{"id":1898,"date":"2011-12-11T21:02:57","date_gmt":"2011-12-11T19:02:57","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=1898"},"modified":"2013-01-13T15:10:23","modified_gmt":"2013-01-13T13:10:23","slug":"geografsko-poreklo-i-zakoni-o-vinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/geografsko-poreklo-i-zakoni-o-vinu\/","title":{"rendered":"Geografsko poreklo i zakoni o vinu"},"content":{"rendered":"

\"\"Svugde u svetu je praksa da vlade reguli\u0161u zdravstvenu ispravnost robe. Vino tu nije nikakav izuzetak, \u010dak supotno – na njega se primenjuje niz razli\u010ditih\u00a0\u00a0 pravila i standarda koja variraju od zemlje do zemlje. Ova pravila su posebno interesantna zato \u0161to odra\u017eavaju na\u010din na koji razli\u010dite kulture do\u017eivljavaju vino. Mi se, na\u0161im Zakonom o vinu, uglavnom uklapamo u svetske standarde ali ponegde i donekle zanemaruju\u0107i interese na\u0161ih malih proizvo\u0111a\u010da vina.<\/p>\n

Kada se uporede brojni zakoni o vinu u svetu, prvo \u0161to nam tom prilikom pada u o\u010di je to da se \u010dlanu zakona kojim se reguli\u0161e geografsko poreklo posve\u0107uje posebna pa\u017enja. To nije slu\u010dajno jer to osteljiva oblast i uglavnom se granice odre\u0111enog regiona poklapaju sa granicama realnih geolo\u0161kih i geografskih podru\u010dja. Zbog toga postoji i uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da tip zemlji\u0161ta i klima stvaraju uslove koji vinima iz odre\u0111enog regiona daju njihove karakteristi\u010dne osobine.<\/p>\n

To je rezultiralo da ve\u0107ina zemalja ima svoje zakone o geografskom poreklu vina. Iako zakoni imaju za cilj da spre\u010de neprikladnu, ili \u010dak nezakonitu, upotrebu regionalnih imena, pokazalo se da to ima veliku marketin\u0161ku korist koja se posti\u017ee ovakvom restrikcijom upotrebe regionalnih imena i realno zbog toga podizanje njihove popularnosti. Su\u0161tina je u verovanju da geografske karakteristike i polo\u017eaj vinograda odre\u0111uju potencijalni kvalitet nekog vina, odnosno da \u0161to je neki region manji i jedinstveniji, pove\u0107ava se i \u0161ansa da neko\u00a0 vino bude posebno. Ovo za posledicu ima to da \u0161to je vino te\u017ee dostupno njemu raste presti\u017enost \u0161to \u010dini dva bitna faktora koji uti\u010du na cenu i profitabilnost takvog vina. Me\u0111utim, i pored toga \u010desto se tip zemlji\u0161ta koristi kako bi se definisali geografske granice \u201evinskog\u201c regiona, ne postoji mnogo ubedljivih dokaza, ka\u017eu mnogi stru\u010dnjaci, da sam tip zemlji\u0161ta ima preveliki uticaj na karakteristike gro\u017e\u0111a i vina. Mnogo bitnija je klima regiona i mikroklima samog vinograda gde je struktura zemlj\u0161ta (ne tip zemlji\u0161ta) veoma bitan faktor.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan bitan elemenant mnogih zakona koji reguli\u0161u geografsko poreklo vina, posebno evropskih, je regulacija kori\u0161\u0107enja sorte. Ovakvi zakoni su primereni kada je namera da se odr\u017ei tradicionalni stil uz postoje\u0107i komercijalni uspeh. Me\u0111utim, striktno pridr\u017eavanje ovih pravila mo\u017ee i da uspori ili zaustavi evoluciju i razvoj proizvodnje vina u odre\u0111enoj oblasti.<\/p>\n

\"\"Mnogi zakoni ovog tipa reguli\u0161u i vinogradarsku i enolo\u0161ku praksu. U nekim zemljama, na primer, ima zakona, ili se razmatra njihovo uvo\u0111enje, koji bi regulisali zabranu ili kontrolu navodnjavanja vinograda uz obrazlo\u017eenje da navodnjavanje pove\u0107ava prinos smanjuju\u0107i, na taj na\u010din, kvalitet gro\u017e\u0111a. Ovo o\u010digledno ima smisla samo ako se govori o preteranom navodnjavanju. Zbog toga zakonodavstvo bi trebalo da bude zasnovano na proverenim \u010dinjenicama i iskustvima kako se ne bi stvorila velika \u0161teta koju preterano revnosno nametanje raznih pravila dovodi \u010desto do gu\u0161enja nekih inicijativa koju vinari i vinogradari pokazuju. U Srbiji se zbog toga u nekim slu\u010dajevima u proizvodnji i plasmanu kako vina tako i rakija nepotrebno javljaju problemi koji proizvo\u0111a\u010de sputava u njihovom razvoju. To se posebno odnosi na one koji bi tek da zakora\u010de u svet vina.<\/p>\n

