{"id":2131,"date":"2012-12-09T16:16:26","date_gmt":"2012-12-09T14:16:26","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=2131"},"modified":"2013-11-19T11:06:56","modified_gmt":"2013-11-19T09:06:56","slug":"resveratrol-lek-za-srce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/vino-i-zdravlje\/resveratrol-lek-za-srce\/","title":{"rendered":"Resveratrol – lek za srce"},"content":{"rendered":"

\"ResveratrolJedinjenje Resveratrol otkriveno je 1976 godine u \u0107elijama vinove loze Vitis vinifera i utvr\u0111eno da ga biljka sinteti\u0161e kao odgovor na gljivi\u010dne infekcije koje izaziva uglavnom siva plesan Botrytis cinerea ili prilikom izlaganja biljke ultraljubi\u010dastom zra\u010denju. Za to je odgovoran fenolni fitoaleksin i antifungicid iz klase antibiotika. Najvi\u0161e koncentracije ovog jedinjenja nalaze se u poko\u017eici bobice gro\u017e\u0111a dok je njegov sadr\u017eaj u mesu (pulpi) nizak. <\/p>\n

Narodi isto\u010dne civilizacije su lekovita svojstva ovog jedinjenja upoznali mnogo ranije koriste\u0107i tradicionalni lek Kojo-kon koji se dobija iz korena biljke Polygonum cuspidatum i koristili za le\u010denje bolesti krvnih sudova, srca, jetre, dermatitisa, hiperlipidemije. Ovaj koren je tako\u0111e poznat i u na\u0161oj narodnoj medicini kao \u201etroskot\u201c i koristio se kao lek za slabost sr\u010danog mi\u0161i\u0107a. Inspirisani rezultatima epidemiolo\u0161kih studija koje ukazuju na negativnu korelaciju izme\u0111u konzumiranja vina i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti (jug Francuske gde se konzumiraju crvena vina), godine 1992. objavljeno je da resveratrol koji se nalazi u vinu mo\u017ee imati biolo\u0161ki aktivna svojstva. Faktori koji izazivaju ovu bolest su povi\u0161en krvni pritisak, povi\u0161ena koncentracija holesterola, \u0161e\u0107erna bolest, gojaznost, nasle\u0111e i fizi\u010dka neaktivnost. Interesantni su i rezultati jedne \u0160vedske studije u kojij je razmatran relativan rizik smrtnosti kod uno\u0161enja 2 do 3 pi\u0107a dnevno i utvr\u0111eno je da , konzumiranjem vina on se smanjuje, pivo gotovo da nema uticaja, dok se kod uno\u0161enja jakih pi\u0107a relativan rizik smortnosti od kardiovaskularnih bolesti pove\u0107ava. Prema najnovijim rezultatima preporu\u010duje se uno\u0161enje 14 grama alkohola dnevno \u0161to predstavlja jedno \u017eestoko pi\u0107e, pola litre piva ili 200 ml (2 dl) vina.<\/p>\n

Ako se sve ovo sagleda ni jedna supstanca biljnog porekla nije izazvala toliko interesovanje nau\u010dne javnosti kao resveratrol.<\/p>\n

Na koli\u010dinu resveratrola u vinu uti\u010de vi\u0161e \u010dinilaca. Pre svega sorta gro\u017e\u0111a (kultivar), klima, uslovi du\u017eine \u010duvanja vina, fitosanitarno stanje gro\u017e\u0111a, pritisak ce\u0111enja kljuka, na\u010din vinifikacije, soj kvasca, primena enzima kao i primena sredstava za bistrenje vina. <\/p>\n

Autor ovog teksta, dr Aleksandar Petrovi\u0107, ispitivao je uticaja pojedinih tehnolo\u0161kih zahvata na koli\u010dinu resveratrola u vinu i iznala\u017eenje \u0161to optimalnijeg tehnolo\u0161kog procesa proizvodnje vina kako bi se ono u \u0161to ve\u0107oj meri obogatilo ovim biolo\u0161ki vrednim sastojkom.<\/p>\n

