{"id":1371,"date":"2010-08-30T23:11:29","date_gmt":"2010-08-30T21:11:29","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=1371"},"modified":"2010-08-30T23:17:53","modified_gmt":"2010-08-30T21:17:53","slug":"vino-za-pocetnike-deo-1","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/vino-za-pocetnike-deo-1\/","title":{"rendered":"Vino za po\u010detnike (I)"},"content":{"rendered":"

\"\"Svaki dobronamerni vinoljubac \u017eeleo bi da otkrije sve tajne vina<\/a> \u0161to pre i \u0161to lak\u0161e, me\u0111utim, to je \u0161kola koja traje celog \u017eivota. I za najve\u0107e znalce uvek iskrsne neka nova tajna neka nova nepoznanica zbog \u010dega u dru\u017eenju sa vinom ostajemo ve\u010diti u\u010denici. Me\u0111u vinoljupcima ima mnogo onih koji su tek nedavno otkrili dra\u017e vina i zbog toga su naj\u017eedniji znanja o vinu. Ovo je na\u0161 mali doprinos tim \u017eeljama da pone\u0161to saznaju o vinu i koliko je mogu\u0107e pribli\u017eimo ga tim \u017eednim vinoljupcima.<\/p>\n

Potrudili smo se da, za po\u010detak, objasnimo neke osnovne pojmove kao \u0161to su proizvo\u0111a\u010d<\/em>, potro\u0161a\u010d<\/em>, zatim razne podele vina<\/em> (po koli\u010dini \u0161e\u0107era, poreklu, boji i sl.)<\/p>\n

Proizvo\u0111a\u010d<\/span><\/h3>\n

Po definiciji vino je proizvod dobijen potpunom ili delimi\u010dnom fermentacijom sve\u017eeg gro\u017e\u0111a, kljuka ili \u0161ire od gro\u017e\u0111a vinskih sorti vinove loze. Vino proizvodi \u010dovek, vinar, i mnogo toga uti\u010de na to\u00a0 \u0161ta \u0107emo na kraju celog tog procesa stvaranja jednog vina dobiti u \u010da\u0161i. Tri osnovna faktora, u odre\u0111enoj interakciji sa drugim elementima, odre\u0111uju karakter jednog vina. Prvo, to je sorta i klon vinove loze, va\u017eno je koja je sorta odabrana i kako je gajena, drugo, klima i zemlji\u0161te, gde se i u kojim uslovima gaji vinova loza i tre\u0107e, ume\u0107e vinara, njegova stru\u010dnost i\u00a0 kreativnost ali i sposobnost da shvati trendove tr\u017ei\u0161ta. U svakom slu\u010daju vinar, kao odlu\u010duju\u0107i faktor, ima dvostruku ulogu: Enologa-tehnologa i
\n\u201eumetnika\u201c. U dobrom delu Evrope tendencija je da se favorizuje taj \u201eumetni\u010dki\u201c element. Kod nas, za sada, akcenat je na tom enolo\u0161kom ume\u0107u. Globalno, vinari danas raspola\u017eu sa tehnologijom koja omogu\u0107ava da se\u00a0 relativno lako proizvede dobro i kvalitetno vino po veoma prihvatljivim
\ncenama.Tehnologija, kod onih naprednijih i zahtevnijih slu\u017ei samo kao pozadina za \u201evinsku umetnost\u201c. Njihovo je vrhunsko ume\u0107e u tome \u0161to
\nuspevaju da iz gro\u017e\u0111a izvuku ono najbolje i to preto\u010de u vino kako bi se osetila ta suptilnost ukusa i stvorio
\nsopstveni stil vina. To je ono po \u010demu se vinari razlikuju i kada je poreklo gro\u017e\u0111a isto.<\/p>\n

