{"id":730,"date":"2007-10-01T21:16:02","date_gmt":"2007-10-01T20:16:02","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=730"},"modified":"2009-12-26T22:29:38","modified_gmt":"2009-12-26T21:29:38","slug":"medovina-vino-od-meda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/vino-21\/medovina-vino-od-meda\/","title":{"rendered":"Medovina – Vino od meda"},"content":{"rendered":"

\"\"Veruje se da je prvo alkoholno pi\u0107e koje je \u010dovek napravio bila medovina<\/strong> – vino spravljeno od meda koje je starije i od vina i od piva.<\/p>\n

\u010cuveni nektar i ambrozija bogova sa Olimpa bili su med i medovina. Na severu Evrope, u njoj su u\u017eivali i Vikinzi \u2013 u Valahali, vikin\u0161kom raju, Valkire su novodo\u0161le du\u0161e ratnika slu\u017eile medovinom, kod Kelta – u keltskom raju te\u010de reka \u00a0medovine… Interesantan je i na\u010din na koji je med, po legendama, dospeo do ljudi – u mnogim religijama opisan je sli\u010dan na\u010din. U staroindijskim Vedama, Indrin orao je ukrao med sa nebesa, kod Grka – Zevsov orao a kod Vikinga \u2013 sam Odin li\u010dno je u obliku ptice dao med ljudima.<\/p>\n

Tokom duge istorije alkoholnih pi\u0107a pored toga \u0161to je slu\u017eilo za u\u017eivanje. Jo\u0161 jedna od bitnih uloga je bila sanitarna. U pro\u0161losti voda je bila puna bakterija i patogena i nije ba\u0161 uvek bila pogodna za pi\u0107e. Alkohol je zbog svojih dezinfekcionih svojstava omogu\u0107avao da se dobiju pi\u0107a bezbedna za pijenje. U Bibliji, voda nije primarno pi\u0107e, a i u samo par starogr\u010dkih tekstova se ona spominje u tom svojstvu. Na dalekom Istoku, opet, voda je prokuvavana kako bi se napravio \u010daj koji je ubijao bakterije.<\/p>\n

Prvo zvani\u010dno pominjanje medovine je u himnama Rigvede, jednoj od svetih knjiga staroindijskih Veda, negde oko 1700 – 1100 g.p.n.e. Tokom \u201ezlatnog doba\u201c anti\u010dke Gr\u010dke, medovina je bila najpopularnije pi\u0107e. Aristotel (384-322 g. p.n. e) je pisao o medovini dok je Plinije Stariji (23 -79 g. n. e.) \u010dak jasno razlikovao vino zasla\u0111eno medom (\u201emedeno vino\u201c) od medovine.<\/p>\n

Negde oko 550 godine n. e. Taleisin, putuju\u0107i bard iz Bretanje, spevao je\u201cKanu y med\u201c to jest \u201ePesmu o medovini\u201c. Legendarno slavlje, pijenje i gozbe su se odr\u017eavale u sali medovine vidi se u \u010duvenom anglosaksonskom epu \u201eBeovulf\u201c, prisutno je i u \u0161kotskom epu \u201eY Gododdin\u201c, spevanom u dana\u0161njem Edinburgu, negde oko 700. godine n. e. Na tim prostorima, medovina je i danas jako popularna i na vel\u0161kom se zove Mmedd a na \u0161kotskom galskom Leanne Mealla<\/p>\n

Na severu Evrope, medovina je bila glavno pi\u0107e nema\u010dkih plemena. Drevno pi\u0107e o kome pisao jo\u0161 Aristotel, bilo je omiljeno i u srednjovekovnoj Srbiji .<\/p>\n

Kako se pravi medovina?<\/h3>\n

Da biste napravili medovinu potrebna su tri osnovna sastojka: med<\/strong>, kvasac<\/strong> i voda<\/strong>.<\/p>\n

