{"id":663,"date":"2008-02-01T21:47:11","date_gmt":"2008-02-01T20:47:11","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=663"},"modified":"2013-01-13T15:53:09","modified_gmt":"2013-01-13T13:53:09","slug":"piti-ili-ne-piti-ima-li-dileme","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/vino-22\/piti-ili-ne-piti-ima-li-dileme\/","title":{"rendered":"Piti ili ne piti – ima li dileme?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Kada bi se kod vina samo posmatrao alkohol koji ono sadr\u017ei, onda to ne bi bilo vino ve\u0107 ne\u0161to sasvim drugo. Me\u0111utim, taj alkohol i mnoge druge supstance koje vino sadr\u017ei, ako se konzumiraju umereno \u010dine vino korisnim za na\u0161e zdravlje. Alkohol jeste sastojak koji je uvek na udaru kada se govori o zdravstvenoj vrednosti vina ali on u vinu, kako tvrde neki nau\u010dnici, a za\u0161to im neverovati, ima daleko manju toksi\u010dnost nego ista koli\u010dina alkohola na primer u rakijama upravo zbog tih drugih supstanci!<\/p>\n

<\/p>\n

Vino je veoma cenjen proizvod mnogih civilizacija. Pored toga \u0161to se pilo, njime su se le\u010dile neke bolesti, o njemu se mnogo pisalo a jo\u0161 vi\u0161e pevalo. Bilo je i onih koji su ga smatrali otrovom, koji su na njega lepili etiketu sa mrtva\u010dkom glavom. Fosilni ostaci vinove loze, prona\u0111eni u Evropi, Aziji i Africi, poti\u010du jo\u0161 iz tercijera (period pre oko 50 miliona godina), a smatra se da su ljudi prvo po\u010deli da spravljaju vino, pa tek onda da gaje vinovu lozu.<\/p>\n

Vinogradarenje i spravljanje vina, po nekim pisanim dokumentima, po\u010delo je izme\u0111u Crnog i Kaspijskog mora. Odatle se \u0161irilo na istok do Indije, na jug do Palestine i Egipta, na zapad do obala Sredozemnog i Jadranskog mora. Feni\u010dani su u velikoj meri zaslu\u017eni za \u0161irenje kulture gajenja vinove loze. U doba gr\u010dke i rimske civilizacije vinogradarstvo i vinarstvo su cvetali. Za vladavine Nemanji\u0107a unapre\u0111eni su i na na\u0161im prostorima. U dobra cara Du\u0161ana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o \u010demu svedo\u010di zapis iz Povelje Stevana Prvoven\u010danog. Sam car Du\u0161an je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena.<\/p>\n

Vino je vekovima interesovalo kako one koji su u njemu u\u017eivali, tako i one \u00a0koji su ga spravljali i izu\u010davali Vinogradarstvo je u Evropi veliki procvat dostiglo u XVII, XVIII i po\u010detkom XIX veka. nakon toga je pretrpelo velike \u0161tete usled pojave filoksere i novih \u00a0bolesti na vinovoj lozi, prenetih iz Amerike. Kriza je okon\u010dana kada je otpo\u010delo kalemljenje plemenite vinove loze na neke ameri\u010dke vrste i njihove hibride kao podloge.<\/p>\n

Vino je vekovima interesovalo kako one koji su u njemu u\u017eivali, tako i one koji su ga spravljali i izu\u010davali. Hemijski sastav vina je veoma slo\u017een. Ono sadr\u017ei sastojke \u0107elijskog soka ploda vinove loze, sastojke koji su nastali tokom alkoholne fermentacije i u postfermentacionom periodu, kao i sastojke koji su u njega dospeli tokom autolize \u0107elija kvasca ili, pak, koje smo u njega sami uneli.<\/p>\n

Alkohol<\/strong><\/span> (etanol) uvek se stavlja u negativan kontekst kada se govori o zdravstvenoj vrednosti vina. Me\u0111utim male koli\u010dine alkohola – prema novijim istra\u017eivanjima, kao na primer koli\u010dina od 0,5 promila – unete u organizam, aktivira pljuva\u010dne \u017elezde i \u017eeluda\u010dne sokove, pa deluju kao aperitiv, a stimuli\u0161e i mozak, kako su to napisali \u010duveni francuski nau\u010dnici i enolozi Ribereau-Gayon i Peynaud. Ve\u0107e koli\u010dine, naravno, deluju negativno na zid \u017eeluca, pove\u0107avaju krvni pritisak, izazivaju ubrzan rad srca, povi\u0161enje periferne temperature, kao i intoksikaciju nervnog sistema. Zato mi i govorimo o korisnosti samo umerene koli\u010dine vina<\/strong> koja se sme konzumirati u toku dana. Zanimljivo je da alkohol u vinu, kako su to utvrdili neki istra\u017eiva\u010di, ima daleko manju toksi\u010dnost nego ista koli\u010dina alkohola u vinskom destilatu ili rakijama. Iz organizma se odstranjuje preko plu\u0107a, bubrega i transformi\u0161e biohemijskim putem u jetri. Iz krvi i\u0161\u010dezne za oko 12 sati, a iz tkiva za 16. Utvr\u0111eno je, iako to zavisi od samog \u010doveka, da odrasla osoba bez posledica mo\u017ee da za 24 sata konzumira 36 do 96 ml. etanola, zavisno od toga koliko je fizi\u010dki aktivna.<\/p>\n