\"Po\u0161toPrvi cilj je bio analiza vina iz prometa 17 najpoznatijih doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da. S obzirom da je resveratrol zastupljen u dva izomerna oblika, sadr\u017eaj cis- i transizomera resveratrola utvr\u0111ivan je primenom reverzno – fazne visokoefikasne te\u010dne hromatografije. Istra\u017eivanja su sprovedena u laboratoriji AD \u201eMol\u201c iz Zemuna. U okviru istra\u017eivanja obuhva\u0107eno je sedam uzoraka belih vina i mo\u017ee se re\u0107i da je maksimalna prona\u0111ena vrednost za trans-resveratrol 0,34 mg\/l, dok je za cis- izomer maksimalna vrednost iznosila 0,58 mg\/l. Maksimalna prona\u0111ena vrednost koli\u010dine trans-resveratrola u crvenim vina iznosila je 1,69 mg\/l, dok je maksimalna vrednost cis- izomera iznosila 0,82 mg\/l. Statisti\u010dki je utvr\u0111eno da postoji zna\u010dajna razlika u koli\u010dini resveratrola kod belih, odnosno, kod crvenih vina. Zaklju\u010duje se da su prose\u010dne vrednosti u na\u0161im vinima za cis-resveratrol oko 0,294 mg\/l, dok je prosek za transizomer 0,501 mg\/l. Koli\u010dina ukupnog resveratrola u srpskim vinima iz prometa iznosi 0,795\u00b10,177 mg\/l, \u0161to su najbli\u017ee vrednosti gr\u010dkim vinima kod kojih koli\u010dina ukupnog resveratrola iznosi 0,873\u00b10,018 mg\/l.<\/p>\n

Drugi cilj istra\u017eivanja je podrazumevao sagledavanje uticaja klimatskih \u010dinilaca i uslova\u010duvanja vina na koli\u010dinu resveratrola u istom. Zaklju\u010deno je da u hladnijoj i vla\u017enijoj godini, kada je biljka podlo\u017enija napadu gljivi\u010dnih infekcija, vino sadr\u017ei vi\u0161e koli\u010dine resveratrola u odnosu na vino dobijeno od gro\u017e\u0111a iste sorte iz istog vinograda koje je prera\u0111eno istim tehnolo\u0161kim postupkom, u toploj i su\u0161noj godini.<\/p>\n

Daljim istra\u017eivanjima utvr\u0111eno je da vino dobijeno od gro\u017e\u0111a sorte cabernet sauvignon koje je u meri do 40% zahva\u0107eno plesni Botrytis cinerea sadr\u017ei 26,54% vi\u0161e ukupnog resveratrola u odnosu na vino dobijeno od zdravog gro\u017e\u0111a, dok kod vina dobijenog od sorte smederevka (zahva\u0107ena plesni do 40%) ovo pove\u0107anje iznosi skoro duplo vi\u0161e u odnosu na vino zdravog gro\u017e\u0111a.<\/p>\n

Kako bi se utvrdila mogu\u0107nost pove\u0107anja koli\u010dine resveratrola u belom vinu, kljuk belih sorti gro\u017e\u0111a (\u0161ardone, sovinjon beli i \u017eupljanka) ce\u0111en je pri povi\u0161enom pritisku. Zaklju\u010deno je da postoji visok stepen korelacione zavisnosti izme\u0111u rasta pritiska ce\u0111enja kljuka belih sorti gro\u017e\u0111a i koli\u010dine resveratrola u vinu dobijenom od pre\u0161evina.<\/p>\n

Uzimaju\u0107i u obzir podatak da istra\u017eiva\u010di u gotovo svim vinarskim zemljama utvr\u0111uju koli\u010dine resveratrola u tzv. introdukovanim sortama gro\u017e\u0111a (koje uglavnom vode poreklo iz Francuske), u okviru ove disertacije do\u0161lo se na ideju da se na OD \u201eRadmilovac\u201c sprovedu istra\u017eivanja na gro\u017e\u0111u burgundca crnog i merloa, kojima bi se utvrdila kinetika izdvajanja resveratrola iz \u010dvrstih delova grozda (poko\u017eice) u te\u010dni deo \u2013 vino tokom alkoholne fermentacije i maceracije kljuka. Ustanovljeno je da se maksimalna vrednost prela\u017eenja resveratrola iz poko\u017eice u vino ostvaruje devetog dana od po\u010detka maceracije i fermentacije kljuka sorti burgundac crni i merlo, dok je kod vina sorte smederevka koja je prera\u0111ena po postupku za dobijanje crvenih vina ova vrednost ostvarena nakon 8 dana. Ovo se obja\u0161njava razli\u010ditom brzinom nastajanja etil alkohola koji potpoma\u017ee ekstrakciju resveratrola. <\/p>\n