Kao \u0161to je za dobro vino neophodno kvalitetno gro\u017e\u0111e, tako je za medovinu neophodan kvalitetan med<\/strong> koga ima raznog kako po kvalitetu tako i po vrstama.<\/p>\n

Kada je kvasac u pitanju postoje tri vrste kvasca<\/strong> u odnosu na njihovu upotrebu – pekarski, pivski i vinski . Kvasci koji se koriste za proizvodnju medovine su veoma sli\u010dni pekarskim kvascima, iako ne postoji neka velika razlika izme\u0111u njih sa biolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, njihova prakti\u010dna primena je veoma razli\u010dita. Pekarski kvasac se ne koristi za dobijanje alkohola iako je sposoban za to. Naime, pekarski kvasac proizvodi alkohol i CO2 od skroba u bra\u0161nu ali, prilikom pe\u010denja na visokim temperaturama, alkohol isparava a CO2 stvara mehuri\u0107e koji pecivu daje rupice i prhkost.<\/p>\n

Za razliku od gro\u017e\u0111a koje ve\u0107 ima kvasce na svojoj poko\u017eici, med ne sadr\u017ei skoro nikakve kvasce u sebi. To zna\u010di da bi fermentacija putem prirodnih kvasca te\u0161ko da bi i zapo\u010dela. Vinski kvasci su uglavnom saccharomyces cerevisiae<\/em>.<\/p>\n

Kvasci daju medovini razli\u010ditu aromu ali i razli\u010ditu koli\u010dinu alkohola i razli\u010dite koli\u010dine \u0161e\u0107ernog ostatka. Izvestan, mali broj, kvasaca ne\u0107e fermentisati vi\u0161e od 4% alkohola, drugi, pak, mogu dosti\u0107i i do 35 vol. Neki imaju nizak odnos \u0161e\u0107era pretvorenog u alkohol, \u0161to dovodi do sla\u0111e medovine, a neki rade obrnuto.<\/p>\n

Za vodu<\/strong> koja se koristi prilikom spravljanja medovine ne postoje neki izri\u010diti standardi, me\u0111utim neka op\u0161ta pravila va\u017ee. Naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ena je voda iz vodovoda, popularna \u201e\u010desmova\u010da\u201c koju bi ipak trebalo prokuvati kako bi se uklonio deo hlora koji postoji u njoj i koji prilikom fermentacije gradi hlorofenole koji imaju ukus na plastiku.<\/p>\n

Mineralne vode se, tako\u0111e, koriste s tim \u0161to bi trebalo voditi ra\u010duna o odnosu mineralnih materija izme\u0111u vode i meda – treba izbegavati ekstremne kombinacije (voda i med sa malom koncentracijom minerala ili voda i med sa viskom koncentracijom minerala) ali i demineralizovana voda se ne preporu\u010duje.<\/p>\n

Oprema koja se koristi prilikom procesa spravljanja medovine je skoro ista kao i za vino – preporu\u010duju se stakleni i sudovi ili od ner\u0111aju\u0107eg \u010delika. Prvi i najbitniji korak je sterilisanje opreme. Neophodno je ukloniti bakterije koje su jedan od glavnih uzro\u010dnika problema koji nastaju prilikom spravljanja medovine.<\/p>\n

Bakterije ne smeju dospeti u \u0161iru (me\u0161avinu meda i vode, ne fermentisanu ili onu koja fermenti\u0161e). To zna\u010di da se kvasci ne dodaju direktno u \u0161iru ve\u0107 im se dozvoljava da \u201edi\u0161u\u201c kako bi se razmno\u017eili nagomilali energiju pre nego \u0161to zapo\u010dnu fermentaciju. Sulfitisanje se ne primenjuje po\u0161to se tako ubijaju kvasci.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Recept<\/h3>\n

