{"id":1542,"date":"2011-01-25T23:19:54","date_gmt":"2011-01-25T21:19:54","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=1542"},"modified":"2013-01-13T14:47:45","modified_gmt":"2013-01-13T12:47:45","slug":"suveren-na-vinskom-tronu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/predstavljamo\/suveren-na-vinskom-tronu\/","title":{"rendered":"Suveren na vinskom tronu"},"content":{"rendered":"

\"SuverenU oplena\u010dkom vinogorju posebno se isti\u010de Kraljev podrum koji se po kvalitetu gro\u017e\u0111a i vina uveliko izdvojio od ostalih. Podrum se nalazi na obodu vinograda, sasvim blizu puta koji vodi od Topole za Kragujevac. Do\u0161li smo, kao predstavnici \u010dasopsa koji se bavi temama vezanim za vino, da probamo novo crveno vino iz ovog podruma. Ve\u0107 samo ime \u201eSuveren\u201c pobu\u0111uje pa\u017enju. Iako na prvi pogled sam prostor na kome se nalazi podrum deluje skromno, dvori\u0161te i zgrade podruma tada su nam delovale nekako romanti\u010dno, okupane \u0161krtim novembarskim suncem. Imali smo utisak da se nalazimo na pragu neke hacijende u Ju\u017enoj Americi a ne u vinskom podrumu u srcu \u0160umadije.<\/p>\n

Iskoristili smo priliku da u razgovoru sa Miladinom Gavrilovi\u0107em, upravnikom Zadu\u017ebine kralja Petra, u okviru koje se nalazi i ovaj podrum, saznamo ne\u0161to vi\u0161e o vinu i vinogradima koji pripadaju Zadu\u017ebini. Na ovaj zakazani razgovor do\u0161li smo u pratnji profesora dr Slobodana Jovi\u0107a, konsultanta za proizvodnju vina u ovom podrumu koji se potrudio da novo crveno vino \u201cSuveren\u201d, spravljeno od gro\u017e\u0111a kaberne sovinjon, odmah bude na dobrom glasu me\u0111u ljubiteljima vina.<\/p>\n

Gospodine Gavrilovi\u0107u, znamo da je kralj Petar bio veoma preduzimljiv \u010dovek i da je bio veoma popularan u narodu. Kako je jedan kralj po\u010deo da se bavi proizvodnjom vina?<\/strong><\/span><\/p>\n

Kada se kralj Petar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 odlu\u010dio da sam proizvodi vino, po\u010deo je od seljaka sa Oplenca da otkupljuje zemlji\u0161te i vinograde, onoliko koliko su oni bili spremni da mu ih prodaju. U to vreme, vinogradi na parcelama zemlji\u0161ta koje je kupio, bili su zasa\u0111eni uglavnom autohtonim sortama gro\u017e\u0111a koje je on nastavio da neguje. To gro\u017e\u0111e u po\u010detku nije prera\u0111ivano na Oplencu ve\u0107 u selu Banja, kod Aran\u0111elovca, u Ven\u010da\u010dkoj vinogradarskoj zadruzi.<\/p>\n

Te autohtone sorte koje spominjete nisu proslavile vina iz Kraljevog podruma.<\/span><\/strong><\/p>\n

