![\"dekantiranje\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/05\/dekantiranje-290x300.jpg\")
Pri poslu\u017eivanju izuzetno starih, arhivskih ili vina reserve, preporu\u010dljivo je izvr\u0161iti dekantiranje, jer u toku dugog odle\u017eavanja vina u bocama mogu\u0107 je nastanak taloga od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i sli\u010dno. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga.<\/p>\n
Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj se vino veoma polako uliva u posudu za dekantiranje, vode\u0107i ra\u010duna da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obi\u010dno se dekantiranje vr\u0161i pomo\u0107u sve\u0107e koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce tako da onaj koji sipa vino mo\u017ee da pogledom prati bistrinu vina dok ino isti\u010de iz boce. U trenutku kada se pojavi mutno\u0107a sipanje se prekida.<\/p>\n
U toku dekantiranja vr\u0161i se i prozra\u010divanje (aeracija) vina, tako da dolazi do odstranjivanja te\u017eih mirisa, koji su se stvorili tokom du\u017eeg odle\u017eavanja vina u bocama. Crno vino ima poseban \u010dar kad se prozra\u010di i odvoji talog, a boja mu postaje jasna.<\/p>\n
U svakom slu\u010daju ne treba izvoditi dekantiranje prev\u0161ie unapred da se jednostavno prozra\u010divanje ne pretvori u nepo\u017eeljnu oksidaciju. Najbolje je dekantiranje izvesti neposredno pre poslu\u017eivanja i to samo ako je neophodno. Zlatno pravilo za vina, naro\u010dito crvena, je da se boca otvori nekoliko sati pre upotrebe, kako bi se mogla prozra\u010diti.<\/p>\n
Ritual dekantiranja vina u mnogim slu\u010dajevima predstavlja upravo samo to – ritual misle neki. Da li pomo\u0107i vinu da se oslobodi taloga, ili ga ,uop\u0161te, ne dirati? \u010cak, \u0161ta vi\u0161e, u\u010desnici ovog rituala \u010desto nemaju ni elementarnu predstavu o tome \u0161ta poku\u0161avaju da postignu – da li da pomognu vinu da di\u0161e, ili da ga oslobode nepotrebnog taloga. Me\u0111utim, ni jedno ni drugo, mo\u017eda, nije neophodno i, u nekim slucajevima, lek mo\u017ee biti gori od same bolesti. Postoje, naime, ozbiljna neslaganja me\u0111u vinskim stru\u010dnjacima oko korisnosti dekantiranja.<\/p>\n
Najuzdr\u017eaniji su vinari iz Burgundije kao i prof. Emil Pejno, \u010duveni francuski enolog i autor dve kultne knjige o vinu i njegovom spravljanju. Pejnoovi razlozi su krajnje analiti\u010dki, a razlozi vinara iz Burgundije su vi\u0161e emotivni. Pejno isti\u010de da kada kiseonik do\u0111e u kontakt sa crvenim vinom izaziva najobi\u010dniju oksidaciju i da to uni\u0161tava njegovu aromu i (raznovrstan) vo\u0107ni ukus. \u0160to se vino du\u017ee dekantira, efekat je ja\u010di. On i njegovi sledbenici poru\u010duju: „Ti mo\u017ee\u0161 \u010dekati vino, ali vino ne\u0107e \u010dekati tebe“. Ova opaska oslanja se na tezu da provetravanje vina u \u010da\u0161i mo\u017ee imati isti efekat kao dekantiranje, dozvoljavaju\u0107i, pri tom, ustajalim i bljutavim aromama, koje nisu vezane u vinu, da ispare. Pejno, me\u0111utim, toleri\u0161e dekantiranje vina sa talogom, neposredno pre upotrebe. Vinari iz Burgundije idu jo\u0161 korak dalje. Aromu vina stavljaju u prvi plan, posebno zato \u0161to je njihov pinot noir izrazito osetljiv. Oni bi se mnogo radije suo\u010dili sa finim talogom nego sa rizikom gubitka arome. I, zaista, Dber de Vilanije, suvlasnik i upravnik najpoznatije ku\u0107e u Burgundiji -Domaine de la Romanee-Conti, tvrdi da je poslednja \u010da\u0161a vina iz nedekantirane boce najbolja, jednostavno zato \u0161to sadr\u017ei najvi\u0161e taloga u sebi i stoga, ima najlep\u0161i ukus.<\/p>\n