Startovanje<\/strong>– Prokuvanoj vodi od 1,5 l doda se 250 gr meda i pusti da se hladi. Kada se temperatura spusti negde na oko 37-38\u00b0C prespe u ve\u0107i sud i doda se ka\u0161i\u010dica hraniva za kvasce i malo vitamina dobro se prome\u0161a i doda kvasac. Rastvori se malo vinobrana u vodi zatim se u to natopi par\u010de gaze iscedi \u00a0se i time prekrije sud kako bi se spre\u010dilo da vinske mu\u0161ice ili druga prljav\u0161tina do\u0111e u dodir sa ovom \u201esme\u0161om\u201c a ujedno obezbedi razmenu gasova (O2 i SO2). Ovako pripremljena \u201esme\u0161a\u201c treba da odstoji 30-40 minuta, odr\u017eavaju\u0107i, pri tom, konstantnu temperaturu od oko 37-38\u00b0C (staviti posudu u toplu vodu,) bez me\u0161anja (me\u0161anje mo\u017ee da o\u0161tetiti kvasce koji su jo\u0161 osetljivi u tom stadijumu). Ono se mo\u017ee primeniti tek kada je fermentacija na vrhuncu.<\/p>\n

\u0160IRA<\/strong> – Prokuvati 9,5 l vode, pustiti da se ohladi i onda sipati u balon. Ovo mo\u017ee da se uradi i pre spremanja sme\u0161e sa kvascem. Posebno kuvati 4 l vode 10-15 minuta kako bi se uklonio hlor. Smanjiti temperaturu i dodati 5,5 kg meda. Odr\u017eavati temperaturu od 65,5\u00b0C 5 minuta kako bi se \u201epasterizovao\u201c med. Zbog svoje pH vrednosti, higroskopnosti i vodonik peroksida, med nije sklon bakterijskim infekcijama tako da ga ne treba kuvati s obzirom na to da bi se tako izgubile neke arome; glavna opasnost le\u017ei u kvascima. Skloniti penu. Ohladiti sme\u0161u.U me\u0111uvremenu, prokuvati 4 litre vode i pustite da se ohladi. Kada se temperatura \u0161ire spusti na 38\u00b0C, sipati je u balon i dodati sme\u0161u sa kvascem. Onda dodati \u00a0vodu do koli\u010dine od 20 l. Homogenizirati \u0161iru do vrednosti od 1.09 – 1.10. Zatim uzeti uzorak i izmeriti pH. Zatvoriti sud.<\/p>\n

FERMENTACIJA<\/strong> – Slede\u0107i koraci traju nekoliko nedelja na temperaturi od 24\u00b0C (temperatura, \u010dinjenica, zavisi od vrste kvasca, ali u principu treba izbegavati visoke temperature – fermentacija \u0107e biti br\u017ea ali \u0107e kvalitet biti slabiji). Ne treba mu\u0107kati i me\u0161ati balon jer to mo\u017ee uzburkati neka jedinjenja koja mogu da pokvare ukus (ovo mo\u017ee ubrzati fermentaciju, po\u0161to su kvasci na dnu posude najmanje aktivni).<\/p>\n

Ako ho\u0107emo da dobijemo dezertnu medovinu (slatka, sa visokim sadr\u017eajem alkohola) onda bi po\u010detna vrednost specifi\u010dne gustine trebalo da bude visoka (1.12-1.15). Ovo mo\u017ee usporiti fermentaciju s obzirom na to da kvasci ne vole mnogo \u0161e\u0107era odjednom. Dobra ideja je da se krene \u00a0sa ni\u017eim vrednostima specifi\u010dne gustine (1.08- 1.10) a onda, posle nedelju dana ili vi\u0161e, doda jo\u0161 meda. Kada se dodaje med, bolje je matemati\u010dki izra\u010dunati razliku u gustini nego koristiti \u0161iromer zato \u0161to med ne\u0107e biti odmah dovoljno izme\u0161an i rezultati merenja ne\u0107e biti ta\u010dni (\u010dak i ako se balon protrese i \u0161ira deluje homogeno).<\/p>\n