\"Kraljev<\/span><\/strong>Ta\u010dno, treba znati da najve\u0107e zasluge za dobar imid\u017e vina iz Kraljevog podruma, pored svih uva\u017eavanja koje je kralj Petar imao za ideju sadnje sopstvenog vinograda i pokretanja proizvodnje gro\u017e\u0111a i vina ovde na Oplencu kao i osnivanja Zadu\u017ebine, ipak ne pripadaju Kralju Petru. Zasluga <\/span><\/strong>za razvoj vinogradarstva i vinarstva na Oplencu, a po nekim mi\u0161ljenjima, i u ve\u0107em delu Srbije, pripada kralju Aleksandru Kara\u0111or\u0111evi\u0107u. Mnogi smatraju da je on bio ve\u0107i i bolji poznavalac vina od kralja Petra. Aleksandar se potrudio da se u Srbiji primene, za ono vreme, najsavremenije metode u gajenju vinove loze i proizvodnji vina. On je bio taj koji je inicirao uvo\u0111enje savremenih zasada i sorti koje Srbija dotada nije imala, a \u017eeleo je da se takav pristup neguje \u0161irom Srbije. Nesumnjivo da je ova logika i danas aktuelna. Na primer, on se nije zaletao da prvo izgradi proizvodne kapacitete i prera\u0111uje gro\u017e\u0111e koje bi kupovao sa strane od drugih vinogradara, ma koliko ono bilo kvalitetno, ve\u0107 se orijentisao na podizanje sopstvenih zasada. Tek kada se uverio da je njegovo gro\u017e\u0111e iz sopstvenog vinograda dovoljno kvalitetno i da \u0107e ga biti u dovoljnim koli\u010dinama i ekonomsi isplativo, podigao je podrum. Dotada je gro\u017e\u0111e predavao Ven\u010da\u010dkoj vinogradarskoj zadruzi.
\nPosle Prvog svetskog rata nastupa nov period sa dono\u0161enjem novih zasada vinove loze potpuno druga\u010dijih od onih koji su se dotada nalazili u vinogradima seljaka na Oplencu. Na Oplenac, pored doma\u0107ih autohtonih sorti koje su negovane, sti\u017eu i prvi \u010dokoti internacionalnih sorti vinove loze iz Francuske i Nema\u010dke. Me\u0111u njima su rajnski rizling, sovinjon beli i semijon. Zanimljivo je da se jo\u0161 u vinogradu, prilikom branja sovinjona i semijona, gro\u017e\u0111e me\u0161alo i stavljalo u isti ko\u0161. Od crnih sorti zasa\u0111eni su pino noar, game, kaberne sovinjon i kaberne fran. Od belih internacionalnih sorti, sovinjon-semijon, dobijalo se vino Oplenka, vode\u0107e vino Kraljeve vinarije. Od doma\u0107ih sorti u to vreme uspe\u0161no su negovani prokupac, \u017eilavka, crna i bela tamnjanika, plovdina i tako dalje. Tada je na Oplencu postojala rasadni\u010dka proizvodnja. Kralj je vodio ra\u010duna o tome da se gaje one sorte za koje je verovao da su pogodnije za razvoj na \u0161irem prostoru Srbije. Imao je izvesne rezerve prema crnim sortama, kao i prema kaberne sovinjonu. Crne sorte su sa\u0111ene uglavnom na kraljevom imanju u Demir Kapiji.<\/p>\n

<\/strong>\u0160ta se doga\u0111a posle Drugog svetskog rata, kada su pro\u0161la sva na\u0161a dru\u0161tvena previranja i turbulencije koje su, kao \u0161to znamo, potrajale ne\u0161to du\u017ee?<\/span><\/strong><\/p>\n

To vreme je ostavilo katastrofalne posledice na vinograde i Vinariju. Vinogradi su bili zapu\u0161teni i prepu\u0161teni propadanju, podrum je bio ruiniran, mnogobrojna drvena burad rasu\u0161ena i napadnuta crvoto\u010dinom, jednom re\u010dju, veoma tu\u017ena slika. Tek u poslednjih deset-dvanaest godina do\u0161lo je do ozbiljnijeg o\u017eivljavanja Zadu\u017ebine i ponovnog pokretanja proizvodnje vina. Tako je posle 2004. godine do\u0161lo do obnove vinograda. Otpo\u010delo je kr\u010denje pojedinih parcela i priprema terena za sadnju vinograda.<\/p>\n

<\/strong>Znamo da je prvo vino koje se pojavilo posle obnove vinograda bio Sovinjon beli, zatim \u0160ardone. \u0160ta se de\u0161ava sa Kaberne sovinjonom?<\/strong><\/span><\/p>\n

Prvi \u010dokoti Kaberne sovinjona posa\u0111ani su 2006. godine. Danas Kaberne sovinjona na zadu\u017ebinskim parcelama ima ukupno na dva hektara i trinaest ari. Tako se na jednoj od prvih parcela koju je kralj Petar kupio jo\u0161 1906-1907. godine, a koja se nalazi odmah iza crkve na Oplencu, sada nalaze zasadi Kaberne sovinjona. Celom poslu oko podizanja vinograda pristupilo se veoma temeljno i stru\u010dno. Sve je, uglavnom, povereno Poljoprivrednom fakultetu iz Zemuna. Po\u0161lo se prvo od analize zemlji\u0161ta i pripreme za sadnju. Taj posao je uradio profesor dr Vlado Li\u010dina. Zadu\u017ebina se opredelila da sav sadni materijal-kalemove nabavi od svetski poznate firme Rau\u0161edo iz Italije. Za projekat vinograda i stalni nadzor nad vinogradom odgovoran je profesor dr Nenad Markovi\u0107. On je, zajedno sa dr Sartorijem iz Rau\u0161eda, u\u010destvovao i u odabiru klonova. O za\u0161titi vinograda brine se profesor dr Novica Mileti\u0107, dok je za proizvodnju vina zadu\u017een profesor dr Slobodan Jovi\u0107.
\nVe\u0107 posle prve berbe Kaberne sovinjona 2008. godine kada je rod bio 4500-5000 kg\/h, znali smo \u0161ta je potrebno imati od opreme za preradu te koli\u010dine gro\u017e\u0111a i kako se odvija savremena proizvodnja vrhunskin vina. Na\u017ealost, mi tada tu opremu nismo imali. Upravo zbog toga moglo je da se dogodi da to gro\u017e\u0111e prodamo iako je bilo izvrsnog kvaliteta, jer nas je iznenadio toliko bogat rod. Na sre\u0107u, tada nam upomo\u0107 priska\u010de profesor Jovi\u0107 i re\u0161ava na\u0161u dilemu. On smatra da bi bila velika \u0161teta da prodamo tako kvalitetno gro\u017e\u0111e koje ne mo\u017ee nigde da se kupi i da je ovo gro\u017e\u0111e ba\u0161 kraljevsko. Tom prilikom on nam je predla\u017eio da se gro\u017e\u0111e preradi na \u201estarinski na\u010din\u201c. To je podrazumevalo da se kljuk ru\u010dno potapa ta\u010dno na vreme i da se primenjuju postupci koji po\u0161tuju prirodni proces vrenja. Tako je stvoren ovaj Kaberne sovinjon iz 2008. godine. Dobijeno je oko 7000 litara vina koje je sada u opticaju i koje sada imate priliku da degustirate.
\nMislim da je va\u017eno ista\u0107i, \u0161to se pokazalo na na\u0161em primeru, da se mo\u017ee – i kada je sve zapu\u0161teno i uni\u0161teno, a nekada je o\u010digledno bilo veoma dobro i uspe\u0161no, mukotrpnim i timskim radom, sopstvenim anga\u017eovanjem, sa velikom ljubavlju i sopstvenim sredstvima, sigurno i uz poslovi\u010dni srpski inat – sve to vratiti i obnoviti kako bi se postigao onda\u0111nji nivo. Ta\u010dno, jo\u0161 nismo stigli do vrha, ali ako nam je ovakav po\u010detak, vrh i nije tako daleko.<\/p>\n