Potro\u0161a\u010d<\/span><\/h3>\n

Vino se proizvodi da bi se pilo, bilo da se za tu svrhu kupuje ili da se proizvodi za sopstvene potrebe. Potro\u0161a\u010da ima laika ali i velikih poznavalaca\u00a0 vina. To je kategorija, u svetu vina , koja zaslu\u017euje najve\u0107u pa\u017enju i poseban prostor i njima \u0107emo se stalno vra\u0107ati i obra\u0107ati na stranicama ovog\u00a0 \u010dasopisa. Kod prose\u010dnog potro\u0161a\u010da vina ume\u0107e da prepozna ono \u0161to jedno vino \u010dini harmoni\u010dnim i pitkim, sigurno je od su\u0161tinske va\u017enosti za\u00a0 snala\u017eenje u svetu vina, ali ipak to nije dovoljno da se u potpunosti shvati \u0161ta sve razdvaja vrhunsko vino od dobrog ili \u010dak osrednjeg. Brojni su faktori koji odre\u0111uju kvalitet i kategoriju vina jer krajnji rezultat zavisi od te interakcije izme\u0111u\u00a0 njih. Potro\u0161a\u010du je te\u0161ko da se sna\u0111e i u situaciji kada treba da se odredi, na primer, da li je bolji rizling sa Fru\u0161ke gore ili iz \u0160umadije ili su oba dobra samo su druga\u010dija. Zbog toga je edukacija potro\u0161a\u010da jako va\u017ena jer ona u krajnjem ishodu ima veliki uticaj na\u00a0 potro\u0161nju, pobolj\u0161anje kvaliteta vina a u krajnjem ishodu i na pove\u0107anje\u00a0 proizvodnje. Osnovna svrha ovog \u010dasopisa jeste da pomogne u edukaciji potro\u0161a\u010da\u00a0 ali i da pomogne onim stru\u010dnjacima koji nisu u mogu\u0107nosti da prate savremena kretanja u enologiji.<\/p>\n

<\/p>\n

Vino<\/span><\/h3>\n

Podele i razvrstavanje vina u svetu ne radi se svud na isti na\u010din. Po na\u0161em Zakonu o vinu i ve\u0107ini zemalja EU, vino se razvrstava na:<\/p>\n

    \n
  • mirno vino (\u201eIn stricto sensu\u201d);<\/li>\n
  • specijalno vino;<\/li>\n
  • vino za destilaciju.<\/li>\n<\/ul>\n

    Mirno vino<\/strong><\/span> je vino proizvedeno enolo\u0161kim postupcima tretiranja gro\u017e\u0111a, kljuka i \u0161ire uobi\u010dajenom fermentacijom koje vidno ne osloba\u0111a ugljendioksid.<\/p>\n

    Specijalno vino<\/strong><\/span> je vino proizvedeno specijalnim enolo\u0161kim postupcima \u010dije karakteristike poti\u010du ne samo od gro\u017e\u0111a, ve\u0107 i od primenjenih specijalnih enolo\u0161kih postupaka proizvodnje. Specijalna vina se razvrstavaju na:
    \nprirodno desertno vino, likersko vino, aromatizovano vino, penu\u0161avo vino, kvalitetno penu\u0161avo vino, aromatizovano kvalitetno penu\u0161avo vino, gazirano vino, polupenu\u0161avo vino, slabo gazirano vino i druga specijalna vina.<\/p>\n

    Vino za destilaciju<\/strong><\/span> jeste vino namenjeno za destilaciju.<\/p>\n

    \"\"<\/h3>\n

    Kategorije mirnih vina<\/span><\/h3>\n

    Mirno vino se prema kvalitetu, na\u010dinu proizvodnje i vrsti vinogradarskog podru\u010dja razvrstava na: stono vino<\/strong> i vino sa geografskim poreklom<\/strong>.<\/p>\n

    Stono vino<\/strong><\/em> jeste vino bez geografskog porekla proizvedeno od gro\u017e\u0111a jedne ili vi\u0161e dozvoljenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukr\u0161tanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda Vitis, koje ispunjava propisan kvalitet i na\u010din proizvodnje za ovu kategoriju vina<\/p>\n

    Vino sa geografskim poreklom<\/span><\/h3>\n

    Vino sa geografskim poreklom se prema kvalitetu, na\u010dinu proizvodnje i vrsti vinogradarskog podru\u010dja razvrstava na: regionalno vino<\/strong> i kvalitetno vino sa geografskim poreklom<\/strong>.<\/p>\n

      \n
    • Regionalno vino<\/span><\/strong> jeste vino proizvedeno od gro\u017e\u0111a jedne ili vi\u0161e preporu\u010denih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukr\u0161tanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda Vitis, poreklom najmanje 85 % iz istog vinogradarskog regiona, pri \u010demu se proizvodnja, prerada gro\u017e\u0111a i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog regiona. <\/span><\/strong><\/li>\n<\/ul>\n

      Kvalitetno vino sa geografskim poreklom<\/span><\/h3>\n

      Kvalitetno vino<\/span> sa geografskim poreklom razvrstava se na: kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom<\/strong> i vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom<\/strong>.<\/p>\n

        \n
      • Kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom<\/strong><\/span> jeste vino proizvedeno od gro\u017e\u0111a jedne ili vi\u0161e preporu\u010denih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. sa izra\u017eenim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona, pri \u010demu se proizvodnja i prerada gro\u017e\u0111a i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona, u skladu sa propisanim dozvoljenim prinosom gro\u017e\u0111a,\u00a0 kvalitetom i na\u010dinom proizvodnje vina za ovu kategoriju.<\/li>\n<\/ul>\n
          \n
        • Vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom<\/strong><\/span> jeste vino proizvedeno od gro\u017e\u0111a jedne ili vi\u0161e preporu\u010denih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. sa naro\u010dito izra\u017eenim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona, pri\u00a0 \u010demu se proizvodnja i prerada gro\u017e\u0111a i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona, u skladu sa propisanim dozvoljenim\u00a0 prinosom gro\u017e\u0111a, kvalitetom i na\u010dinom\u00a0 proizvodnje vina za ovu kategoriju. <\/li>\n<\/ul>\n

