{"id":321,"date":"2008-07-01T20:43:47","date_gmt":"2008-07-01T18:43:47","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/?p=321"},"modified":"2013-01-13T15:43:22","modified_gmt":"2013-01-13T13:43:22","slug":"merlot-vino-iz-bordoa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/merlot-vino-iz-bordoa\/","title":{"rendered":"Merlot – Vino iz Bordoa"},"content":{"rendered":"

\"Merlot_vinograd\"<\/a>Najranije spominjanje merloa datira jo\u0161 iz 1784. godine u istorijskim spisima iz Bordoa. Njegovo ime poti\u010de od francuske re\u010di \u201emerle\u201c koja zna\u010di \u201emladi kos\u201c i vezuje se ili za prelepu tamno plavu boju gro\u017e\u0111a ili zbog velike sklonosti ove ptice prema njemu.<\/p>\n

Nova istra\u017eivanja tvrde da je merlo direktni potomak kaberne franka i ro\u0111ak karmenera. U prilog toj tvrdnji govori i \u010dinjenica da je sve do 1993. godine, \u010cile izvozio ogromne koli\u010dine karmenera gre\u0161kom misle\u0107i da je u pitanju merlo. Te godine su genetska istra\u017eivanja pokazala da je ve\u0107ina zasada za koju se mislilo da je merlo, u stvari, bio karmener, stara sorta poreklom iz Francuske koja je nakon filoksere prakti\u010dno nestala. O tome smo pisali u nekom od ranijih brojeva \u010dasopisa VINO.<\/p>\n

<\/p>\n

Merlo se proizvodi najvi\u0161e u Francuskoj gde je po broju zasada tre\u0107a crna sorta, Italiji (peta sorta po popularnosti), zatim Kaliforniji, Rumuniji i u manjoj meri Australiji, Argentini, \u010cileu, Novom Zelandu. Ju\u017enoj Africi, Ma\u0111arskoj i Balkanskom poluostrvu. Uzgaja se u mnogim oblastima gde se uzgaja i kaberne sovinjon samo u hladnijim delovima s obzirom na to da ranije sazreva.<\/p>\n

U tzv. tradicionalnoj bordo\u0161koj me\u0161avini, merlo ima zadatak da doprinese telu i meko\u0107i kupa\u017ee. Iako zauzima oko 50-60% zasada u Bordou, u samoj me\u0161avini u\u010destvuje sa nekih 25%. Samo u oblastima Pomerol i Sant Emilon nije retkost da merlo \u010dini ve\u0107i deo kupa\u017ee – \u010dak je i jedno od najpoznatijih i retkih vina sveta, Ch\u00e2teau P\u00e9trus, skoro u potpunosti od merloa.<\/p>\n

U Italiji, \u010desta je kombinacija sa san\u0111ovezeom radi postizanja sli\u010dnog efekta kao i u bordo\u0161koj kupa\u017ei. Jedna od popularnih turisti\u010dkih tura u Italiji je i Strada del Merlot, \u201eUlica merloa\u201c, du\u017e reke Isonzo.<\/p>\n

