{"id":1694,"date":"2011-05-31T08:20:47","date_gmt":"2011-05-31T06:20:47","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=1694"},"modified":"2013-01-13T15:13:16","modified_gmt":"2013-01-13T13:13:16","slug":"smederevka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/smederevka\/","title":{"rendered":"Smederevka"},"content":{"rendered":"

\"Smederevka\"Nema mnogo gradova u svetu, kao \u0161to je Smederevo, koji imaju tu \u010dast da je za njihovo ime vezano ime vinove loze ili vina. Smederevo se, naravno ponosi time a jo\u0161 vi\u0161e zbog toga \u0161to se loza Smederevka<\/strong> smatra jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije. Na\u017ealost, u posednjih petnaestak godina nepravedno je zapostavljena, \u010dak i na smederevskom podru\u010dju gde je godinama bila vode\u0107a sorta.Kada se spomene grad Smederevo<\/a>, prva na\u0161a asocijacija koja nam se javlja je stara srednjevekovna tvr\u0111ava na obali Dunava, slika kao sa razglednice, zatim dolazi \u017eeljezara Sartid a tek na kraju vino Smederevka, tako to izgleda danas veza sa Smederevom, nekima od nas. U stvarnosti, smederevsko vinogorje jedno je od najstarijih stani\u0161ta vinove loz na Balkanu.<\/p>\n\n\n\n\n
VINO I LOZA<\/strong><\/span><\/td>\n<\/td>\n<\/tr>\n
SMEDEREVKA se smatra autohtonom sortom Srbije. Vrlo je rodna sorta, u nekim slu\u010dajevima pri intezivnom uzgoju i nezi mo\u017ee dati i preko 25.000 kg. gro\u017e\u0111a po hektaru. Grozd je srednje krupan do krupan, kupast, poluzbijen. Bobica je krupna, okrugla ili blago izdu\u017eena, svetlozeleno \u017eute boje na ukusu je malo nakisela.Sazreva u \u010detvrtoj epohi, vrlo pozna sorta. Srednje je otporna na bolesti i dosta osetljiva na niske temperature. Gro\u017e\u0111e nakupi i do 20% \u0161e\u0107era, a pri tome zadr\u017eava visoke kiseline, 8-10 grama po litri pa i vi\u0161e. Uz neutralni ukus, visoke kiseline su glavne prednosti sorte koja je pogodna za sve vidove kupa\u017ee. Sem toga, gro\u017e\u0111e dobro podnosi transport zahvaljuju\u0107i rskavom mesu, pa se koristi za potro\u0161nju u sve\u017eem stanju i deluje osve\u017eavaju\u0107e. Smederevka je laka sorta za podizanje i eskploataciju. Nije posebno zahtevna u smislu zemlji\u0161ta, dobro podnosi sve vrste \u0161palirnog uzgoja, a rezidba na kondir se preporu\u010duje na 3-4 okca, a luk na 6-8 okaca. grozdovi su prose\u010dne te\u017eine 150-300 grama, koeficijent rodnosti 1,4-1,8.
\nPosebna prednost za reza\u010de je ta \u0161to je izuzetno meka za rezidbu, i o\u0161te\u0107eni delovi loze se vrlo brzo obnavljaju, pod uslovom da je i kondicija vinograda dobra.
\nOva sorta daje gro\u017e\u0111e veoma dobrog kvaliteta od koga se proizvode dobra stona vina. Vina dobijena od smederevke su prijatnog i osve\u017eavaju\u0107eg ukusa, a jo\u0161 su bolja kada se kupa\u017eiraju sa kvalitetnim vinima rizlingom, semijonom ili belim burgundcem.
\nNeki stru\u010dnjaci smatraju da je veoma pogodna i za spravljanje penu\u0161avih vina. Imamo utisak da ovoj sorti nije data prava \u0161ansa da iska\u017ee sve svoje kvalitete.
\nVino Smederevka<\/em> karakteri\u0161e \u017euto-zelena boja sa 10,5-12 % vol. alkohola i 6-8 g\/l ukupnih kiselina sa puno sve\u017eine ali ipak blagog ukusa zbog \u010dega je steklo veliki broj ljubitelja me\u0111u potro\u0161a\u010dima vina. Pored proizvodnje u Smederevskom vinogorju, ovo vino se proizvodi i u Zaje\u010darskom regionu i u Makedoniji.<\/td>\n		<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

