{"id":125,"date":"2009-12-10T14:03:22","date_gmt":"2009-12-10T13:03:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.stefanpetrovic.com\/clients\/casopisvino\/?p=125"},"modified":"2009-12-10T14:59:14","modified_gmt":"2009-12-10T13:59:14","slug":"nova-pravila-u-proizvodnji-i-klasifikaciji-vina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/novosti\/nova-pravila-u-proizvodnji-i-klasifikaciji-vina\/","title":{"rendered":"Nova pravila u proizvodnji i klasifikaciji vina"},"content":{"rendered":"

\"Nova-EU-regulativa\"<\/a>U Evropskoj uniji, od 1. avgusta stupio je na snagu novi set pravila koja se odnose na proizvodnju i klasifikaciju vina. Izmene koje su razmatrane u proteklih nekoliko godina, predstavljaju deo programa kog u Briselu nazivaju „vinskom revolucijom“. Nakon ovih izmena, oznake AOC (Appellation d’origine controlee), DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita) ili QbA (Qualitatswein bestimmter Anbaugebiete) prestaju da se upotrebljavaju. Umesto ovih nacionalnih sistema klasifikacije, ubudu\u0107e \u0107e na etiketama biti prisutni akronimi PDO<\/strong> (Protected Designation of Origin) i PGI<\/strong> (Protected Geographical Indication). Pored ovih, prisutne su i druge izmene obuhva\u0107ene ovom reformom kao \u0161to su smanjenje povr\u0161ina pod vinogradima kao i smanjenje dozvoljene \u0161aptalizacije (dodavanje \u0161e\u0107era u \u0161iru).<\/p>\n

<\/p>\n

Posledice ove reforme bi trebalo da se ogledaju u modernizaciji proizvodnih procesa, promociji vina zemalja \u010dlanica EU kao i u obezbe\u0111ivanju kompenzacija za one koji odlu\u010de da napuste proizvodnju gro\u017e\u0111a i vina.<\/p>\n

Po re\u010dima Marijane Fi\u0161er Boel, evropskog komesara za poljoprivredu, po\u010detak rada na ovom projektu bio je obele\u017eene brojnim pote\u0161ko\u0107ama.\u00a0 Njena izjava iz 2006. godine da evropski proizvo\u0111a\u010di vina proizvode vi\u0161e vina nego \u0161to je tr\u017ei\u0161te spremno da primi je do\u010dekana od strane mnogih sa velikim negodovanjem. U isto vreme najavljena je potreba umanjenja povr\u0161ina pod vinogradima za skoro 400 000 hektara od 3,4 miliona koliko je registrovano u EU. Usled velikog pritiska na Evropsku komisiju od strane proizvo\u0111a\u010da vina, ova, potrebna umanjenja povr\u0161ina, smanjena je skoro duplo, na 175 000 hektara. Tako\u0111e, postignut je dogovor da zemlje \u010dlanice mogu da ra\u010dunaju na finansijsku pomo\u0107 oko uni\u0161tavanja svojih vi\u0161kova vina sve do kraja 2012. godine.<\/p>\n

Zemlje u EU proizvode oko 60% od ukupne koli\u010dine vina u svetu, ali i pored toga evropski proizvo\u0111a\u010di jo\u0161 uvek nemaju re\u0161enje za globalno smanjenje potro\u0161nje i to posebno u onim zemljama u kojima je vino oduvek bilo vi\u0161e na\u010din \u017eivota nego brojka u nekom od izve\u0161taja ekonomista. Samo u Francuskoj, najpoznatijoj vinskoj zemlji sveta, potro\u0161nja po glavi stanovnika je pro\u0161le godine pala na 43 l godi\u0161nje. Primera radi, ta brojka je 2007. iznosila 47 l a 1959. \u010dak 120 litara. Ovi rezulati su verovatno posledica promene odnosa prema na\u010dinu \u017eivota kao i poo\u0161trenje propisa koji reguli\u0161u dozvoljenu koli\u010dinu alkohola u krvi kod voza\u010da.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovi razlozi mo\u017eda ne va\u017ee za neke druge zemlje. Naime, za proizvo\u0111a\u010de iz drugih regiona, na primer Severne i Ju\u017ene Amerike ili Australije situacija uop\u0161te nije lo\u0161a. Po podacima OIV-a, u\u010de\u0161\u0107e vina iz tih regiona u ukupnoj prodaji se pove\u0107alo sa 3% koliko je bilo 1990. godine, na 30% u 2008. godini. Tokom poslednjih 18 godina izvoz vina iz Australije i \u010cilea u Evropu je sko\u010dio za vi\u0161e od 2000%.<\/p>\n

Naravno, do toga nije do\u0161lo preko no\u0107i. Proizvo\u0111a\u010di iz ovih oblasti su uspeli da naprave pravu revoluciju podigav\u0161i kvalitet svojih proizvoda a zadr\u017eavaju\u0107i, pri tom, veoma konkurentnu cenu. Tako\u0111e, ono \u0161to je veoma bitno je i svojevrsna demistifikacija vina do koje su ovi proizvo\u0111a\u010di doveli – prose\u010dan kupac vi\u0161e nije morao da poseduje obimno znanje o raznovrsnim oznakama ili da vlada sa dva-tri jezika. Njihova klasifikacija vina je bila veoma jednostavna i laka za kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n