Sumpordioksid<\/strong><\/span>, je druga \u201enezdrava\u201c supstanca koja se nalazi u ve\u0107ini vina i ona je uneta naknadno \u010dovekovom \u00a0intervencijom jer je to jo\u0161 uvek osnovno enolo\u0161ko sredstvo i upotrebljava se prilikom proizvodnje vina. Koli\u010dina u vinu mu je zakonski ograni\u010dena i takva, nije \u0161tetna za ljudsko zdravlje. Sumpordioksid vezuje deo kiseonika u krvi, \u00a0\u0161to kod nekih ljudi izaziva glavobolju kada se sa koli\u010dinom popijenog vina malo pretera.<\/p>\n

Vino sadr\u017ei i male koli\u010dine metanola<\/strong><\/span> i vi\u0161e ga ima u crvenim nego u belim vinima.. Vino sadr\u017ei i vi\u0161e alkohole<\/strong><\/span> koji mogu da budu odgovorni za tegobe koje se javljaju nakon prekomernog konzumiranja vina; oni sporije oksidi\u0161u od etanola i du\u017ee se zadr\u017eavaju u organizmu. i toksi\u010dniji su od etanola.<\/p>\n

Ve\u0107ina drugih sastojaka, kojih u vinu \u00a0ima veoma mnogo, zapravo, vino \u010dine zdravim i higijenskim napitkom<\/strong>. U njemu je \u010ditav niz razli\u010ditih organskih kiselina, aminokiselina, proteina, aldehida, polifenola, polisaharida, mineralnih materija, vitamina, ugljenih hidrata, aromati\u010dnih jedinjenja itd. Vino sadr\u017ei, na primer, 27 aminokiselina od kojih neke doprinose pobolj\u0161anju apetita, funkcionisanju nervnog sistema i kori\u0161\u0107enju vitamina C. Njihov sadr\u017eaj u vinu blizak je sadr\u017eaju u ljudskoj krvi.<\/p>\n

Mle\u010dna kiselina<\/strong><\/span> koja nastaje u vinu aktivno\u0161\u0107u nekih kvasaca ili tokom tzv. jabu\u010dno-mle\u010dne fermentacije ima dezinfekciona svojstva. Kiseline vina doprinose aktivnosti pepsina u \u017eelucu, \u0161to je veoma va\u017eno kada se komzumira proteinska hrana (meso, sir). Kiseline, kao i prisutne \u00a0mineralne materije u vinu, potpoma\u017eu izlu\u010divanje urina iz organizma. \u00a0Mineralne materije u\u010destvuju u izgradnji kostiju i nervnog sistema, a neutrali\u0161u i stalno dejstvo nekih kiselina. Najvi\u0161e ima kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvo\u017e\u0111a. U manjim koli\u010dinama je na\u0111en i velikih broj drugih katjona.<\/p>\n

Vino po pravilu sadr\u017ei polovinu potrebnih vitamina<\/strong><\/span>. Istina, manje ih je nego u gro\u017e\u0111u, ali su raznovrsniji jer neki od njih vode poreklo iz \u0107elija kvasca. Prisutna je ve\u0107a koli\u010dina hidrisolubilnih vitamina, kao \u0161to su: B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B12 (kobalamin), H (biotin), pantotenska kiselina, holin, vitamin P (fenolna jedinjenja), mezoinozitol, folna kiselina, para-aminobenzoeva kiselina, vitamin PP (nikotinamid) i drugi. Na\u0111eni su i neki alfa, beta i gama karotini, odnosno provitamini vitamina A. Doprinos vina kao izvor vitamina u ishrani ljudi je zna\u010dajan kada je ishrana deficitarna.<\/p>\n

