{"id":1856,"date":"2011-12-11T21:01:00","date_gmt":"2011-12-11T19:01:00","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=1856"},"modified":"2013-01-13T15:10:33","modified_gmt":"2013-01-13T13:10:33","slug":"vino-za-pocetnike-4","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/vino-za-pocetnike-4\/","title":{"rendered":"Vino za po\u010detnike (IV)"},"content":{"rendered":"

\"\"Sve ve\u0107a popularnost vina kao pi\u0107a donosi i ve\u0107e interesovanje za odgonetanje te \u201eTajne vina\u201c koja ga \u010dini tako privla\u010dnim. Kompleksnost i slojevitost ukusa i mirisa uz njegovu neverovatnu mo\u0107 da podsti\u010de svojevrsnu kulturu duha, \u010dine ga zanimljivim i razli\u010ditijim u odnosu na sva druga pi\u0107a.<\/p>\n

U ovom delu teksta osvrnuli smo se na nekoliko \u010duvenih mitova i zabluda o vinu.<\/p>\n

Kako \u010duvati vino u boci<\/h3>\n

Stabilna temperatura<\/strong> izme\u0111u 4 i 15\u00b0C je idealna za \u010duvanje vina, pri \u010demu bi trebalo voditi ra\u010duna da temperaturne varijacije ne budu u rasponu ve\u0107em od 12 stepeni. Ovo je bitno zbog toga \u0161to pove\u0107anje temperature dovodi do \u0161irenja vazdu\u0161nog mehura izme\u0111u vina i \u010depa a samim tim, dolazi i do pove\u0107anja pritiska u fla\u0161i. Obrnuto, pad temperature mo\u017ee proizvesti vakuum, ubacuju\u0107i vazduh kroz \u010dep a kao \u0161to svi dobro znamo, kiseonik je za vino u boci najve\u0107i neprijatelj. Zbog toga treba biti veoma oprezan kada se transportuju vina u boci a napolju je veoma toplo ili veoma hladno.<\/p>\n

\"\"<\/strong>Vla\u017enost vazduha<\/strong> u prostoriji je isto tako veoma bitna za kvalitetno \u010duvanje vina. Po\u017eeljno je da je relativna vla\u017enost vazduha bude preko 50% kako bi se spre\u010dilo isu\u0161ivanje pampura a samim tim, i dolazilo do kontakta vina i kiseonika-vazduha.<\/p>\n

Temperaturu i vla\u017enost prostorije u kojoj se \u010duva vino, mo\u017ee se najbolje kontrolisati razli\u010ditim ure\u0111ajima, tzv. digitalnim termo-higrometrima pomo\u0107u kojih se lako mogu o\u010ditavati svi podaci u prostoriji u kojoj sme\u0161teno vino.<\/p>\n

Jedan od mogu\u0107ih trikova koji se mogu koristiti za pove\u0107anje vla\u017enosti prostorije je postavljanje posude sa vodom. Naravno, ukoliko je vino zatvoreno plasti\u010dnim \u010depom ili \u010depom sa navojem, onda ono najverovatnije nije predvi\u0111eno za dugo odle\u017eavanje i trebalo bi ga popiti \u0161to pre i za tako za\u010depljene boce vla\u017enost prostorije nije od bitnog zna\u010daja. \u0160to se ti\u010de samog starenja vina u boci \u2013 re\u010d je o hemijskim procesima koji se odvijaju u vinu. Odle\u017eavanje uti\u010de na balans vo\u0107nosti, alkohola, tanina i kiselina; pove\u0107ava kompleksnost aroma i ukusa. Ono \u0161to \u0107e se desiti na samom kraju tog procesa, koji mo\u017ee biti veoma dug, ipak je degradacija vina. Pove\u0107anje temperature ubruzava ovaj proces, te vino koje stoji na toplijem mestu br\u017ee stari. To u praksi zna\u010di da ako ho\u0107emo da sa\u010duvamo neko vino, ne treba ga dr\u017eati na polici pored radijatora ve\u0107 ili u podrumu ili u predvi\u0111enom fri\u017eideru za vina.<\/p>\n

Prilikom odle\u017eavanja fla\u0161e ako su zatvorene plutanim \u010depom, trebalo bi da le\u017ee na boku sa vrhom blago okrenutim na gore. Ovako se pampur odr\u017eava dovoljno vla\u017enim, vazdu\u0161ni mehur u ramenima fla\u0161e ima malu dodirnu povr\u0161inu sa vinom a sediment se talo\u017ei na dnu.<\/p>\n