Iako je koncept kontrole geografskog porekla potekao iz \u0160panije, Fracnuska je ta koja je prva uvela ovaj sistem u zvani\u010dne institucije 30-tih godina pro\u0161log veka. Sve zemlje Evropske unije imaju svoje zakone koji reguli\u0161u ovu oblast i koji su u skladu sa osnovim postavkama EU i srpski zakon je usagla\u0161en sa osnovnim postavkama EU ali je sobzirom na to kakvo je stanje na terenu mo\u017eda malo previ\u0161e rigidan. U svom najosnovnijem obliku, zakoni za kontrolu geografskog porekla se odnose samo na geografsko poreklo. Slo\u017eenije varijante zakona defini\u0161u upotrebu sorti, zabranjuju odre\u0111ene vinogradarske postupke, ograni\u010davaju maksimalni prinos, name\u0107u odre\u0111ene procedure u proizvodnji i defini\u0161u uslove sazrevanja. Pored Evrope, Ju\u017ena Afrika ima jedan od najobimnijih zakona o geografsko poreklu. Ono \u0161to je zajedni\u010dko svim zakonima jeste \u017eelja da se osigura kvalitet i autenti\u010dnost. Ovo se \u010desto interpetira kao garancija kvaliteta. To je dosta sumnjiva teza. Nije mogu\u0107e garantovati kvalitet nekog vina zato \u0161to to zavisi od mnogo faktora koji su van kontrole proizvo\u0111a\u010da. Najvi\u0161e \u0161to mo\u017ee da se uradi je kontrola slu\u010dajnih uzoraka pre nego \u0161to se pusti u promet. Kako se vino u bocama pona\u0161a \u2013 da li se razvija ili propada nakon \u0161to napusti vinariju \u2013 to je ne\u0161to \u0161to ne mo\u017ee lako da se predvidi, reguli\u0161e i kontroli\u0161e.<\/p>\n

Iako je senzorno ocenjivanje vina, u osnovi, subjektivna stvar i shodno tome, malo te\u017ee za kvantifikaciju, ono je od ve\u0107eg zna\u010daja nego hemijska analiza. U Nema\u010dkoj, na primer, postoji sistem u kome sva vina moraju da pro\u0111u senzornu analizu kako bi dobila adekvatne oznake i dozvole. U nekim zemljama, u odre\u0111enim slu\u010dajevima i kod nas, odre\u0111ene oznake kvaliteta zahtevaju godi\u0161nju senzornu analizu.<\/p>\n

Jedan od aspekata raznih zakona o vinu je ube\u0111enje da \u0161to je manji region, ve\u0107a je potencijalna mogu\u0107nost jedinstvenosti nekog vina. Ovo je dovelo do zablude da kupa\u017eiranje vina sa razli\u010ditih lokacija ili regiona ima negativan uticaj na kvalitet. \u0160to uop\u0161te nije ta\u010dno. Vina iz Srbije su tipi\u010dan primer za to. Za mnoga na\u0161a popularna i nesporno dobra vina deo gro\u017e\u0111a dolazi iz Makedonije a ostatak sa raznih lokacija u Srbiji. Ono \u0161to je ta\u010dno je to da se takvom kupa\u017eom gubi autohtonost ali ne i kvalitet vina. Zato se mo\u017ee re\u0107i da, stil koji proizvo\u0111a\u010d ima kod proizvodnje vina, menja ulogu lokacije vinograda kao klju\u010dnog indikatora karaktera i kvaliteta.<\/p>\n

