meseci do oko dve godine starosti. \u010cak i ono vino koje ima predispoziciju da \u201eostari u boci\u201c i da tako jo\u0161 dobije na kvalitetu, pije se u tom vremenskom rasponu.<\/p>\n
Postoje, naravno, mnoga vina koja vremenom postanu bolja, ali je dosta i onih koja bi trebalo popiti odmah, ili najkasnije za godinu-dve. Na kraju, sva vina imaju svoj vek trajanja, \u0161to va\u017ei i za vina koja mogu da odle\u017ee mnogo godina. I njih treba popiti jednog dana, pre nego \u0161to bude kasno, jer vino u boci ima svoju uzlaznu i silaznu liniju kvaliteta a i ukusa.<\/p>\n
Postoje vina koja su predvi\u0111ena i proizvedena da se piju sasvim mlada a kad ostare mnogo gube na kvalitetu. Na primer, novi \u2018\u2019bo\u017eole\u2019\u2019 se pije u godini berbe i mora da se popije do nove godine.<\/p>\n
Za ljubitelje vina je zna\u010dajno da se u principu crvena (crna) vina lak\u0161e i du\u017ee \u010duvaju od belih. Jedan od bitnih faktora koji to uslovljava je tanin koga ima u crnom vinu. Re\u010d je o supstanci koja se nalazi u semenkama, peteljci i poko\u017eici gro\u017e\u0111a.<\/p>\n
Zbog na\u010dina na koji se proizvodi crveno vino, za razliku od belog, tanin ima uslova i vremena da pre\u0111e u gro\u017e\u0111ani sok i da tako ostane u vinu. Odre\u0111ene taninske materije mogu da do\u0111u u vino i iz hrastovine bureta u kome se ono \u010duva. Tanin \u010duva kiselinu u vinu i vrlo je bitan za starenje vina na duge staze.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2010\/03\/uzivanje-u-vinu-300x204.jpg\" "\\"uzivanje")
Deo taninskih materija, koje ina\u010de vinu daju jak trpki ukus, vremenom se, sa jo\u0161 nekim supstancama iz vina, delimi\u010dno talo\u017ei u obliku sedimenta, a deo ostaje u vinu. Vremenom ti tanini mogu postati meki, prijatniji i tako se stvara balans izme\u0111u kompleksnih aroma iz gro\u017e\u0111a, kiselina i \u0161irokog spektra brojnih drugih supstanci. Crvena vina s ve\u0107om koli\u010dinom tanina su, u principu, pogodnija za du\u017ee \u010duvanje, ali su zato manje pogodna da se piju mlada, jer \u0107e tada, najverovatnije, imati dosta grub i opor ukus. Dobra strana je to \u0161to se kasnije, za nekoliko godina kada se tanini smire i harmonizuju s ostalim supstancama u vinu, mo\u017ee o\u010dekivati lepo i izblansirano crveno vino.<\/p>\n
Kod proizvodnje belih vina nema kontakta gro\u017e\u0111anog soka s peteljkama, poko\u017eicom i semenkama gro\u017e\u0111a, tako da je koli\u010dina tanina izuzetno mala. Za ukus vina to je dobro, ali zato bela vina stare lak\u0161e i br\u017ee. \u010cak i ona koja mogu da odle\u017ee du\u017ee, ne\u0107e trajati ni pribli\u017eno onoliko dugo koliko mogu njihovi crveni ro\u0111aci.<\/p>\n
Mnoga vina nisu ni predvi\u0111ena za neko dugo \u010duvanje. Prosek za bela vina koja mogu da se \u010duvaju iznosi od pet do sedam godina<\/strong> (neka \u010dak i vi\u0161e od deset), dok kod crvenih iznosi sedam do trideset<\/strong> pa i vi\u0161e godina. Na du\u017einu trajanja-\u010duvanja vina u boci, kako belog tako i crvenog, uti\u010du, kao \u0161to smo rekli i neki drugi faktori.<\/p>\n Uzmimo, na primer, dve vinarije koje istovremeno proizvode vino od istoimene sorte gro\u017e\u0111a iz susednih vinograda. De\u0161ava se da jedno od tih vina mo\u017ee da stari znatno du\u017ee. Za\u0161to, kada poti\u010du od iste sorte gro\u017e\u0111a?<\/p>\n Dovoljno je da postoji diskretna razlika u zemlji\u0161tu ili mikroklimi, male varijacije u lokalnim vremenskim uslovima zavisne od konfiguracije terena, ili razlika u na\u010din orezivanja \u010dokota i broju grozdova na \u010dokotu, pa da se primeti razlika u vinu. Vinarija mo\u017ee da koristi i neke druge metode. Vino je \u017eivo, u njemu se stalno ne\u0161to de\u0161ava \u0161to uti\u010de na njegovu boju, miris i ukus.<\/p>\n Ne sazrevaju, na primer, sva bela vina na isti na\u010din i istom brzinom. Posebno dezertna vina kao \u0161to su \u2018\u2019sotern\u2019\u2019, vina kasnih berbi ili ledena vina \u010dije je vreme sazrevanja izuzetno dugo. \u0160to se ti\u010de crvenih vina, situacija je ne\u0161to druk\u010dija. Vina od visokokvalitetnih sorti gro\u017e\u0111a svoj puni kvalitet \u0107e iskazati tek kroz nekoliko godina, a neka tek kroz dosta godina odle\u017eavanja i sazrevanja.<\/p>\n Ne postoji neko striktno uputstvo za prepoznavanje vina koja mogu da ostare u boci a koja ne. Procena iskusnog enologa igra klju\u010dnu ulogu.<\/p>\n Kona\u010dan, najbolji odgovor na pitanje postavljeno na po\u010detku – koja vina mogu da se \u010duvaju veoma dugo a koja treba popiti \u0161to pre – daju same vinarije, one to mogu najuspe\u0161nije da procene.<\/p>\n Stanje vina u fla\u0161ama koja se nalaze u kolekcijama na\u0161ih \u010ditalaca, a ve\u0107 dugo le\u017ee na policama, bez otvaranja boce te\u0161ko je, na \u017ealost, proceniti.<\/p>\n Vi\u0161e sre\u0107e ima\u0107e oni koji imaju vi\u0161e boca s istim vinom, jer otvaranjem i probanjem jedne boce, mogu da ustanove stanje vina. Velika je verovatno\u0107a da je i vino iz drugih boca u istom stanju.<\/p>\n Bilo lo\u0161em, ili dobrom.<\/p>\n Nikola Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedno od na\u010de\u0161\u0107e postavljanih pitanja na\u0161ih \u010ditalaca je koliko dugo vino mo\u017ee da se \u010duva u boci, pod \u201eadekvatnim uslovima\u201c, pre nego \u0161to se popije. Pokazalo se da mnogi na\u0161i \u010ditaoci u svojim kolekcijama imaju vina njima draga, sakupljana sa raznih strana i ostavljena da \u010dekaju najpogodniju priliku da budu popijena; ili su ve\u0107 skoro […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,231],"tags":[431,429,430],"class_list":["post-1070","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-16","tag-arhiviranje-vina","tag-cuvanje-vina","tag-odlezavanje-vina"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1070","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1070"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1070\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2487,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1070\/revisions\/2487"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1070"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1070"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1070"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}