Tako\u0111e, jedna od stvari na koju treba obratiti pa\u017enju je svetlo<\/strong>. Ako ste se pitali zbog \u010dega su \u0161ampanjci u providnim fla\u0161ama rednovo obavijeni nekom sjajnom ukrasnom folijom \u2013 odgovor je zbog svetla. Ta folija je neprovidna. Svetlost mo\u017ee da promeni ukus vina, posebno penu\u0161avih. Dugotrajno izlaganje svetlosti dovodi do pojave ne\u017eeljene arome. Zbog toga se vina \u010duvaju u mraku i u trgovine sti\u017eu u tamnim bocama. Zbog toga je va\u017eno kod na\u0161eg odabira vina u prodavnici da se obrati pa\u017enja da se ne kupuje fla\u0161a koja je u prodavnici dugo stajala na mestu direktno izlo\u017eena nekom izvoru svetla.<\/p>\n

Ukoliko je mogu\u0107e, bilo bi dobro da se vino \u010duva dalje od izvora nekih ja\u010dih vibracija koje mogu da poremete delikatni proces starenja vina.<\/p>\n

Pored temperature, vla\u017enosti vazduha, svetla i vibracija, trebalo bi obratiti pa\u017enju i na jake mirise<\/strong> u prostoriji u kojoj se \u010duva vino po\u0161to vino veoma dobro upija mirise jer sigurno bi bilo neprijatno da nam vino miri\u0161e na primer na farbu ili neko sredstvo za \u010di\u0161\u0107enje.<\/p>\n

I, na kraju, jedan koristan savet, kada se na\u010dne fla\u0161a vina, onda se dramati\u010dno skra\u0107uje vreme u kom to vino mora da se popije. Po\u0161to je su\u0161tina u kontaktu vina sa vazduhom, potrebno je taj kontakt smanjiti na minimum. Jedno od re\u0161enja je presipanje ostatka nepopijenog vina u manju fla\u0161u \u010dime se automatski\u00a0 smanjuje koli\u010dina vazduha koja je u kontaktu sa vinom. Za one koji vole razne sprave, postoje i ure\u0111aji koji isisavaju vazduh iz vla\u0161e, vakumiziraju\u0107i je i na taj\u00a0 na\u010din za koji dan produ\u017eavaju\u0107i vek otvorenog vina.
\n<\/p>\n

Vazduh u boci vina<\/h3>\n

U vinskoj boci, onaj mali sloj vazduha izme\u0111u povr\u0161ine vina i \u010depa dovoljan je za snabdevanje vina kiseonikom tokom nekoliko godina i na izvestan na\u010din omogu\u0107avaju\u0107i mu da ono polako \u201cdi\u0161e\u201d. Pored toga za vazduh iz atmosfere potpuno nepropusni \u010depovi ne postoje. \u010cak i najbolji \u010depovi ne mogu potpuno spre\u010diti ulazak ili izlazak vazduha iz boce. Kao posledica toga je prodiranje kiseonika, isparavanje alkohola i vina. \u0160to se nivo vina spusti ni\u017ee to je vi\u0161ekiseonika u\u0161lo u bocu a samim tim je oksidacija i proces starenja br\u017ei i onda se ne mo\u017ee kazati da vino \u201cdi\u0161e\u201d.
\nDodirna povr\u0161ina vina sa kiseonikom je ve\u0107a kada je boca polegnuta a najmanji kada boca stoji uspravno, me\u0111utim, tada ako se boca du\u017ei period \u010duva u tom polo\u017eaju postoji opasnost od rasu\u0161ivanja \u010depa. Da bi se \u0161to vi\u0161e smanjio uticaj kiseonika na vino u boci u savremenim
\npunionicama odre\u0111enom tehnologijom se prostor izme\u0111u \u010depa i vina ispunjava azotom.
\n\"\"<\/p>\n