EU je shvatila da arhai\u010dni sistem klasifikacije vina u zemljama \u010dlanicama samo zbunjuje kupca pa je uvo\u0111enje kategorija PDO i PGI poku\u0161aj da se ova situacija re\u0161i. Oba termina se odnose na specifi\u010dni vinski region s tim \u0161to postoji razlika u dozvoljenom procentu vina sa strane. Vina sa oznakom PDO moraju biti napravljena isklju\u010divo od gro\u017e\u0111a iz tog regiona dok je kod vina sa oznakom PGI dozvoljeno u\u010de\u0161\u0107e od 15% gro\u017e\u0111a iz drugog regiona (ali iz iste zemlje). U pore\u0111enju sa postoje\u0107im oznakama postoji sli\u010dnost sa AOC \/ VdP u Francuskoj i DOC \/ IGT u Italiji. Uzev\u0161i u obzir \u010dinjenicu da ovaj novi zakon o oznakama na etiketama ne\u0107e biti obavezuju\u0107i za proizvo\u0111a\u010de iz ve\u0107 postoje\u0107ih renomiranih vinskih regiona, postavlja se pitanje oko \u010dega se podigla tolika pra\u0161ina?<\/p>\n

Deo odgovora se nalazi u, sada ve\u0107 anegdoti, o stepenu zakrivljenosti krastavca, na prime, koje, po standardima Evropske komisije, nije mogu\u0107e prodavati u radnjama EU. \u017delja za sveop\u0161tom standardizacijom koja postoji u EU pokazuje u punom svetlu nemilosrdnost birokratije. Ali, re\u0161enje problema evropskih vina je znatno slo\u017eenije od propisa koji dozvoljava stepen zakrivljenosti krastavca.<\/p>\n

\u0160arenoliki sistem ozna\u010davanja vina u Evropi je zasnovan na \u010duvenom „teroaru“. Logi\u010dki gledano – \u0161to su bolje karakteristike regiona u kome se gro\u017e\u0111e proizvodi, to je i vino cenjenije. Geografske karakteristike oblasti u kojima se vino proizvodi mogu biti veoma op\u0161te, na primer, navo\u0111enje samo zemlje porekla ili jako detaljne – \u010dak do nivoa odre\u0111enog vinograda na sun\u010danoj padini.<\/p>\n

Ovaj „revolucionarni“ predlog EU je, u osnovi, samo pojednostavljena verzija postoje\u0107eg sistema koji vezuje vina za mesto proizvodnje. U teoriji, prava revolucija se mo\u017ee o\u010dekivati u obavezama i klasifikaciji vina po njihovim kvalitativnim osobinama. Me\u0111utim, prelazak na sistem ocenjivanja vina na osnovu hemijske analize i stru\u010dne komisije, je malo realan scenario za Evropu u kojoj su se proizvo\u0111a\u010di i kupci vekovima privikavali na postoje\u0107a pravila. Isto tako, \u0160abli, \u0160ampanja ili Kjanti, ve\u0107 odavno su postali brend i retko ko \u0107e se odre\u0107i njihove o\u010digledne marketin\u0161\u00a1ke tj. ekonomske vrednosti.<\/p>\n

Bud\u017eet koji je EU namenila za sektor vina za 2009. godinu iznosi 794 miliona evra ali je planirano njegovo pove\u0107anje na 1,231 milijardu evra u 2013. godini. To pove\u0107anje je namenjeno razvoju vinskog sektora zemalja \u010dlanica i njima je ostavljeno diskreciono pravo da sa tim novcem raspola\u017eu po svojoj proceni.<\/p>\n

Tako je, na primer, do maja ove godine, Francuska potro\u0161ila 11 miliona evra za promociju svojih vina van granica Evrope. Me\u0111utim, na uni\u0161tavanje vi\u0161ka proizvedenog vina, utro\u0161eno je 20 miliona evra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Evropskoj uniji, od 1. avgusta stupio je na snagu novi set pravila koja se odnose na proizvodnju i klasifikaciju vina. Izmene koje su razmatrane u proteklih nekoliko godina, predstavljaju deo programa kog u Briselu nazivaju „vinskom revolucijom“. Nakon ovih izmena, oznake AOC (Appellation d’origine controlee), DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita) ili QbA […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,32],"tags":[37,38,33,34,40,41,42,39,35,5,36],"class_list":["post-125","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti","category-vino-27","tag-aoc","tag-docg","tag-eu","tag-evropska-unija","tag-pdo","tag-pgi","tag-poljoprivreda","tag-qba","tag-vinarstvo","tag-vino","tag-vinogradarstvo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=125"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":442,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125\/revisions\/442"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=125"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=125"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=125"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}