{"id":335,"date":"2008-04-01T21:27:37","date_gmt":"2008-04-01T20:27:37","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/?p=335"},"modified":"2013-01-13T15:53:08","modified_gmt":"2013-01-13T13:53:08","slug":"burgundac-sivi-samo-za-sladokusce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/burgundac-sivi-samo-za-sladokusce\/","title":{"rendered":"Burgundac sivi – samo za sladokusce"},"content":{"rendered":"

\"burgundac_sivi\"Sorta Burgundac sivi poti\u010de iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se me\u0111usobno razlikuju po vremenu sazrevanja gro\u017e\u0111a, po boji poko\u017eice bobica, po agrobiolo\u0161kim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno kre\u010dna, peskovita i toplija zemlji\u0161ta.<\/p>\n

U Srbiji skoro sva vinogradarska podru\u010dja su pogodna za ovu sortu gro\u017e\u0111a. Prema plamenja\u010di srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja gro\u017e\u0111a nastupi ki\u0161ni period. Okca izmrzavaju u toku zime na \u201322\u00b0C do \u201324\u00b0C \u0161to zna\u010di da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je naj\u010de\u0161\u0107e sivkasto plava, \u010demu i duguje ime \u2013 na Francuskom \u201egris\u201c zna\u010di \u201esiv\u201c. Tako\u0111e, mo\u017ee biti i braonkasto rozikaste, ili \u010dak boje belog gro\u017e\u0111a, a ono \u0161to je posebno interesantno je da se javlja ponekad razli\u010dita obojenost na istom grozdu. Gro\u017e\u0111e sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. \u0160ira sadr\u017ei 20-24 % \u0161e\u0107era i 6-7 g\/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka gro\u017e\u0111a, sadr\u017eaj \u0161e\u0107era dosti\u017ee i koncentraciju od 30 %. \u0160ira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.<\/p>\n

<\/p>\n

Re\u010d \u201epinot\u201c na francuskom zna\u010di \u201e\u0161i\u0161arka\u201c i pretpostavlja se da je asocijacija na oblik grozda koji raste u takvim \u201e\u0161i\u0161arkastim\u201c grupacijama.<\/p>\n

Vina koja se dobijaju od ovog gro\u017e\u0111a mogu biti razli\u010dite boje \u2013 od \u017eutozelene preko zlatno \u017eute pa sve do bakarne, \u010dak i svetlo roze.<\/p>\n

Sivi burgundac, kako kod nas zovu ovu sortu, jo\u0161 je u srednjem veku bio poznat na prostorima dana\u0161nje Burgundije (Francuska) pod imenom Fromenteau. Zajedno sa pino noarom se pro\u0161irio po Evropi i stigao, oko 1300. godine, u \u0160vajcarsku. Po nekim istorijskim izvorima, ovo je bilo omiljeno vino \u0160arla IV koji je poslao zasade ove sorte u Ma\u0111arsku preko katoli\u010dkih monaha koji su je zasadili u blizini jezera Balaton oko 1375. godine. Loza je uskoro, po njima, dobila ime sz\u00fcrkebar\u00e1t \u0161to zna\u010di \u201esivi monah (brat)\u201c.<\/p>\n

Po\u010detkom XVIII veka, nema\u010dki trgovac Seger Ruland je otkrio zasade loze koja je rasla divlje na zapadu Nema\u010dke i nazvao je Rul\u00e4nder. Me\u0111utim, ispostavilo se da je u pitanju bio sivi burgundac.<\/p>\n

Sve do XVIII i XIX veka, ova sorta je bila dosta zastupljena u Burgundiji i \u0160ampanji ali slabi i neujedna\u010deni prinosi doveli do toga da izgubi na popularnosti u tim prostorima. Sli\u010dna situacija je bila i u Nema\u010dkoj, me\u0111utim, na sre\u0107u nau\u010dnici su uspeli da, po\u010detkom XX veka, razviju klonove koji su davali stabilniji i konzistentniji prinos.<\/p>\n

