![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2009\/12\/organsko-vino-300x206.jpg\" "\\"organsko-vino\\"")
Zanimljivo je da do danas ne postoji zvani\u010dna definicija organskih-ekolo\u0161kih vina na evropskom nivou ve\u0107 samo pravila za proizvodnju organskog gro\u017e\u0111a, a regulativu EU, u ovom slu\u010daju ne treba me\u0161ati sa propisima-preporukama OIVa koja se odnose na ovu oblast.<\/p>\n
Jedinstvena regulativa Evropske Unije pod brojem 2092\/91 aneks 6, koji se ti\u010de proizvodnje organske hrane, ne odnosi se na vino i vinovu lozu. Da bi se i ova oblast privredne delatnosti za\u0161titila i ponudila tr\u017ei\u0161tu ekolo\u0161ki zdrava vina kao alternativa klasi\u010dnoj proizvodnji, \u00a0posle du\u017eeg me\u0111usobnog usagla\u0161avanja u EU, pokrenut je projekat ORWINE<\/a>. Ovaj projekat u svojoj osnovi ima za cilj da pomogne komisiji EU kako da stvori pravni okvir za transformaciju \u201corgansko gro\u017e\u0111e\u201d u \u201corgansko vino\u201d. To bi zamenilo trenutno va\u017ee\u0107u definiciju \u201cvina dobijena od organski uzgajanog gro\u017e\u0111a\u201d sa \u201corganska vina\u201d. Jedan od prvih zadataka ovog projekta je sagledavanje zakonodavne \u00a0strukture koja se primenjuje u zemljama EU vezano za organsku proizvodnju vina. Razmatraju se i upore\u0111uju \u00a0svi zvani\u010dni javni i drugi standardi za proizvodnju vina kako bi se videli sli\u010dnosti i razlike izme\u0111u razli\u010ditih standarda i identifikovala najva\u017enija pitanja kojima bi trebalo da se budu\u0107a evropska zakonska regulativa pozabavi.<\/p>\n Na me\u0111unarodnom nivou, proizvodnju organskih vina defini\u0161e IOFAM Basic Standards<\/a> i Codex Alimentarius<\/a>.<\/p>\n Kao \u0161to je u Evropi tako u drugim vanevropskim zemljama postoji veliki broj razli\u010ditih standarda, na primer u SAD, Kanadi, Argentini, Australiji itd.. Amerika je skoro uvela standard za ekolo\u0161ku proizvodnju hrane, koja uklju\u010duje i vino (NOP), isto tako i Japan (JAS \u2013 Japanese Agricultural Standards). Glavni cilj projekta ORWINE je stvaranje baze za budu\u0107u evropsku zakonsku regulativu koja se ti\u010de organskih vina. U slede\u0107im etapama, razmatra\u0107e se trenutni standardi organske proizvodnje hrane kao i sve etape u procesu proizvodnje \u00a0vina na me\u0111unarodnom nivou. Tri glavne razmatrane tehnolo\u0161ke oblasti su:<\/p>\n Jo\u0161 bitnije od tehni\u010dkih pitanja je i razmatranje relevantnih na\u010dina regulacije u smislu potpunog po\u0161tovanja \u0161irokog diverziteta organskih vina proizvedenih u Evropi i prilago\u0111enih potrebama tr\u017ei\u0161ta. Slede\u0107e stavke \u0107e se podrobnije razmotriti:<\/p>\n U nekim zemljama \u010dlanicama EU, \u201corganske vinarije\u201d su veoma male i proizvode manje od 5 – 10 hiljada boca godi\u0161nje.<\/p>\n Tehnolo\u0161ki pristup stablilizaciji vina koji je bio primenjivan u pro\u0161losti je uglavnom bio baziran na razvoju \u201ctvrdih\u201d tehnolo\u0161kih tretmana (npr. centrifuga) i kori\u0161\u0107enju velike koli\u010dine sulfita i \u00a0aditiva (npr. agensa za filtriranje). Ovakva strategija je dovela do dobrih standarda koji se ti\u010du stabilnosti ali je zanemarila druge fundamentalne aspekte, kao \u0161to su senzorni.Zbog te \u010dinjenice, \u00a0enolo\u0161ka istra\u017eivanja su skoro krenula drugim tokom ka kompromisnom re\u0161enju izme\u0111u stabilnosti vina i senzornih \u00a0karakteristika (aroma i ukus), razvijaju\u0107i efikasnije procese kao \u0161to su, na primer, oni za filtiranje, kako bi se kontrolisala hemijska i mikrobiolo\u0161ka stabilnost bez uticaja na aromatsku i koloidalnu strukturu vina. Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, ovo je dovelo do rapidnog progresa u \u00a0znanju, tehnologijama i procesima, stvaraju\u0107i alat za enologe, posebno u vidu bio-tehnologija i aditiva.<\/p>\n Jedan od glavnih ciljeva ovog novog pristupa je optimizacija stabilizacije vina dobrim menad\u017ementom prirodnih biolo\u0161kih i hemijskih procesa (upravljanje fermentacijom i kulturama kvasaca zatim ishrana kvasaca, kontrola temperature itd.), ili uvo\u0111enjem blagih tehnologija (ukr\u0161tena filtracija, prirodni enzimi, hiperoksidacija, mikrooksidacija ili druge varijante oksidacije) kako bi se vodilo ra\u010duna o karakteru vina i sa\u010duvao specifi\u010dan kvalitet gro\u017e\u0111a. Ovakav pristup je posebno interesantan proizvo\u0111a\u010dima \u201corganskih vina\u201d zato \u0161to oni moraju da koriste manje aditiva nego prilikom spravljanja vina na klasi\u010dan na\u010din.<\/p>\n Organsko vinogradarstvo u Evropi se praktikuje na nekih 80 000 ha. Broj komercijalnih vinarija koje proizvode vino od organskog gro\u017e\u0111a je preko 2500, uglavnom iz Francuske, Italije, Nema\u010dke, Austrije i \u0160vajcarske.<\/p>\n Iako je ovaj segment proizvodnje vina samo mali deo ukupne proizvodnje u Evropi, vina sa izrazito malo spolja\u0161njih dodataka i korekcija u odnosu na originalni karakter gro\u017e\u0111a, ceni sve ve\u0107i broj kupaca.<\/p>\n Nikola Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zanimljivo je da do danas ne postoji zvani\u010dna definicija organskih-ekolo\u0161kih vina na evropskom nivou ve\u0107 samo pravila za proizvodnju organskog gro\u017e\u0111a, a regulativu EU, u ovom slu\u010daju ne treba me\u0161ati sa propisima-preporukama OIVa koja se odnose na ovu oblast. Jedinstvena regulativa Evropske Unije pod brojem 2092\/91 aneks 6, koji se ti\u010de proizvodnje organske hrane, ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,226],"tags":[277,33,34,81,274,271,273,275,276,278,36,272],"class_list":["post-704","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-21","tag-etikete","tag-eu","tag-evropska-unija","tag-grozde","tag-organsko-vino","tag-organsko-vinogradarstvo","tag-orwine","tag-so2","tag-sumpor-dioksid","tag-vinarije","tag-vinogradarstvo","tag-vinova-loza"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=704"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2431,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704\/revisions\/2431"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=704"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=704"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=704"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n
\n
Razvoj organskog vinogradarstva<\/span><\/h3>\n
![\"\"](\"http:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2009\/12\/berba.jpg\" "\\"berba")
Organsko vinogradarstvo pokriva va\u017ean procenat poljoprivrednih zemlji\u0161ta u EU: u Italiji 31 709 ha u oko 5900 vinograda, u Francuskoj 16 259 ha u 1455 vinograda, u Nema\u010dkoj 2000 ha u 350 vinograda, u \u0160paniji 16 435 u 1200 vinograda, u Austriji 1400 ha u 250 vinograda (podaci do decembra 2003.) Tako\u0111e, organsko vinogradarstvo je u razvoju i u Gr\u010dkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, \u010ce\u0161koj, Ma\u0111arskoj, Sloveniji (50 ha) kao i u Bugarskoj i Hrvatskoj. Po najnovijim podacima iz 2001. godine, \u00a01.5 % vina iz EU dolazi sa organskih obra\u0111ivanih vinograda. Me\u0111utim, neke zemlje kao \u0161to je Italija, nisu pove\u0107avale oblast pod organskim vinogradima 2002. (ISMEA, 2004) a u Francuskoj se isti trend javio 2003. Ovakva situacija se delimi\u010dno obja\u0161njava prestankom premija koje je EU dotirala ali i time da trenutna regulativa (EC) 2092\/91 ne dozvoljava pravilno i jasno etiketiranje, a samim time, i trgovinu organskim vinima.<\/p>\n