          Oznake geografskog porekla<\/span><\/h3>\n
            \n
          • Geografska oznaka<\/li>\n
          • Oznaka kontrolisanog geografskog porekla<\/li>\n<\/ul>\n

            Geografska oznaka<\/strong><\/span> je naziv regiona kojim se ozna\u010dava vino koje poseduje kvalitet, ugled, odnosno druge specifi\u010dne karakteristike koje se pripisuju njegovom geografskom poreklu, ako je najmanje 85% gro\u017e\u0111a proizvedeno u tom regionu, ako je vino proizvedeno u tom regionu i ako je vino proizvedeno od jedne ili vi\u0161e sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukr\u0161tanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih sorti iz roda Vitis.<\/p>\n

            Oznaka kontrolisanog geografskog porekla<\/span><\/strong> je naziv rejona, odnosno vinogorja kojim se ozna\u010dava vino \u010diji su kvalitet i karakteristike uslovljene isklju\u010divo datim rejonom, odnosno vinogorjem sa prirodnim i ljudskim faktorima, gde je gro\u017e\u0111e i vino proizvedeno isklju\u010divo u datom rejonu,\u00a0 odnosno vinogorju i gde je vino proizvedeno od jedne ili vi\u0161e sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L.<\/p>\n

            Nazivu rejona, odnosno vinogorja mo\u017ee se dodati i naziv lokaliteta (potesa) ili vinogradarske oaze ukoliko gro\u017e\u0111e za dato vino poti\u010de sa tog\u00a0 lokaliteta (potesa) ili vinogradarske oaze.<\/p>\n

            \"\"<\/h3>\n

            Oznaka kvalitetne kategorije<\/span><\/h3>\n
              \n
            • Geografska indikacija (G.I.)<\/strong> je tradicionalna oznaka za regionalno vino, ako je najmanje 85 % gro\u017e\u0111a proizvedeno u datom regionu, ako je vino proizvedeno u regionu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih enolo\u0161kih sredstava i enolo\u0161kih postupaka, ako je gro\u017e\u0111e proizvedeno od preporu\u010denih sorti vinove loze sa odgovaraju\u0107im prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.<\/li>\n
            • Kontrolisano poreklo i kvalitet (K.P.K.)<\/strong> je tradicionalna oznaka za kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom, ako je gro\u017e\u0111e i vino proizvedeno u rejonu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih enolo\u0161kih sredstava i enolo\u0161kih\u00a0 postupaka, proizvedeno od preporu\u010denih sorti vinove loze sa odgovaraju\u0107im prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.<\/li>\n
            • Kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet (K.G.P.K.)<\/strong> je tradicionalna oznaka za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom, ako je gro\u017e\u0111e i vino proizvedeno u rejonu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih enolo\u0161kih sredstava i enolo\u0161kih postupaka, proizvedeno od preporu\u010denih sorti vinove loze sa odgovaraju\u0107im prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.<\/li>\n<\/ul>\n

              Oznaka kvalitetne kategorije navodi se samo zajedno sa oznakom geografskog porekla.<\/p>\n

              Dodatna oznaka <\/span><\/h3>\n

              Dodatna oznaka je tradicionalna oznaka koja ozna\u010dava vino sa posebnim karakteristikama, na\u010dinom proizvodnje i koje je kao takvo ocenjeno i priznato i mo\u017ee navoditi samo zajedno sa oznakom geografskog porekla i oznakom kvalitetne kategorije.<\/p>\n

                \n
              • Dodatna oznaka u kategoriji regionalnog vina<\/em> mo\u017ee biti: \u201emlado\u201d vino, \u201esopstvena proizvodnja\u201d, vino \u201eod gro\u017e\u0111a proizvedenog organskom\u00a0 metodom\u201d i dr.<\/li>\n<\/ul>\n
                  \n
                • Dodatna oznaka u kategoriji kvalitetnog vina sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom<\/em> mo\u017ee biti: \u201emlado\u201d vino, \u201esopstvena\u00a0 proizvodnja\u201d, \u201earhivsko\u201d vino (ili \u201erezerva\u201d), vino \u201eod gro\u017e\u0111a proizvedenog organskom metodom\u201d i dr.<\/li>\n<\/ul>\n
                    \n
                  • Dodatna oznaka u kategoriji vrhunskog vina sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom<\/em> mo\u017ee biti: \u201ekasna berba\u201d,\u00a0 \u201eprobirna berba\u201d, \u201eodabrane bobice\u201d, \u201esuvarak\u201d, \u201earhivsko\u201d vino (ili \u201erezerva\u201d), vino \u201eod gro\u017e\u0111a proizvedenog organskom metodom\u201d i dr.<\/li>\n<\/ul>\n