Nau\u010dnici sa ameri\u010dkog univerziteta Dejvis su utvrdili da sivi burgundac ima neverovatno sli\u010dnu DNK gra\u0111u kao i pino noar i da je razlika u boji posledica genske mutacije koja se odigrala pre mnogo vekova. Li\u0161\u0107e i loza su toliko sli\u010dnitako da je druga\u010dija boja, skoro jedino \u0161to ih razlikuje.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Sinonimi: <\/strong><\/span><\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Francuska<\/em><\/strong>: Auxerrois gris, Fauvet, Fromentau, Fromentot, Gris Cordelier, Auvernas gris, Malvoisie, Pinot Beurot, Tokay d’Alsace(zbog EU regulative preimenovan u Pinot gris)<\/td>\n<\/tr>\n
Nema\u010dka:<\/strong><\/em> Rulender, Grauer Burgunder, Grau Klevner, Tokayer. Grauer M\u00f6nch<\/td>\n<\/tr>\n
Italija:<\/strong><\/em> Pinot Grigio, Gris Commun<\/td>\n<\/tr>\n
Ma\u0111arska:<\/strong><\/em> Sz\u00fcrkebrat, Sz\u00fcrke kisburgundi, Sz\u00fcrke burgundi, Piros kisburgundi<\/td>\n<\/tr>\n
Gr\u010dka:<\/strong><\/em> Monemvasia<\/td>\n<\/tr>\n
Hrvatska\/Slovenija<\/strong><\/em>: Sivi Pinot<\/td>\n<\/tr>\n
Srbija<\/strong><\/em>: Sivi burgundac<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Oko 2005. popularnost sivog burgundca je dostigla svoj maksimum u Evropi, posebno u Italiji i Francuskoj i ta popularnost polako zahvata i Srbiju. Vino je bogato u ekstraktu, veoma pitko, harmoni\u010dno, osve\u017eavaju\u0107e i specifi\u010dnog sortnog mirisa i ukusa. Boja je \u017euto zelenkasta ili \u017euto zlatna. Du\u017eim odle\u017eavanjem posti\u017ee se bolji kvalitet. Poseban medni ton se posti\u017ee kada se primenjuje probirna ili pozna berba gro\u017e\u0111a. Takva vina se tro\u0161e i kao aperitivna. U ovom pogledu vinogorje i lokaliteti u Kaiserstul- u u Badenskom vinogradarskom rejonu Nema\u010dke su poznata i priznata u celom svetu.<\/p>\n

Vina dobijena od ove sorte znatno variraju po karakteristikama u zavisnosti od regiona u kome se prave. Alza\u0161ki auxerrois gris je srednje puno vino sa bogatim,donekle cvetnim bukeom i ima tendenciju da razvije izvesne za\u010dinske note u odnosu na druge regione. Mnogi misle da vina ovog regiona mogu du\u017ee da se \u010duvaju \u0161to je, u principu, retko za sivi burgundac. Nema\u010dki grauburgunder je pak, puniji sa lepo izbalansiranim kiselinama i sa blagom notom slasti Naro\u010dito su cenjena desertna vina proizvedena u Nema\u010dkoj, Italiji, \u0160vajcarskoj, Austriji i Ma\u0111arskoj. Proizvode se i vina tipa \u0161ampanjca. U Oregonu, vina su srednje puna, \u017eute do bakarno rozikaste boje i arome koja podse\u0107a na kru\u0161ku, jabuku i\/ili dinju. Kalifornijski pinot gris je ne\u0161to lak\u0161i sa malo sve\u017eijim ukusom i tonovima bibera i rukole. Italijanski pinot grigio je lagano vino, svetle boje, sortnog mirisa sa sve\u017eim kiselinama i lepim telom. U Srbiji sivi burgundac, kao vino, naj\u010de\u0161\u0107e podse\u0107a na italijanski tip vina Pinot grigio.<\/p>\n

Ono \u0161to je sa ekonomske strane interesantno je to \u0161to se ovo vino mo\u017ee dosta rano fla\u0161irati i pustiti u promet \u2013 nekih 4-12 nedelja nakon fermentacije.<\/p>\n

Danas se ova sorta gro\u017e\u0111a gaji u mnogim zemljama kao \u0161to su: Francuska, Nema\u010dka, Italija, \u0160vajcarska, Austrija, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Ma\u0111arska, SAD, Rusija i mnoge druge.<\/p>\n

N. Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sorta Burgundac sivi poti\u010de iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se me\u0111usobno razlikuju po vremenu sazrevanja gro\u017e\u0111a, po boji poko\u017eice bobica, po agrobiolo\u0161kim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,111],"tags":[112,115,113,116,114,118,117,651,5],"class_list":["post-335","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-23","tag-burgundac-sivi","tag-grauer-burgunder","tag-loza","tag-pinot-grigio","tag-pinot-gris","tag-pinot-sivi","tag-sivi-burgundac","tag-tajne-vina","tag-vino"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=335"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2408,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/335\/revisions\/2408"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=335"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=335"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=335"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}