 <\/p>\n

Pogodna klima i blage sun\u010dane dunavske padine uticale su na to da se na ovom podru\u010dju razvije jedna autohtona sorta vinove loze, poznatu pod imenom Smederevka<\/em>. Prisustvo vinove loze u smederevskom kraju se\u017ee u daleku pro\u0161lost. Jo\u0161 su Ilirska, tra\u010dka i keltska plemena gajila na ovom podru\u010dju vinovu lozu jo\u0161 pre dolaska rimljana na ove prostore. Kada je rimski car Domicijan ( 56 \u2013 96. n. e. ) uveo zabranu gajenja vinove loze u provincijama na Balkanu, sadnja vinove loze i proizvodnja vina je utihnula. Ta zabrana je trajala stotinak godina sve dok, drigi rimski imperator, Marko Valerije Aurelije Prob ( 276 \u2013 282. ) nije ukinuo ovu zabranu. Najpre, vojnici iz tih legija su po\u010deli sade vinovu lozu zatim i stanovni\u0161tvo na ovim podru\u010djima i to pre svega onu koja je i ranije tu uspevala. Po drugim izvorima vinovu lozu koja se ovde uzgaja na padinama uz Dunav, doneo je, kako legenda ka\u017ee, u III veku rimski imperator Prob. Me\u0111utim, \u010dinjenica je da i pored brojnih osvajanja i ratova, koji su se de\u0161avala na ovom podru\u010dju, stanovni\u0161tvo koje je naseljavalo ove krajeve, uspevalo je da sa\u010duva do danas svoju tradiciju u proizvodnji gro\u017e\u0111a i vo\u0107a ali i autohtonu sortu vinove loze koja je kasnije nazvana Smederevka.<\/p>\n

\"smederevkaO smederevskom gro\u017e\u0111u i vinu pisalo se mnogo, dok se sam naziv \u201c Smederevka\u201c kao ime sorte u pisanim izvorima spominje tek u XIX veku.
\nDespoti Stefan Lazarevi\u0107 i \u00d0ura\u0111 Brankovi\u0107 \u0161irili su jo\u0161 u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme u vinogradima su postojale pimnice u kojima se moglo spavati i popiti vr\u010d dobrog vina.Tada je trgovina vinom bila strogo nadzirana. Vinogradarstvu ovog kraja doprineo je i Milo\u0161 Obrenovi\u0107, vo\u0111a Drugog srpskog ustanka koji je u porodi\u010dnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 ha vinograda, a na toj lokaciji se i danas proizvode kvalitetna vina.<\/p>\n

Tradicija vinogradarstva Smedereva je veoma duga. O tome svedo\u010di i vinski podrum PK \u201eGodomin\u201c. Smederevsko podru\u010dje oivi\u010deno Dunavom i Velikom Moravom, sa blago zatalasanim nizijskim reljefom, relativno stabilnom klimom i plodnim zemlji\u0161tem, idealno je za gajanje vinove loze. Na svetskoj izlo\u017ebi u Bordou 1882. godine smederevska vina dobila su zna\u010dajna priznanja. Krajem 19 veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili su i kupovali smederevsko gro\u017e\u0111e i vino i zatim ga dalje prodavali u \u0160vajcarskoj, Austriji, Francuskoj i drugim zemljama. Slavu smederevskog vinogorja proneo je i vinski podrum \u201cGodomin\u201d, sagra\u0111en po\u010detkom XX veka.
\nU Smederevu se tokom cele godine odr\u017eavaju mnogobrojne manifestacije, a svakako najzna\u010dajnija me\u0111u njima je \u201c Smederevska jesen<\/a>\u201c . Ova turisti\u010dko \u2013 privredna manifestacija odr\u017eava se svake godine krajem septembra, a posve\u0107ena je plodovima jeseni ( vo\u0107u, gro\u017e\u0111u i vinu), uz defile srednjevekovnih vitezova i bogat kulturno \u2013 umetni\u010dki program.<\/p>\n

Nikola Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema mnogo gradova u svetu, kao \u0161to je Smederevo, koji imaju tu \u010dast da je za njihovo ime vezano ime vinove loze ili vina. Smederevo se, naravno ponosi time a jo\u0161 vi\u0161e zbog toga \u0161to se loza Smederevka smatra jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije. Na\u017ealost, u posednjih petnaestak godina nepravedno je zapostavljena, \u010dak i […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,577],"tags":[113,582,583,5],"class_list":["post-1694","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-31","tag-loza","tag-smederevka","tag-smederevo","tag-vino"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1694","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1694"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1694\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1698,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1694\/revisions\/1698"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1694"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1694"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1694"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}