Profesore Jovi\u0107u \u0161ta vi ka\u017eete na to?<\/strong><\/span><\/p>\n

Kada je ovaj Kaberne sovinjon u pitanju, koncept je bio da u ovom vinu prepoznamo sve karakteristike sorte ali i ono \u0161to nosi podneblje, da teroar do\u0111e do izra\u017eaja. \u017deleli smo da proces bude sasvim prirodan i da se intervencije vr\u0161e samo onoliko koliko su potrebne. Naravno da smo znali da nam, u ovako potpuno prirodnom procesu, majka priroda nije uvek naklonjena i da, ukoliko ne\u0161to krene ne\u017eeljenim pravcem, treba intervenisati. Me\u0111utim, ovom prilikom imali smo sre\u0107u. Priroda je bila veoma velikodu\u0161na i nije trebalo vr\u0161iti neke zna\u010dajnije korekcije. Tako se do\u0161lo do vina koje se zove \u201cSuveren\u201d i koje svojim kvalitetom za sada suvereno vlada na ovim prostorima.<\/p>\n\n\n\n\n
Suveren u \u010da\u0161i<\/strong><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Na na\u0161em vinskom nebu ovo vino pojavilo se nekako stidljivo \u0161to mu nije smetalo da se u prvim koracim odmah visoko vine i zablista. U \u010da\u0161i njegova zatvoreno crvena rubin boja sa ljubi\u010dastim odsjajem i prebogatim sve\u017eim vo\u0107nim mirisom osvaja ve\u0107 u prvom kontaktu. Koliko samo asocijacija taj miris izaziva u nama. Crna ribizla, sok od kupine, sa tonovima ljubi\u010dice, vanile i hrastovine. Taj kompleksni miris ose\u0107a se i pri prvom gutljaju. U ukusnom delu ose\u0107a se blaga slast, kiseline i tanini. Sve to dobro je ukonponovano u rasko\u0161no i bogato telo vina \u0161to ga \u010dini veoma prijatnim.Vino je iz prve berbe 2008. godine; ima ga ve\u0107 u prodaji iako na ukusu jo\u0161 deluje kao mlado vino. Sigurno je da \u0107e kroz nekoliko godina ono iskazati sav svoj potencijal pru\u017eaju\u0107i mogu\u0107nost kupcu da ga potro\u0161i odmah, ali i da ga ostavi da odle\u017ei u fla\u0161i jo\u0161 koju godinu i otvori za neku specijalnu priliku.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

N. Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U oplena\u010dkom vinogorju posebno se isti\u010de Kraljev podrum koji se po kvalitetu gro\u017e\u0111a i vina uveliko izdvojio od ostalih. Podrum se nalazi na obodu vinograda, sasvim blizu puta koji vodi od Topole za Kragujevac. Do\u0161li smo, kao predstavnici \u010dasopsa koji se bavi temama vezanim za vino, da probamo novo crveno vino iz ovog podruma. Ve\u0107 […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[137,556],"tags":[281,563,285,562],"class_list":["post-1542","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-predstavljamo","category-vino-30","tag-crveno-vino","tag-kraljev-podrum","tag-oplenac","tag-suveren"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1542","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1542"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1542\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2216,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1542\/revisions\/2216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1542"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1542"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1542"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}