Ukoliko bi crno gro\u017e\u0111e prera\u0111ivali po postupku za dobijanje belih vina \u2013 fermentacija \u0161ire (samotoka), koli\u010dina resveratrola u dobijenom vinu ovim postupkom bi bila veoma bliska koli\u010dini koja se redovno sre\u0107e u belim vinima. Obrnuto, na osnovu rezultata do kojih se do\u0161lo, preradom belih sorti gro\u017e\u0111a po postupku za dobijenje crvenih vina ostvaruje se vi\u0161a koli\u010dina resveratrola u vinu, ali opet, daleko ni\u017ea u odnosu na vina dobijena uobi\u010dajenom preradom crnih sorti. Doktorant, A. Petrovi\u0107 naglasio je da se prefermentativnom maceracijom kljuka sorte smederevka u trajanju od 5 do 30 sati posti\u017ee prose\u010dno pove\u0107anje koli\u010dine ukupnog resveratrola u vinu za 0,452\u00b10,06 mg\/l u odnosu na nemacerirano gro\u017e\u0111e tj. u odnosu na vino dobijeno vrenjem \u0161ire. Ovo pove\u0107anje je zna\u010dajno i procentualno iznosi 66,8%.<\/p>\n

\"\"Ono \u0161to predstavlja vredan doprinos nauci, a \u0161to je posebno istaknuto u doktorskoj disertaciji dipl.in\u017e. Aleksandra Petrovi\u0107a, to su istra\u017eivanja koja su prvi put sprovedena na klonovima srpske autohtone sorte prokupac. Zaklju\u010dci koji su izvedeni iz istra\u017eivanja ukazuju na \u010dinjenicu da pored ostalih karakteristika koje pojedini klonovi prokupca poseduju, i koli\u010dina resveratrola u vinu koje se dobija njihovom preradom mo\u017ee u budu\u0107nosti poslu\u017eiti kao faktor koji opredeljuje podizanje ve\u0107ih zasada pod pojedinim klonovima ove sorte.<\/p>\n

Resveratrol pored slobodnog oblika, egzistira i u vidu svojih glikozida, koji se jo\u0161 uvek smatraju biolo\u0161ki neaktivnim oblicima, premda najnovija istra\u017eivanja govore da vezani resveratrol-glikozid ljudski organizam hidrolizuje glikozidazama u gastrointenstinalnom traktu, \u010dime prelaze u svoje aglikonske (biolo\u0161ki aktivne) oblike, pa u budu\u0107im istra\u017eivanjima treba obratiti pa\u017enju na njihov farmakokineti\u010dki zna\u010daj. Iz ovih razloga u okviru ove disertacije sprovedena su istra\u017eivanja utacaja glikoliti\u010dkih enzimskih preprata kojima je tretiran kljuk sorte prokupac \u0161to je rezultiralo pove\u0107anjem koli\u010dine slobodnih oblika resveratrola u vinu. Tako\u0111e, sojem selekcionisanog vinskog kvasca sa izra\u017eenijom glikoliti\u010dkom aktivno\u0161\u0107u dolazilo je do pove\u0107anja koli\u010dine slobodnih izomera resveratrola u vinu.<\/p>\n

U dostupnoj literaturi nisu prona\u0111eni podaci o uticaju bakterija jabu\u010dno-mle\u010dne fermentacije na koli\u010dinu resveratrola u vinu, pa je stoga sproveo i ovakva istra\u017eivanja. Zaklju\u010deno je, da primenom \u010diste kulture bakterija malolakti\u010dke fermentacije Oenococcus oeni u vinu sorte cabernet franc nisu zabele\u017eene promene u koli\u010dini resveratrola i ukupnih fenolnih jedinjenja u vinu. Tako\u0111e, ustanovljeno je da se primenom termi\u010dkog tretmana (pasterizacija) ne bele\u017ee promene u sadr\u017eaju resveratrola. Ono \u0161to je interesantno, ni primena sredstava za bistrenje vina \u2013 onih koja se kod nas naj\u010de\u0161\u0107e kosriste, a to su \u017eelatin (u koli\u010dini do 10 g\/hl) i bentonit (u koli\u010dini do 100 g\/hl), ne dovode do smanjenja sadr\u017eaja resveratrola u vinu.<\/p>\n

Dr Aleksandar Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedinjenje Resveratrol otkriveno je 1976 godine u \u0107elijama vinove loze Vitis vinifera i utvr\u0111eno da ga biljka sinteti\u0161e kao odgovor na gljivi\u010dne infekcije koje izaziva uglavnom siva plesan Botrytis cinerea ili prilikom izlaganja biljke ultraljubi\u010dastom zra\u010denju. Za to je odgovoran fenolni fitoaleksin i antifungicid iz klase antibiotika. Najvi\u0161e koncentracije ovog jedinjenja nalaze se u poko\u017eici […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[621,253],"tags":[627,628,425,655],"class_list":["post-2131","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vino-34","category-vino-i-zdravlje","tag-aleksandar-petrovic","tag-prokupac","tag-resveratrol","tag-vino-i-zdravlje"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2131","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2131"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2131\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2219,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2131\/revisions\/2219"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2131"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2131"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2131"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}