\"\"<\/a>\u010cinjenica je da je zdravlje naroda u krajevima gde se vino redovno tro\u0161i bolje nego u drugim, gde je potro\u0161nja vina mala. Veoma je zna\u010dajno tzv. p-vitaminsko delovanje vina koje zapravo ispoljavaju fenolna jedinjenja, tzv. proantocijanidoli. Oni spre\u010davaju degradaciju vitamina C, zatim aktivnost enzima koji stvaraju nepo\u017eeljne amine u organizmu i one koji izazivaju destrukciju vezivnog tkiva. Na taj na\u010din se \u0161titi struktura krvnih sudova, smanjuju holesterol i trigliceridi u krvi (pobolj\u0161ava metabolizam masti), neutrali\u0161u slobodno radikali. Ustanovljeno je da konzumiranje vina, naro\u010dito crvenih (crnih), koja sadr\u017ee zadovoljavaju\u0107u koli\u010dinu ovih jedinjenja, spre\u010dava pojavu i razvoj kardiovaskularnih bolesti. Vino je dodavano vodi da bi je dezinfikovalo Baktericidna i antisepti\u010dka svojstva vina su poznata od davnina. U starim zapisima sre\u0107emo podatke o kori\u0161\u0107enju vina za vidanje rana i kao napitka za spre\u010davanje i le\u010denje nekih oboljenja. Preporu\u010divano je bolesnicima od kolere, a dodavano je vodi za pi\u0107e kako bi se spre\u010dilo \u0161irenje ove zaraze. Ustanovljeno je da u vinu, pogotovo u crvenom, izaziva\u010d kolere, a i drugi patogeni mikroorganizmi, uginu za veoma kratko vreme. Otuda se u mnogim zemljama, pa i na\u0161oj zemlji, pila voda pome\u0161ana sa vinom. Baktericidno dejstvo vina pripisivano je mnogim jedinjenjima: organskim kiselinama (naro\u010dito mle\u010dnoj), alkoholu, taninima, flavonima, antocijanima, hidrolizovanim oblicima anticijanolida. Na\u0161i ogledi, koje smo izveli sa ve\u0107im brojem crvenih vina, pokazali su da u njemu mikroorganizmi kao \u0161to su\u00a0Streptokokus aureus <\/em>i Esherihia coli<\/em> ne pre\u017eivljavaju du\u017ee od pet do deset minuta, zavisno od hemijskog sastava vina. U belim vinima najdu\u017ee do 60 minuta, zavisno pored ostalog, od koli\u010dine alkohola i koli\u010dine odre\u0111ene kiseline u vinu. Utvr\u0111eno je da vino ima izvesno antitoksi\u010dno dejstvo. Odre\u0111ene kiseline i supstance iz vina vezuju toksine iz organizma prevode\u0107i ih u formu rastvorljivu u vodi, pa se tako urinom odstranjuje iz organizma. Ovo jedinjenje vina predstavlja detoksikator. Neki tvrde da se konzumiranjem vina spre\u010dava pojava koprivnja\u010de. \u00a0Tvrdi se, tako\u0111e, da je neosnovano mi\u0161ljenje da konzumiranje vina iz aziva cirozu jetre. Francuska liga za borbu \u00a0protiv raka objavila je podatke iz kojih se vidi da stanovni\u0161tvo vinogradarskih krajeva daleko manje umire od ovih bolesti nego stanovni\u0161tvo u drugim krajevima zemlje.<\/p>\n

Jo\u0161 odavno francuski generali su vinovu lozu proglasili patriotskom biljkom, jer je utvr\u0111eno da vinogradarski regioni daju zemlji ve\u0107i procenat sposobnih regruta od nevinogradarskih. Tako\u0111e, u vinogradarskim reonima je ustanovljeno skoro dva puta vi\u0161e osamdesetogodi\u0161njaka. Konzumiranje vina u manjim koli\u010dinama ima pozitivno fiziolo\u0161ko dejstvo na organizam. Odrastao, aktivan \u010dovek \u00a0mo\u017ee bez posledica dnevno da konzumira do jednog litra vina, manje ako miruje \u00a0ili se slabo kre\u0107e. Za \u017eene se preporu\u010duje do pola litra vina dnevno. Vino se ne pije kao voda ve\u0107 gutljaj po gutljaj tokom obroka. Jednim litrom vina u organizam unese se oko 2.300 J \u00a0(d\u017eula). Energija se osloba\u0111a usled prisustva alkohola, glicerola, organskih kiselina, a kod vina koja sadr\u017ee odre\u0111enu koli\u010dinu \u0161e\u0107era i kao posledica prisustva \u0161e\u0107era.<\/p>\n

Konzumiranje vina u razumnim koli\u010dinama \u00a0ima pozitivno dejstvo na ljudski organizam, ali ono ne mo\u017ee da zameni hranu, niti bi trebalo da predstavlja izvor energije. Ako je hiljadama godina vino bilo najcenjeniji napitak kod mnogih naroda, kako se to navodi u literaturi, treba ga po\u0161tovati i uva\u017eavati sve njegove pozitivne osobine, jer ih je daleko vi\u0161e od onih negativnih.<\/p>\n

N. J.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada bi se kod vina samo posmatrao alkohol koji ono sadr\u017ei, onda to ne bi bilo vino ve\u0107 ne\u0161to sasvim drugo. Me\u0111utim, taj alkohol i mnoge druge supstance koje vino sadr\u017ei, ako se konzumiraju umereno \u010dine vino korisnim za na\u0161e zdravlje. Alkohol jeste sastojak koji je uvek na udaru kada se govori o zdravstvenoj vrednosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[124,253],"tags":[72,255,157,655,254],"class_list":["post-663","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vino-22","category-vino-i-zdravlje","tag-alkohol","tag-medicina","tag-polifenoli","tag-vino-i-zdravlje","tag-vitamini"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/663","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=663"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/663\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":666,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/663\/revisions\/666"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=663"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=663"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=663"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}