Ma\u0111ari imaju svoju \u201ebikovsku krv\u201c koja se sastoji iz merloa, k\u00e9kfrankos-a, k\u00e9koport\u00f3-a i kadarka-e.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Tipi\u010dni mirisi i arome merloa<\/span><\/span><\/th>\n<\/tr>\n
Vo\u0107na aroma<\/strong>: ogrozd, vi\u0161nja, \u0161ljiva<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Cvetna aroma<\/strong>: ljubi\u010dica, ru\u017ea<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Za\u010dinska aroma<\/strong>: karamel, karanfili\u0107, bosiljak, zeleni biber<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Biljna aroma<\/strong>: zelena maslina, paprika babura<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Hrastovina (lagana)<\/strong>: vanila, kokos<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Hrastovina (te\u0161ka)<\/strong>: hrast, dim, tost, katran<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Starenjem u boc<\/strong>i: tartuf, pe\u010durka, zemlja, kafa, ko\u017ea, kedrovina, cigara<\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Ovu lozu je lako prepoznati zbog svoje opu\u0161tenih grozdova i velikih bobica. Ne\u0161to je svetlije boje u odnosu na kaberne sovinjon, ima tanju ko\u017eicu i manje tanina. Tako\u0111e, u pore\u0111enju sa kaberneom, koli\u010dina \u0161e\u0107era je ve\u0107a dok je nivo jabu\u010dne kiseline ni\u017ei. Merlo uspeva dobro na hladom zemlji\u0161tu, kamenitoj podlozi ali je veoma adaptibilan i uspeva fino i na glinama. Da bi se dobio visok kvalitet gro\u017e\u0111a, merlo treba gajiti na rastresitim, umereno plodnim, toplim i kre\u010dnim zemlji\u0161tima. Sorta je srednje osetljiva na plamenja\u010du i pepelnicu, a relativno otporna na sivu trule\u017e. Svrstava se u grupu otpornih sorti na zimske mrazeve-zimska okca izmrzavaju na -26 do -28\u00b0C. Obi\u010dno sazreva dve nedelje ranije u odnosu na kaberne sovinjon. Koli\u010dina vode je jako bitna, s obzirom na to da ova sorta vi\u0161e \u201evoli\u201c suvlje zemlji\u0161te.<\/p>\n

Relativno je umerenog prinosa ali, postoji potreba za orezivanjem i prore\u0111ivanjem grozdova ako do\u0111e do bujnijeg rasta. Na plodnom zemlji\u0161tu mo\u017ee imati prinos i do 8t na 40 ari, ali najbolji kvalitet se dobija ako se odr\u017eava na nekih 6 t ili manje.<\/p>\n

Iako mu je aroma sli\u010dna kaberne sovinjonu, merlo ima tendenciju da bude manje prepoznatljiv sa vi\u0161e biljnih tonova kako u aromi tako i u ukusu. Zrelost je presudan faktor – i nezrelo i prezrelo gro\u017e\u0111e gubi na vo\u0107noj i naginje ka biljnoj aromi. Tako\u0111e, zbog svoje prirodno ni\u017ee kiselosti i generalno manje oporosti, u ustima ostavlja bujniji ukus.<\/p>\n

Jedna jako bitna osobina je i ta da jednom kad grozd dostigne punu zrelost, prezrevanje se de\u0161ava jako brzo, u roku od samo par dana.<\/p>\n

S obzirom na to da merlo ranije sazreva i u boci od kabernea, popularniji je kod konzumenata nego kod kolekcionara. Iako ima potencijal da dugo odle\u017eava, naj\u010de\u0161\u0107e je spreman ve\u0107 posle 3 – 5 godina.<\/p>\n

Postoji i beli merlo koji se dobija na isti na\u010din kao i njegov poznatiji ro\u0111ak, beli zinfandel. Gro\u017e\u0111e se mrvi i, nakon kratkog kontakta sa poko\u017eicom, dobijeni roze sok se ota\u010de iz \u0161ire kako bi fermentisao.<\/p>\n

Postoji i merlo blan, koji predstavlja nezavisnu belu sortu i \u010dija jedina sli\u010dnost sa \u201epravim\u201c merloom le\u017ei u obliku listova.<\/p>\n

Nikola Jan\u010di\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najranije spominjanje merloa datira jo\u0161 iz 1784. godine u istorijskim spisima iz Bordoa. Njegovo ime poti\u010de od francuske re\u010di \u201emerle\u201c koja zna\u010di \u201emladi kos\u201c i vezuje se ili za prelepu tamno plavu boju gro\u017e\u0111a ili zbog velike sklonosti ove ptice prema njemu. Nova istra\u017eivanja tvrde da je merlo direktni potomak kaberne franka i ro\u0111ak karmenera. […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,110],"tags":[109,108,106,107],"class_list":["post-321","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-24","tag-bordo","tag-karmener","tag-merlo","tag-merlot"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=321"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2393,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321\/revisions\/2393"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=321"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=321"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=321"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}