<\/h3>\n

Ako je na\u0161e pi\u0107e vino<\/h3>\n

\u201eVino je najciviliziranija namirnica na svijetu\u201d, napisao je Ernest Hemigvej. Da se vino pije druk\u010dije od viskija, bilo mu je sasvim jasno. Nikad i nigde nije nedostajalo opisa ispravnog opho\u0111enja s dobrim vinom. Oko na\u010dina konzumiranja vina izgra\u0111ena su mnoga pravila
\ni ceremonije, od kojih su neke samo krute etikete. Neka je pravila dobro po\u0161tovati, iako su napisana za po\u010detnike i deluju sasvim logi\u010dno. Ono \u0161to je va\u017eno vino se ne pije kao pivo, vo\u0107ni sok ili voda krupnim gutljajima ve\u0107 se pije u malim i kratkim. Izraz \u201eUsta puna vina\u201d ne treba shvatiti doslovno, ve\u0107 kao metaforu za opis \u017eivog, animiraju\u0107eg vina.
\nKada prinesemo \u010da\u0161u ustima i kad ho\u0107emo da pijemo vino ono napu\u0161ta \u010da\u0161u i prvo dodiruje na\u0161u gornju usnu i pa\u017eljivo ulazi kroz otvorena usta u usnu \u0161upljinu. Zvu\u010di slo\u017eeno, no u stvarnosti je sasvim prirodna, nenapeta radnja u\u017eivanja. Puno napetije i pre svega izve\u0161ta\u010deno je zabaciti glavu, kao kod ispijanja krigle piva, i progutati vino razjapljenih usta. Takvo dr\u017eanje se mo\u017ee videti u \u0161atrama u kojima se to\u010di pivo na takmi\u010denjima za najbr\u017eeg pivopiju.
\nVino u ustima ne bi trebalo odmah progutati, ve\u0107 ga nakratko \u201evrteti\u201d oko jezika. Na taj se na\u010din ukus \u201erazvija\u201d. Sa druge strane demostrativno \u201e\u017evakanje\u201d vina vi\u0161e odgovara nekoj degustaciji vina, dok za stolom djeluje neumesno. \u010ca\u0161a se ne mora odlo\u017eiti nakon svakog gutljaja ve\u0107 mo\u017ee ostati u ruci da bi se popio i drugi gutljaj. Ali ako se uzmu tri-\u010detiri gutljaja jedan za drugim o\u010digledno se radi\u00a0 o nekome ko samo pije vino a u njemu ne u\u017eiva.
\nOnaj ko je \u017eedan ne\u0107e vinom utoliti \u017ee\u0111, za takve je nabolje re\u0161enje mineralna voda. I jo\u0161 jedna va\u017ena opaska \u010da\u0161a vina se uvek dr\u017ei za stalak-no\u017eicu.<\/p>\n

Vino gradi mitove i legende<\/h3>\n

Vino zaokuplja Ijudsku ma\u0161tu.To se ponekad doga\u0111a tako da lagano nestaje granica izme\u0111u stvarnosti i ma\u0161te. O vinu se toliko pri\u010da i pi\u0161e i ta\u010dnog i neta\u010dnog da su se stvorili pravi mitovi i legende. U svakom slu\u010daju, postoji vrlo malo podru\u010dja u \u017eivotu u kojima Ijudi
\ntako hrabro zastupaju svoje zablude kao \u0161to je to kod vina.<\/p>\n

Stara vina su dobra vina<\/h3>\n

Nije sporno to da mnoga vina odle\u017eavanjem mogu dobiti na kvalitetu. No, mnogi Ijudi namr\u0161te \u010delo kad otvore bocu starog vina probaju ga i tada osete strani mirisi, ustajale arome, bizarne ukusne nijanse, zato \u0161to svako vino nije na dobitku ako stari. Kod nekih vina koja su odle\u017eala deset ili dvadeset godina bilo bi mnogo bolje da su se otvorila na primer nakon pet godina. Za vino je veoma va\u017eno kada \u0107e dosti\u0107i svoj vrhunac kvaliteta a to mo\u017ee biti u prvoj, drugoj, desetoj ili nekoj drugoj godini \u017eivota.
\n<\/p>\n

Stara vina imaju bolji ukus od mladih<\/h3>\n

Kako kad. Veliki broj vina u porodaji izlaze iz vinarije tek onda kada je na svom vrhuncu i spreman za potro\u0161nju. Ako se ova vina koja su ve\u0107 sad spremna za potro\u0161nju, puste da ostare, posta\u0107e samo starija ali ne i bolja, po\u0161to nisu spravljena za odle\u017eavanje. Samo ona vina koja su predvi\u0111ena za starenje \u0107e dobiti na kvalitetu kako vreme prolazi.<\/p>\n