Na sasvim suprotnoj strani nalaze se Portugalci, \u010dija vinska industrija masovno odstranjuje talog i koji bez rezerve dekantiraju svoja vina.<\/p>\n
Britanci, mo\u017eda zato \u0161to su dugo bili nacija koja je pila porto, velike su pristalice dekantiranja.<\/p>\n
![\"\u010duvanje](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/05\/cuvanje-vina-300x199.jpg\")
S vremena na vreme iz Australije sti\u017eu vesti o tome kako se odre\u0111eno vino, po\u0161to je odstojalo otvoreno dan ili dva, znatno popravilo. Re\u010d je, naj\u010de\u0161\u0107e, o mladim, robusnim australijskim crvenim vinima. Sve to, neosporno, ide u korist dekantiranja. Paradoks, me\u0111utim, le\u017ei u tome \u0161to su vina kojima dekantiranje najmanje smeta, upravo ona kojima je to najmanje potrebno.<\/p>\n
U zavisnosti od prirode taloga, mo\u017eete probati da sipate ostatak u drugi dekanter preko filter papira, nadaju\u0107i se najboljem. Ali, \u0161ta god radili, nemojte kombinovati ta dva dela – pijte prirodno \u010disto vino prvo, a filtrirani deo posle.<\/p>\n
Ako je ova ve\u017eba dekantiranja pro\u0161la uspe\u0161no, oni, \u010diji su preci Piro\u0107anci, sipa\u0107e ostatak vina sa talogom u \u010da\u0161u. To \u0107e se vrlo brzo slegnuti i kada svi budu popili svoje, oni \u0107e, za razliku od drugih, imati jo\u0161 jednu \u010da\u0161u vina.<\/p>\n
Dr\u017eanje \u010da\u0161e je tako\u0111e va\u017eno, jer ukoliko se ona u toku nazdravljanja ili pijenja dr\u017ei za telo, a ne za nogicu, pored toga to \u0107emo kucanjem \u010duti tup zvuk, vino se zagreva i time remeti njegova optimalna temperatura za konzumiranje.<\/p>\n
Neka vina postaju bolja tokom godina a neka ne. Velika je zabluda kada se ka\u017ee \u201c\u0160to je vino starije to je bolje\u201d. Ve\u0107ina vina svoje najbolje kakakteristike iska\u017eu do pete godina svoje starosti. Bela i ne\u0161to kra\u0107e. Ima i vina od kojih se o\u010dekuje da dostignu duboku starost ali to je u ukupnoj produkciji veoma mali procenat. Takva vina koja se ostavljaju da \u201codle\u017ee\u201d vi\u0161e godina za to trebaju imati odre\u0111ene \u201cpredispozicije\u201d. Kod crnih vina se to odre\u0111uje naj\u010de\u0161\u0107e nakon godine-dvije posle berbe i vidi se da li su potencijal za \u010duvanje ili ne. Vino koje ima takav potencijal, kvalitet sa godinama le\u017eanja samo raste. Me\u0111utim, nije lako prepoznati potencijal za takva vina, \u010dak i malo vinara to kvalitetno mo\u017ee da uradi. Na tom planu, u svetskim razmerama, najdalje su oti\u0161li u vinariji Saints Hills (SAD) koji sara\u0111uju u tom segmentu sa poznatim i cenjenim tehnologom Michel Rollandom, koji za njih odra\u0111uje i taj deo posla.U aukcijskim ku\u0107ama Christie\u2019s ili Sotheby\u2019s takva arhivska vina posti\u017eu vrtoglave cene. .Za arhivskim vinima u svetu, ali i kod nas, vlada sve ve\u0107e interesovanje. U arhivskim vinima u\u017eivaju istinski ljubitelji i poznavaoci vina koji znaju da cene njihovu prefinjenost, koji umeju i znaju da odrede priliku i vreme kada \u0107e ih piti, uz koja jela i u kakvom dru\u0161tvu, jer po\u010dastiti nekog, ili mu pokloniti arhivsko vino, zna\u010di iskazati mu posebnu \u010dast i posebno po\u0161tovanje.<\/p>\n
