![\"Vino-nema-ko-da-pije\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2009\/11\/Vino-nema-ko-da-pije.jpg\" "\\"Vino-nema-ko-da-pije\\"")
<\/a>Kako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda ba\u0161 ru\u017ei\u010dasto jer, koliko god mi to \u017eeleli, vino nema dovoljno u\u017eivalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina \u010dine proizvo\u0111a\u010di i potro\u0161a\u010di, ljubitelji vina. Ovih drugih jo\u0161 uvek nema dovoljno. Mnogi pogre\u0161ni potezi u pro\u0161losti, nebriga dr\u017eave i nezainteresovanost proizvo\u0111a\u010da \u2013 doveli su do zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije.<\/p>\n<\/p>\n
Va\u017eili smo, nekada davno, za vinarski razvijenu zemlju. Imali smo i sasvim pristojne povr\u0161ine pod vinogradima \u0161to je temeljni uslov za stabilnu proizvodnju vina. Me\u0111utim, poslednjih \u0161ezdesetak godina po\u010deli smo polako u tom poslu da stagniramo i sve vi\u0161e zaostajemo za vinarski razvijenijim zemljama. Izgleda da je put razvoja koji smo odabrali, kako je vreme pokazalo, vodio u slepu ulicu. Predugo je to trajalo i sada je te\u0161ko u glavama ljudi promeniti pristup celom ovom poslu. Stoga smo danas tu gde smo \u2013 nezadovoljni trenutnim stanjem i sa jo\u0161 uvek neartikulisanom vizijom. \u010cinjenica je da se poslednjih godina podi\u017eu novi vinogradi, da se kvalitet vina proizvedenih kod nas iz godine u godinu sve vi\u0161e popravlja, zahvaljuju\u0107i, pre svega, savremenoj proizvodnji, ali sve to ide jako sporo i u nedovoljnom obimu. Ne postoji negovana, osmi\u0161ljena strategija za konzumiranje vina. Za proizvo\u0111a\u010de vino je, uglavnom, roba koju treba uspe\u0161no plasirati i na njoj zaraditi. Me\u0111utim, vino se razlikuje od druge robe svojom posebno\u0161\u0107u i ta posebnost predstavlja njegovu prednost i kvalitet. Kada se vinu tako pri\u0111e, otvara se pitanje \u2013 za koga je vino samo roba, a za koga ono predstavlja pi\u0107e bogova, ili kome je vino alkohol, a kome duh u \u010da\u0161i koji nadahnjuje i otvara vrata raja. Svojim \u00a0odnosom prema vinu potro\u0161a\u010di dr\u017ee klju\u010deve tih vrata, ali na tu \u010dinjenicu neko treba da im uka\u017ee, da ih uvede kroz rajske dveri. \u010casopis koji sada \u010ditate smatra svojim osnovnim zadatkom da gra\u0111anima pribli\u017ei vino kao pi\u0107e bogova, ili bar da ga odvoji od drugih manje zahtevnih pi\u0107a. Paradoks je u tome \u0161to su proizvo\u0111a\u010di ti koji najmanje sara\u0111uju sa ovim i drugim sli\u010dnim \u010dasopisima. Svojom nezainteresovano\u0161\u0107u za popularisanje vina obeshrabruju entuzijazam ljudi koji \u017eele da u ovom poslu pomognu. Omasoviti potro\u0161nju vina i popularisati vino kao pi\u0107e je dug i spor proces. Za tako ne\u0161to potreban je pre svega kvalitetan, pristupa\u010dan i ne previ\u0161e skup proizvod. Kod nas, na\u017ealost, uvek nedostaje neki od ovih uslova. Sa druge strane, nema organizovane i osmi\u0161ljene akcije na popularisanju vina, na nivou dr\u017eave ili nekog grada ili regiona, niti postoji neko ko bi to pokrenuo. Udru\u017eenje proizvo\u0111a\u010da vina nikako da se organizuje. Udru\u017eenja ljubitelja vina su malobrojna i imaju, uglavnom, \u010disto hedonisti\u010dki pristup, dok dr\u017eava i njene nadle\u017ena ministarstva ne nalaze da je to tema kojom oni treba da se bave.
\nMinistarstvo poljoprivrede, dodu\u0161e, radi na unapre\u0111enju vinskog sektora, ali se to, pre svega, odnosi na proizvodnju gro\u017e\u0111a i vina. Popularisanjem vina kao pi\u0107a, a samim tim, i potro\u0161njom vina, niko se organizovano ne bavi \u2013 a bez potro\u0161nje vina proizvodnja nema smisla. \u0160ira dru\u0161tvena akcija potpomognuta, pre svega, od strane proizvo\u0111a\u010da vina, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva turizma i medijski osmi\u0161ljena i kontinuirano podr\u017eana, dalo bi zna\u010dajne efekte i stvorila klimu za ve\u0107u potro\u0161nju vina, posebno onih kvalitetnih.
\nGledano iz ugla potro\u0161a\u010da, sem radoznalosti, ne postoji razlog zbog kojeg bi on svoje interesovanje pre usmerio prema vinu, a ne prema pivu na primer. Pivo je jeftinije, lako je dostupno i ima ja\u010di marketing. To je ne\u0161to zbog \u010dega bi svi mi iz sveta vina trebalo ozbiljno da se zamislimo. Kod obi\u010dnih ljubitelja vina va\u017eno je da ponuda na tr\u017ei\u0161tu bude dobra i sa cenom prihvatljivom za njihov d\u017eep, bez obzira na to da li je vino doma\u0107e ili strano. Ni\u0161ta nije manje va\u017ena \u010dinjenica da Evropa i novi svet imaju vi\u0161ak svojih vina i da, za sada, dominiraju na\u0161im tr\u017ei\u0161tem i zastupljeniji su od doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da, jer cenom i kvalitetom uspevaju da se odr\u017ee na njemu. Kako stvari stoje, otvaranjem prema Evropskoj Uniji cene tih vina \u0107e biti jo\u0161 ni\u017ee. U nameri da za\u0161tite svoje proizvo\u0111a\u010de, neke zemlje su uspostavile strogi balans izme\u0111u uvoza i izvoza vina. Sa druge strane, tako se smanjuje i ubla\u017euje konkurencija i na\u0161a vinska vrte\u0161ka se vra\u0107a na po\u010detak pri\u010de.<\/p>\n