![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2010\/08\/glavobolja-i-vino-300x185.jpg\" "\\"glavobolja")
Potpuno je jasno da je pretrano konzumiranje alkohola, bilo akutno ili hroni\u010dno, veoma \u0161tetno po fizi\u010dko i mentalno zdravlje. Preterana upotreba etanola mo\u017ee dovesti do ciroze jetre, do pove\u0107anja krvnog pritiska, raka digestivnog tratka, ima negativne efekte po fetus itd. Sve to \u0161to nije dobro i vezano je za preterano konzumiranje alkohola je ve\u0107 detaljno istra\u017eeno i o tome je ve\u0107 mnogo puta pisano<\/a>, uklju\u010duju\u0107i i na\u0161 \u010dasopis. Sa druge strane, veliki broj istra\u017eivanja govori u prilog \u010dinjenici da umereno konzumiranje, pre svega vina a naro\u010dito crvenog,(2-3 dl dnevno) ima brojne pozitivne efekte od kojih su najpoznatiji smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tip II, zatim sni\u017eavanje visokog krvnog pritiska, umanjenje rizika od odre\u0111enih vrsta kancera itd.<\/p>\nSuo\u010deni sa kako \u0161tetnim tako i pozitivnim efektima koje alkohol ima, nije ni \u010dudno \u0161to je stav prema alkoholu koje je dru\u0161tvo razvilo, veoma nekonzistentan. Na svu sre\u0107u (nas iz sveta vina), oni koji piju vino imaju najmanje skolnosti ka onim problemima koji su alkohol doveli na lo\u0161 glas. Povrh svega, vino u\u017eiva najvi\u0161i dru\u0161tveni status od svih pi\u0107a. Tako, na primer, kori\u0161\u0107enje vina u medicinske svrhe datira jo\u0161 od starih Egip\u0107ana. Stari Grci i Rimljani su intenzivno koristili vino u brojnim biljnim tinkturama. Ova praksa se, manje vi\u0161e neizmenjena, nastavila skoro sve do po\u010detka XX veka. Me\u0111utim, zloupotreba alkoholnih pi\u0107a u kombinaciji sa religijskim i politi\u010dkim konzervatizmom dovela je do negativne percepcije svih alkoholnih pi\u0107a. Ovo je bilo posebno istaknuto u Americi kulminiraju\u0107i \u010duvenom Prohibicijom. Nakon njenog neuspeha, promenila se i percepcija tako da je krivica, opravdano, umesto alkohola vra\u0107ena na samog \u010doveka. Danas je alkoholizam detaljno istra\u017een i dokumentovan i tretira se kao i svaka druga bolest zavisnosti sa svojim genetskim i faktorima okru\u017eenja.<\/p>\n
![\"karikatura\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2012\/12\/karikatura-300x300.jpg\" "\\"karikatura\\"")
No, uvek treba imati na umu da ljudi \u010desto imaju pote\u0161ko\u0107a da osete i prepoznaju granice u koli\u010dini popijenog pi\u0107a, da \u010dak i korisno dejstvo flavonida kojeg ima u vinu, mo\u017ee biti poni\u0161teno ako se pretera i ode u ekstrem.<\/p>\n
Alkohol je \u010dest nus proizvod nekih metaboli\u010dkih procesa, nije neobi\u010dno \u0161to se enzimi neophodni za njegovo metabolisanje nalaze u mnogim organizmima, uklju\u010duju\u0107i tu i ljude. Niske koncetracije alkohola na\u0161a jetra uspe\u0161no metaboli\u0161e dok se ostatak izbacuje kroz dah, znojenje i urin. U slu\u010daju preteranog unosa alkohola, na\u0161 organizam ne sti\u017ee da se izbori sa tolikom koncentracijom i dolazi do dobro poznatih negativnih efekata.<\/p>\n
Istra\u017eivanja su pokazala da je za uspe\u0161no metabolisanje alkohola odgovorno nekoliko enzima \u010dija je koli\u010dina odre\u0111ena u individualnoj genetskoj strukturi. Zbog toga neki ljudi mogu vi\u0161e da popiju i bolje podnose alkohol od drugih. Time je razbijen mit da masa ima neku ulogu u ovoj vrsti \u201eizdr\u017eljivosti\u201c \u2013 ako je neko krupan, ne zna\u010di da mo\u017ee da popije mnogo.<\/p>\n
Sama razlika izme\u0111u direktnih i indirektnih efekata alkohola nije ba\u0161 jasno uo\u010dljiva. Jedan od prvih fiziolo\u0161kih efekata alkohola je suzbijanje vi\u0161ih mo\u017edanih funkcija najbolje vidljiv po izra\u017eenijim dru\u0161tvenim osobinama usled uklanjanja inhibicija. Tako\u0111e, kod mnogih ljudi, jedan od prvih efekata je i blaga omamljenost. To obja\u0161njava za\u0161to konzumiranje malo vina (90-180 ml) pre spavanja, \u010desto poma\u017ee, posebno starijim ljudima prilikom nesanice. Pola \u010da\u0161e vina izaziva efekat pospanosti bez izazivanja uznemirenosti i gu\u0161enja u snu koji se \u010desto asociraju sa preteranim unosom alkohola.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan od efekata je suzbijanje lu\u010denja odre\u0111enih hormona \u0161to dovodi do pove\u0107ane proizvodnje urina \u010dime nastaje dobro poznat diureti\u010dni efekat konzumiranja alkohola.<\/p>\n
Iako alkohol ima i blago depresivni efekat na mo\u017edane funkcije, u isto vreme izaziva lu\u010denje i nekih stimuli\u0161u\u0107ih hormona \u2013 otud \u010deste oscilacije u pona\u0161anju alkoholisanih osoba \u2013 skokovi izme\u0111u euforije i depresije.<\/p>\n
Jedan ozbiljan fiziolo\u0161ki faktor je i smanjenje koli\u010dine \u0161e\u0107era u krvi koje dovodi do privremene slabosti \u010desto prisutne u alkoholisanom stanju.<\/p>\n
Iako etanol ima potencijalne negativne efekte na organizam, oni se javljaju prilikom njegove zloupotrebe, pretrane konzumacije. U manjim dozama, prilikom kombinovanja sa hranom, jasno su dokazana brojna korisna svojstva koje prvenstveno vino ima i o kojima \u0107emo detaljnije pisati u nekom od narednih brojeva \u010casopisa.<\/p>\n