{"id":891,"date":"2006-11-01T14:23:07","date_gmt":"2006-11-01T13:23:07","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=891"},"modified":"2010-02-08T19:40:13","modified_gmt":"2010-02-08T18:40:13","slug":"o-vinu-za-pocetnike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/o-vinu-za-pocetnike\/","title":{"rendered":"O vinu za po\u010detnike"},"content":{"rendered":"

\"\"Ve\u0107ina na\u0161ih brojnih i stalnih \u010ditalaca nisu proizvo\u0111a\u010di ve\u0107 samo veliki ljubitelji i po\u0161tovaoci vina. Oni ne poznaju tehnologiju proizvodnje i mnoge druge poslove oko odr\u017eavanja i nege vina ali to ne zna\u010di da ih to ne interesuje, naprotiv, imaju veliki broj pitanja u vezi sa tim. Stru\u010dni tekstovi koje na\u0161 \u010dasopis objavljuje vi\u0161e su namenjeni naprednim proizvo\u0111a\u010dima, isto tako na\u0161im vernim \u010ditaocima, me\u0111utim, za ve\u0107inu \u010ditalaca su previ\u0161e stru\u010dni. Zbog toga u ovoj rubrici poku\u0161avamo da \u0161to kra\u0107e i sa\u017eetije i na prihvatljiv na\u010din odgovorimo na neka pitanja koja su nam naj\u010de\u0161\u0107e postavljana.<\/p>\n

Koji se proces u osnovi odigrava kada se proizvodi vino?<\/strong><\/span><\/p>\n

Osnovni proces je vrenje odnosno fermentacija. Tada se \u0161e\u0107er iz gro\u017e\u0111anog soka pretvara u alkohol pri \u010demu se osloba\u0111a ugljen dioksid i izvesna koli\u010dina toplote. Ve\u0107i deo ugljen dioksid odlazi u atmosferu a jedan manji se zadr\u017ei u vinu zbog \u010dega tako mlada vina rezne.<\/p>\n

Proces vrenja je sasvim prirodan i isti je bez obzira da li je proizvo\u0111a\u010d vina velika vinarija ili pojedinac sam spravlja vino u svojoj kuhinji. Zadatak proizvo\u0111a\u010da je da stvori najbolje mogu\u0107e uslove kvascu da odradi svoj posao. Spravljanje vina na prvi pogled zaista nije te\u0161ko jer sve je to prirodno i deluje lako. Pitanje je samo, upro\u0161\u0107eno gledano, da li \u0107e nas kvalitet takvog vina zadovoljiti jer u toj proizvodnji ima puno finesa i posebnosti. Postali smo pomalo razma\u017eeni potro\u0161a\u010di vina i nije nam lako ugoditi. Zbog toga je ume\u0107e podrumara od velike va\u017enosti da te prirodne procese u nastanku jednog vina pravovremeno usmerava u \u017eeljenom pravcu.<\/p>\n

Zbog \u010dega su vina u malim seoskim podrumima (a ako je sve to prirodan proces), \u010desto ne ba\u0161 najboljeg kvaliteta?<\/strong><\/span><\/p>\n

Pitanje je lako a odgovor zahteva vi\u0161e prostora. Na tu temu op\u0161irno smo pisali u prvom broju \u010dasopisa vino. To je zbog toga \u0161to proizvo\u0111a\u010di naj\u010de\u0161\u0107e \u010dine gre\u0161ke upravo zbog nepo\u0161tovanja tih prirodnih procesa jer nisu ve\u0161ti podrumari. I jo\u0161 ako uz to ide na\u0161a aljkavost i slaba higijena, te\u0161ko da se tada mo\u017ee proizvesti pristojno vino. Sva oprema, sve \u0161to\u00a0 dolazi u kontakt sa \u0161irom ili vinom, uklju\u010duju\u0107i i ruke, a posebno sudovi moraju biti maksimalno \u010disti.<\/p>\n

\u0160ta su to bistrila i \u010demu to, vino u fla\u0161i uvek deluje bistro ?<\/strong><\/span><\/p>\n

To su agensi koji se dodaju u vino kako bi se ubrzao proces talo\u017eenja i bistrenja na primer bentonit(vrsta gline) ili \u017eelatin. Vino se zatim preta\u010de, skida sa taloga i filtrira. Pre sipanja u fla\u0161e posebno se priprema uklju\u010duju\u0107i bistrenje i filtriranje.<\/p>\n

Za\u0161to je bitan balans kiselina?<\/strong><\/span><\/p>\n

Koli\u010dina i me\u0111usobni odnos kiselina u vinu najvi\u0161e zavise od sorte gro\u017e\u0111a i klimatskih uslova tokom njegovog sazrevanja. Vino ne sadr\u017ei samo jednu ve\u0107 vi\u0161e razli\u010ditih kiselina . U vinu mo\u017ee biti vi\u0161e ili manje tih kiselina. Previ\u0161e kiselina \u010dini vino neprijatnim i neprihvatljivim za pijenje. S druge strane, ako vino nema\u00a0 dovoljno kiselina, onda je tupo, mrtvo, nema \u017eivota i sve\u017eine i obi\u010dno mu je vek trajanja kra\u0107i. Kada je re\u010d o balansu nije samo re\u010d o tome da li je vino prekiselo ili nedovoljno kiselo, \u0161to neosporno jeste va\u017eno, ali ovde se radi i o dobro uskla\u0111enom odnosu izme\u0111u svih kiselina koje se nalaze u vinu, a opet sve to je u direktnoj vezi sa ostalim komponentama vina koje \u010dine njegov miris i ukus.<\/p>\n