                    <\/p>\n

                    Po sadr\u017eaju neprevrelog \u0161e\u0107era:<\/span><\/h3>\n
                      \n
                    • suva<\/li>\n
                    • polusuva<\/li>\n
                    • poluslatka<\/li>\n
                    • slatka<\/li>\n<\/ul>\n

                      Penu\u0161ava, biser i gazirana vina dele se na:<\/span><\/h3>\n
                        \n
                      • vrlo suva<\/li>\n
                      • suva<\/li>\n
                      • polusuva<\/li>\n
                      • poluslatka<\/li>\n
                      • slatka<\/li>\n<\/ul>\n

                        \"\"<\/h3>\n

                        Razvrstavanje po boji:<\/span><\/h3>\n
                          \n
                        • bela<\/li>\n
                        • ru\u017ei\u010dasta (roze)<\/li>\n
                        • crvena (crna)<\/li>\n<\/ul>\n

                          U okviru svake kategorije boje, postoje razne gradacije. One ponekad mogu da daju nagove\u0161taj o kvalitetu vina i njegovoj starosti ali boja mo\u017ee upu\u0107ivati i na neke nedostatke ili mane koje neko vino ima.<\/p>\n

                          Belo vino<\/strong><\/span><\/em> nije belo ve\u0107 je \u017euto odnosno kre\u0107e se u spektru od bledo slamaste, preko svetlo zeleno\u017eute, \u017eute do tamno zlatne. Bela vina se spravljaju od belog gro\u017e\u0111a ali se mogu spravljati i od crnog gro\u017e\u0111a jer crveni pigment se nalazi samo u poko\u017eici a ne u mesu bobice gro\u017e\u0111a. Zbog toga , kada se vr\u0161i presovanje takvog gro\u017e\u0111a, dobijeni sok ne sadr\u017ei poko\u017eicu, sok je tada beo kao da je spravljen od belog gro\u017e\u0111a. Naravno ima situacija kada ovaj princip ne va\u017ei.<\/p>\n

                          Crvena vina<\/strong><\/span><\/em> se spravljaju od crnih sorti gro\u017e\u0111a i za razliku od belih vina umuljano gro\u017e\u0111e, kljuk, odstoji u sudu\u00a0 neko vreme da pusti boju pre nego \u0161to se oto\u010di sok. Vina dobijena od tog soka, \u0161ire, ponekad zbog gustine svoje boje izgledaju kao da su crna. Otud kod nas za takva vina izraz crno vino iako je ono u svojoj su\u0161tini crveno. Boja crvenih vina pokriva spektar od boje bledo cigle do duboko rubin crvene, preko ljubi\u010daste do skoro crne.<\/p>\n

                          Tanin<\/span><\/h3>\n

                          Tanin<\/strong> je supstanca \u010diji ukus \u010dini osnovnu razliku izme\u0111u ukusa crnih i belih vina. Nalazi se u poko\u017eici bobice gro\u017e\u0111a, semenkama u\u00a0 stabljci gro\u017e\u0111e, a ima ga \u010dak i u hrastovim buradima u kojima je sme\u0161teno vina. Tanin iz gro\u017e\u0111a dospeva u vino isto kao i boja zbog du\u017eeg kontakta soka sa izmuljanim gro\u017e\u0111em.<\/p>\n

                          Nikola Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                          Svaki dobronamerni vinoljubac \u017eeleo bi da otkrije sve tajne vina \u0161to pre i \u0161to lak\u0161e, me\u0111utim, to je \u0161kola koja traje celog \u017eivota. I za najve\u0107e znalce uvek iskrsne neka nova tajna neka nova nepoznanica zbog \u010dega u dru\u017eenju sa vinom ostajemo ve\u010diti u\u010denici. Me\u0111u vinoljupcima ima mnogo onih koji su tek nedavno otkrili dra\u017e […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,505],"tags":[533,539,531,537,535,536,538,532,534,651,540],"class_list":["post-1371","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-29","tag-geografsko-poreklo","tag-penusava-vina","tag-podela-vina","tag-poluslatka-vina","tag-polusuva-vina","tag-slatka-vina","tag-specijalna-vina","tag-stona-vina","tag-suva-vina","tag-tajne-vina","tag-tanin"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1371","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1371"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1371\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1376,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1371\/revisions\/1376"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1371"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1371"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}