Neophodno je otvoriti fla\u0161u vina malo ranije pre slu\u017eenja kako bi se vino provetrilo<\/h3>\n

Otvaranje pune fla\u0161e vina, samo po sebi, u kontakt sa vazduhom dovodi samo onaj mali sloj vina u grli\u0107u fla\u0161e, pa je aeracija vina minimalna. Ovim se ne posti\u017ee nikakav primetan efekat. Za realnu aeraciju vina u kratkom vremenskom periodu, potrebno je dekantirati ga.<\/p>\n

\"\"<\/h3>\n

Kod penu\u0161avih vina \u0161to su mehuri\u0107i sitniji, to je penu\u0161avost bolja<\/h3>\n

Veli\u010dina mehuri\u0107a nema nikakve veze sa kvalitetom \u0161ampanjca ili bilo kog drugog penu\u0161avog vina. Na ovu temu je poslednjih godina ra\u0111eno mnogo istra\u017eivanja, posebno u Francuskoj, koja su pokazala da na veli\u010dinu mehuri\u0107a uti\u010du razni faktori \u2013 temperatura vina, ne\u010disto\u0107a i nepravilnost u samoj \u010da\u0161i itd. \u0160to je vino toplije, to su mehuri\u0107i ve\u0107i i u\u010destaliji. Ukoliko nema prakti\u010dno nikakvih ne\u010disto\u0107a i nepravilnosti u \u010da\u0161i kao \u0161to su mikroskopski tragovi ostali od brisanja krpom, \u0161ampanjac \u0107e izgledati kao obi\u010dno belo vino, ali \u0107e na ukusu zadr\u017eati svoju karkateristi\u010dnu iskri\u010davost.<\/p>\n

Crveno vino ide samo uz ka\u010dkavalj i meso, belo samo uz ribu i \u017eivinu.<\/h3>\n

Ovo je jedno od najuvre\u017eenijih mi\u0161ljenja, a istina je da, kao \u0161to smo pisali ve\u0107 mnogo puta do sada, postoji veliki broj izuzetaka. Punija bela vina kao i slatka idu veoma \u010desto uz ka\u010dkavalj. Pino noar ide savr\u0161eno uz \u0107uretinu. Lak\u0161a crvena vina, kao na primer, bo\u017eole ili game, idu vrlo lepo sa piletinom. Nova fraza, koja se sve \u010de\u0161\u0107e \u010duje glasi \u2013 \u201epravilo je da nema pravila\u201c.<\/p>\n

Ako je neko vino popularno, to automatski zna\u010di i da je dobro.<\/h3>\n

Ako se ne\u0161to dobro prodaje, to ne zna\u010di da je odli\u010dno. Ovaj primer je prisutan u skoro svim oblastima, pa i na tr\u017ei\u0161tu vina. Popularnost nekog vina odre\u0111uju brojni faktori \u2013 cena, dostupnost, edukovanost potro\u0161a\u010da, marketing… U na\u0161im uslovima, cena i needukovanost potro\u0161a\u010da su naj\u010de\u0161\u0107e presudni faktori te usled niskog standarda, jeftinija, odnosno pristupa\u010dnija vina \u0107e broj\u010dano gledano, imati ve\u0107u potro\u0161nju i biti popularna \u0161to, objektivno gledano, nema nikakve veze sa njihovim kvalitetom.<\/p>\n

\"\"Dekantiraju se samo crvena vina<\/h3>\n

Mnoga bela vina sna\u017enog karktera mogu dosta da dobiju dekantiranjem. Neka od njih, na primer, sotern ili beli burgundac koji aeracijom mogu da bolje osloba\u0111aju svoju aromu.<\/p>\n

Kupa\u017ee su slabijeg kvaliteta<\/h3>\n

Kao \u0161to vina dobijena od jedne sorte mogu biti vrhunskog kvaliteta, tako mogu i kupa\u017ee. Kupa\u017eiranjem dve ili vi\u0161e sorti \u010desto se posti\u017ee bolji balans, kompleksnost i harmonija.<\/p>\n