Fermentacija je gotova kada broj mehuri\u0107a u sudu postane veoma mali, tj. kada ponestane \u0161e\u0107era odnosno koncentracija alkohola postane prevelika za kvasce. Tako\u0111e, mogu\u0107e je i prekinuti fermentaciju ranije kako bi se dobila sla\u0111a medovina, s tim \u0161to bi trebalo obratiti \u00a0pa\u017enju da proces fermentacije ponovopo\u010dne.<\/p>\n

Medovina se ne sme ostaviti na talogu, posebno po toplom vremenu, po\u0161to mo\u017ee do\u0107i do autolize koja dovodi do lo\u0161eg ukusa.<\/p>\n

PRETAKANJE<\/strong> – Potrebno je izvesti pretakanje koje se odvija kao i prilikom procesa spravljanja vina.<\/p>\n

BISTRENJE<\/strong> – Odr\u017eavati temperaturu od oko 15\u00b0C i preto\u010diti onoliko puta koliko je potrebno (u principu drugo pretakanje se obavlja 2 nedelje do mesec dana nakon prvog; posle toga, pretakanje se vr\u0161i na svaka dva meseca ili vi\u0161e – nema svrhe pretakati ako nema taloga).<\/p>\n

Svaki put treba probati medovinu. Ako je suvi\u0161e ravnog ukusa dodati malo kiseline (naravno, probati prvo na maloj koli\u010dini pre nego \u0161to se primeni na ceo sud).<\/p>\n

Odle\u017eavanje medovine u sudu bi trebalo da traje negde izme\u0111u 3 meseca i godinu dana. U svakom slu\u010daju, medovina se ne sme fla\u0161irati pre nego \u0161to se razbistri i pre nego \u0161to se fermentacija zavr\u0161i. Ako se medovina ne izbistri spontano sama, dozvoljeno je dodati sredstva za bistrenje (ista kao i kod vina).<\/p>\n

KUPA\u017dA<\/strong> – Neki proizvo\u0111a\u010di umeju da dodaju mno\u0161tvo raznih sastojaka u svoju medovinu (vo\u0107e, za\u010dine isl.) ali mali broj njih pribegava \u201ekupa\u017ei\u201c meda. To je sjajan na\u010din pove\u0107avanja kompleksnosti i balansa medovine.<\/p>\n

FLA\u0160IRANJE<\/strong> – Kao i kod vina, isti principi i ovde va\u017ee.<\/p>\n

STARENJE<\/strong> – Smatra se da je period od 6 godina sasvim dovoljan. Boce se pola\u017eu horizontalno, u sobi sa prose\u010dnom vla\u017eno\u0161\u0107u vazduha. Ako se medovina ne skladi\u0161ti u vinskim bocama i sa plutanim \u010depovima, tj. ako nije predvi\u0111ena za du\u017ee odle\u017eavanje ve\u0107 \u0107e se ranije piti, nije potrebno obra\u0107ati toliko pa\u017enje na vlagu ili dr\u017eati boce horizontalno. Ali, prostorija u kojoj se \u010duva medovina, u svakom slu\u010daju, mora biti zamra\u010dena i stabilne temperature od 10 do 15\u00b0C.<\/p>\n

\u0110or\u0111e Jan\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Veruje se da je prvo alkoholno pi\u0107e koje je \u010dovek napravio bila medovina – vino spravljeno od meda koje je starije i od vina i od piva. \u010cuveni nektar i ambrozija bogova sa Olimpa bili su med i medovina. Na severu Evrope, u njoj su u\u017eivali i Vikinzi \u2013 u Valahali, vikin\u0161kom raju, Valkire su […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[226],"tags":[295,294,5],"class_list":["post-730","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vino-21","tag-med","tag-medovina","tag-vino"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/730","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=730"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/730\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":733,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/730\/revisions\/733"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=730"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=730"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=730"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}