Ume\u0161no kombinovanje vina sa razli\u010ditih lokacija \u010desto uve\u0107ava po\u017eeljne karkteristike razli\u010ditih komponenti vina. Vrednost kupa\u017eiranja je veoma o\u010digledna, u Australiji na primer, kupa\u017eiranje vina iz razli\u010ditih vinograda i regiona krajnje je uobi\u010dajeno i legalno. Iako zakoni o geografskom poreklu promovi\u0161u atuenti\u010dnost prilikom obele\u017eavanja, dolazimo u situaciju da se diskrimini\u0161u vina istog ili \u010dak i boljeg kvaliteta ali sa manje presti\u017enih lokacija. Na\u0161a stvarnost je takva kakva jeste. Promovi\u0161u\u0107i prodaju vina iz \u201edokazanih\u201c regiona, ovakvi zakoni pove\u0107avaju njihovu zaradu a, samim tim, i ulaganja u skuplje tehnike koje mogu pove\u0107ati kvalitet. Isto tako, ovi zakoni mogu stimulisati kori\u0161\u0107enje neefikasnih i zastarelih metoda samo zato \u0161to se \u201eto tako u radi u tom kraju\u201c. Kao i u svakoj oblasti \u2013 uspeh ra\u0111a uspeh. Na primer, u Burgundiji, cena zemlji\u0161ta je u direktnoj propociji sa reputacijom koja mu je zakonima o geografskom poreklu dodeljena. Na \u017ealost, uspeh mo\u017ee dovesti i do arogancije kao i do nedostatka \u017eelje za napredovanjem. Neki evropski zakoni o geografskom porkelu fiksiraju regione u kojima se odre\u0111ene sorte gaje. To je vidljivo u izrazito lokalizovanoj zastupljenosti brojnih sorti u Evropi. Na \u017ealost, takva situacija ograni\u010dava i usvajanje tehnika koje mogu pove\u0107ati kvalitet vina. Zakondavstvo van Evrope koje se ti\u010de vinogradarstva i vinarstva je manje rigidno i dozvoljava ve\u0107i stepen promene i eksperimentisanja. Du\u017ee vreme sazrevanja i ve\u0107i broj sun\u010danih dana doveo je do promene u ekonomskom smislu kod brojnih postupaka u klasi\u010dnim vinogradarskim tehnikama kori\u0107enim u Australiji, Argentini, Izraelu, Kaliforniji i \u010cileu \u0161to je dovelo i do pove\u0107anja kvaliteta. Ovakva vinogradarska fleksibilnost je posebno pristuna u Novom Svetu gde je dozvoljena brza adaptacija \u010destim ili klju\u010dnim promenama u sklonostima potro\u0161a\u010da. Povrh svega, stil proizvodnje vina nije toliko kruto povezan sa odre\u0111enim regionima tako da nije potrebno odr\u017eavati neki stil po svaku cenu, bez obzira na stanje tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Iako se iz perspektive potro\u0161a\u010da odnos prema kvalitetu i po\u017eeljnosti nekog proizvoda veoma brzo menja, promene u zakonu su neverovatno spore. Zbog toga se i izvesni deo proizvo\u0111a\u010da ogradio od zakonskih ograni\u010denja i prihvatio \u201eminuse\u201c zbog kori\u0161\u0107enja najni\u017eih zvani\u010dnih oznaka za vino. Ukoliko proizvo\u0111a\u010d ima dovoljno jaku reputaciju i znanje, njegovo vino \u0107e ste\u0107i presti\u017eniji status u odnosu na one koji se dr\u017ee zvani\u010dnih procedura. Kod nas zbog toga mnoga vina koja bi mogla da budu u kategoriji vrhunskih jo\u0161 uvek nose oznaku stono vino. Zakoni o geografskom poreklu, tako\u0111e, reguli\u0161u i kori\u0161\u0107enje terminologije na vinskim etiketama. Pored samog geografskog porekla, na etiketama se \u010desto nalaze i podaci o berbi, sorti i mestu fla\u0161iranja.<\/p>\n

Me\u0111utim, potro\u0161a\u010di \u010desto mogu da do\u0111u u zabludu pretpostavljaju\u0107i neke infomarcije. Na primer, oznaka geografskog porekla ne zahteva da je 100% vina ba\u0161 iz te oblasti. Isto tako, regulativa koja se odnosi na berbu, udeo sorti i mesta fla\u0161iranja, varira od oblasti do oblasti. U nekim zemljama oznaka sorti zahteva da minimum 75% vina poti\u010de od navedene sorte dok ima zemalja u kojima ovaj procenat je zakonski odre\u0111en na 90%. Iako se, neretko, ovakva praksa mo\u017ee protuma\u010diti i kao obmana, ve\u0107ina se sla\u017ee da su informacije koje su date dovoljne upu\u0107enom potro\u0161a\u010du da stekne vi\u0161e nego korisnu predstavu o tome \u0161ta pije, bez nekog preteranog zatrpavanja informacijama. Su\u0161tina je da su oznake na etiketi tu da usmere potro\u0161a\u010da a ne da daju detalje tehni\u010dke karakteristike vina.<\/p>\n

Nikola Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svugde u svetu je praksa da vlade reguli\u0161u zdravstvenu ispravnost robe. Vino tu nije nikakav izuzetak, \u010dak supotno – na njega se primenjuje niz razli\u010ditih\u00a0\u00a0 pravila i standarda koja variraju od zemlje do zemlje. Ova pravila su posebno interesantna zato \u0161to odra\u017eavaju na\u010din na koji razli\u010dite kulture do\u017eivljavaju vino. Mi se, na\u0161im Zakonom o vinu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,593],"tags":[533,651,602],"class_list":["post-1898","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-32","tag-geografsko-poreklo","tag-tajne-vina","tag-zakon-o-vinu"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1898","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1898"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1898\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2249,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1898\/revisions\/2249"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1898"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1898"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1898"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}