Vina Starog sveta su bolja od vina Novog sveta<\/h3>\n

Generalizacija nikad nije dobar potez, pa ni u ovom slu\u010daju. Dobra i lo\u0161a vina se prave svugde. Iako je ranije bilo re\u010di o dva razli\u010dita pristupa spravljanju vina, ta granica se sve vi\u0161e bri\u0161e. Danas se kupovina dobrog vina svodi na razumevanje svog sopstvenog ukusa i izbor onog stila koji vama najvi\u0161e odgovara.
\n<\/p>\n

Crveno vino se spravlja samo od crnog gro\u017e\u0111a, a belo samo od belog<\/h3>\n

I o ovoj temi smo mnogo puta pisali, po\u0161to je u pitanju jedna od \u010de\u0161\u0107ih zabluda usled nepoznavanja procesa proizvodnje vina. Belo vino se mo\u017ee napraviti i od crvenog gro\u017e\u0111a dodu\u0161e ne i od svakog crnog gro\u017e\u0111a.<\/p>\n

\u017dene su bolji degustatori<\/h3>\n

Kontroverzna je to tvrdnja koja je \u010desto potvr\u0111ivana, ali i osporavana. Mo\u017eda \u017eene ponekad mogu spontanije osetiti arome vina i ma\u0161tovitije ih opisati. No, ni\u0161ta nije dokazano, osim da su sposobne \u017eene isto toliko uspe\u0161ne, koliko i sposobni mu\u0161karci.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Leti se radije piju bela i rose vina<\/h3>\n

Neke predrasude su \u010dvrsto ukorenjene zato \u0161to se \u010desto uz njih ve\u017eu ugodni doga\u0111aji Na primer, kao \u0161to i pretpostavka da leti nije nikad hladno i tmurno<\/p>\n

ili nikad ne pada ki\u0161a, kao da leti ljudi nemaju apetit za \u0161niclom ili svinjskim pe\u010denjem kao da ispravno ohla\u0111eno<\/p>\n

crno vino izvrsno ne odgovara uz neko jelo kao \u0161to isti tako plemenito belo mo\u017ee zimi.<\/p>\n

Najbolja vina poti\u010du iz Francuske<\/h3>\n

Reputacija Francuske kao nacije izvrsnih proizvo\u0111a\u010da vina zasniva se na sjaju njenih velikih vina kao \u0161to su Burgundska ili Bordo\u0161ka vina. Ona \u010dine oko deset posto ukupne proizvodnje vina u Francuskoj. Ostala vina koja dolaze iz Francuske su isto tako dobra ili srednje dobra kao i vina iz ostalih zemalja. Osim toga nisu sva vina iz Bordoa i iz Burgundije, vrhunska vina. Samo mali deo spada u kategoriju izvanrednih vina. Vrhunska vina dolaze izme\u0111u ostalog i iz \u0160panije, Italije, Kalifornije, Novog Zelanda a bogme ima i nekih na\u0161ih. Neka od njih su na mnogim svetskim ocenjivanjima dobila ve\u0107e ocene od svojih francuskih pandana i to od francuskih degustatora.<\/p>\n

Ispod osam evra nema dobrih vina<\/h3>\n

Ta\u010dno je da su poslednjih deset godina cene vina enormno sko\u010dile. \u010cinjenica je i da je kvalitet mnogih vina osetno porastao. Ko tra\u017ei dobro vino ispod cene od deset evra mo\u017ee ih prona\u0107i i u na\u0161em \u010dasopisu. Na\u017ealost, u na\u0161em slu\u010daju ve\u0107ina sasvim korektnih vina ispod osam evra su vina iz uvoza.<\/p>\n

R. V.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve ve\u0107a popularnost vina kao pi\u0107a donosi i ve\u0107e interesovanje za odgonetanje te \u201eTajne vina\u201c koja ga \u010dini tako privla\u010dnim. Kompleksnost i slojevitost ukusa i mirisa uz njegovu neverovatnu mo\u0107 da podsti\u010de svojevrsnu kulturu duha, \u010dine ga zanimljivim i razli\u010ditijim u odnosu na sva druga pi\u0107a. U ovom delu teksta osvrnuli smo se na nekoliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,593],"tags":[596,427,651,594,571],"class_list":["post-1856","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-32","tag-cuvanje-vina-probanje-vina","tag-degustiranje-vina","tag-tajne-vina","tag-vino-32-2","tag-vino-za-pocetnike"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1856","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1856"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1856\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2250,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1856\/revisions\/2250"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1856"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1856"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1856"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}