Otvaranje i poslu\u017eivanje ovakvih vina je poseban ritual. Va\u017eno je da se gostima prvo poka\u017ee buteljka vina kako izgleda, zatim ka\u017ee par re\u010di o istorijatu tog vina, skrene pa\u017enja na patinu, pra\u0161inu ili \u010dak bu\u0111 na boci (nikako je ne treba brisati), potom se polako zamota boca u beli ubrus i tada pristupi otvaranju. Ako se otvara crno vino, obavezno se dekantira. Nato\u010di se vino u odgovaraju\u0107e \u010da\u0161e i u\u017eiva u njegovoj boji, mirisu, uz komentare o utisku koje je ostavilo na na\u0161a \u010dula, i pije laganim gutljajima.<\/p>\n
Vina koja naj\u010de\u0161\u0107e tro\u0161imo u nekom kra\u0107em vremenskom periodu od momenta punjenja na primer godinu, dve ili tri zavisno od boje vina, nije potrebno \u010duvati pod nekim posebnim uslovima. Jedino je va\u017eno da u prostorija u kojoj \u010duvamo vino leti temperatura ne prelazi 17-18 \u00baC a zimi ispod 5 \u00baC i da prostorija bude relativno tamna.<\/p>\n
Me\u0111utim, ako \u010duvamo vina koja trebaju dozrevati, moramo osigurati ne\u0161to stro\u017eije uslove \u010duvanja kako bi ih negovali na pravi na\u010din. Vino u dozrevanju voli mir i ti\u0161inu i ne voli bilo kakvu vrstu uznemiravanja. To pored ostalog zna\u010di da u prostoriji nema ve\u0107ih kolebanja temperature. Idealna bi bila temperatura od 12 stepeni, ali se mo\u017ee toleriisati 10 do 14\u00b0C. Velike temperaturne promene \u0161tete vinu. Bitno je i odr\u017eavanje vla\u017enosti (oko 60% je idealno) jer taj stepen vla\u017enosti dr\u017ei \u010dep vla\u017enim \u0161to spre\u010dava prodiranje kiseonika u vino.<\/p>\n
Fla\u0161e bi najbolje bilo skladi\u0161titi polegnute, jer na taj na\u010din se \u010dep stalno odr\u017eava vla\u017enim.<\/p>\n
Prostorija bi trebala biti relativno tamna i bez prisustva jakih mirisa, jer je pluta porozan materijal i postoji velika verovatno\u0107a da \u0107e upiti okolne mirise.<\/p>\n
Nikola Jan\u010di\u0107<\/strong><\/a><\/p>\n\u2014\u2014\u2014<\/strong><\/a><\/address>\nOstatak teksta mo\u017eete pro\u010ditati u \u0161tampanom izdanju<\/em><\/strong><\/a><\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dekantiranje Pri poslu\u017eivanju izuzetno starih, arhivskih ili vina reserve, preporu\u010dljivo je izvr\u0161iti dekantiranje, jer u toku dugog odle\u017eavanja vina u bocama mogu\u0107 je nastanak taloga od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i sli\u010dno. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga. Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,638],"tags":[432,430],"class_list":["post-2580","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-35","tag-dekantiranje","tag-odlezavanje-vina"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2580","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2580"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2580\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2583,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2580\/revisions\/2583"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2580"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2580"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2580"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}