Za \u0161ta se koristi sumpor?<\/span><\/strong><\/p>\n

Kada se ka\u017ee sumpor misli se na sumpor-dioksid. Osnovni zadatak mu je kada se doda u \u0161iru ili kljuk da spre\u010di razmno\u017eavanje \u0161tetnih mikroorganizama kao \u0161to su divlji kvasci i bakterije. Mala, dobro dozirana koli\u010dina sumpor-dioksida u vinu ne samo da \u0107e efikasno eliminisati ove mikroorganizme u vinu ve\u0107 \u0107e i spre\u010diti oksidaciju vina. Me\u0111utim, pravilno doziranje je va\u017eno jer neki ljudi su alergi\u010dni na sumpor-dioksid, pa treba biti oprezan. Do sada nije na\u0111ena adekvatna zamena za ovo enolo\u0161ko sredstvo.<\/p>\n

Kako mo\u017eemo znati da je neko vino spremno za konzumiranje?<\/strong><\/span><\/p>\n

Za to ne postoje precizna pravila.Uglavnom kada se zavr\u0161i vrenje i izvr\u0161e neophodna pretakanja, bistrenja, sumporisanja itd i dobije se mlado vino. Neka se mogu piti tako mlada ali za mnoga bi to bila velika \u0161teta jer \u0107e tek sazrevanjem iskazati svoj pravi kvalitet.Neke berbe jednostavno sazrevaju br\u017ee od ostalih; bela vina br\u017ee dosti\u017eu vrhunac od crvenih. Taj period varira od par meseci za laka bela, do nekoliko godina za robusna crvena. Ipak da se pravilno proceni trenutak kada je za neko vino najbolje da se pusti u promet, odre\u0111uje podrumar na osnovu iskustva, znanja i sposobnosti koja se vremenom sti\u010du.<\/p>\n

Za\u0161to neko vino ima ukus na kvasac?<\/strong><\/span><\/p>\n

Najverovatnije vino nije na vreme preto\u010deno. Odstojalo je previ\u0161e dugo na talogu jer su na dnu suda ostali mrtvi kvasci nakon prestanka fermentacije i odatle je pokupilo miris. Ovo se re\u0161ava pravovremenim pretakanjem .<\/p>\n

\u0160ta je hladna stabilizacija?<\/strong><\/span><\/p>\n

To je proces uklanjanja odre\u0111ene koli\u010dine kiselina u vinu talo\u017eenjem, stvaraju\u0107i na taj na\u010din kod nekih vina, da na ukusu imaju „mek\u0161i“ kraj. Vino se prvo testira na koli\u010dinu kiselina putem procesa kiselinske titracije zatim se hladi skoro na temperaturu smrzavanja i dr\u017ei tako negde oko dve nedelje. Kiselina \u0107e u obliku kristala pasti na dno. Nakon toga se obavi pretakanje da bi se uklonili ti kristali. Kada su vina ovako tretirana ni boca vina iz na\u0161eg fri\u017eidera ne bi trebalo da ima kristalni talog na dnu.<\/p>\n

\u0160ta kad neko vino jako miri\u0161e na sir\u0107e?<\/strong><\/span><\/p>\n

Ovakvo vino nije dovoljno kiselo za salatu ali se i za bilo \u0161ta drugo pametno ne mo\u017ee iskoristiti. Na \u017ealost mo\u017ee samo da se baci. To pokazuje koliko je neophodno imati \u010diste sudove jer je do zaga\u0111enja bakterijama sir\u0107etne kiseline do\u0161lo u nekom delu proizvodnje vina verovatno zbog ne\u010distih sudova.<\/p>\n

Za\u0161to se za vino uglavnom koriste staklene boce?<\/span><\/strong><\/p>\n

Staklo je jednostavno za sterilizaciju, ponovno kori\u0161\u0107enje i recikla\u017eu. Staklo „ne di\u0161e“ kao \u0161to to \u010dini plastika ili drvo. Tako\u0111e, staklo je atraktivnije i dozvoljava vizuelnu procenu bistrine vina. Sa vinom i u vinu se u\u017eiva – na \u0161ta bi li\u010dio sve\u010dani ru\u010dak sa vinom u tetrapaku ili plasti\u010dnoj fla\u0161i?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107ina na\u0161ih brojnih i stalnih \u010ditalaca nisu proizvo\u0111a\u010di ve\u0107 samo veliki ljubitelji i po\u0161tovaoci vina. Oni ne poznaju tehnologiju proizvodnje i mnoge druge poslove oko odr\u017eavanja i nege vina ali to ne zna\u010di da ih to ne interesuje, naprotiv, imaju veliki broj pitanja u vezi sa tim. Stru\u010dni tekstovi koje na\u0161 \u010dasopis objavljuje vi\u0161e su […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[105,229],"tags":[367,316,651],"class_list":["post-891","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tajne-vina","category-vino-18","tag-konzumiranje-vina","tag-proizvodnja-vina","tag-tajne-vina"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/891","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=891"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/891\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":910,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/891\/revisions\/910"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=891"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=891"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=891"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}