{"id":980,"date":"2006-06-01T14:48:37","date_gmt":"2006-06-01T12:48:37","guid":{"rendered":"http:\/\/casopisvino.co.rs\/?p=980"},"modified":"2013-01-13T23:56:17","modified_gmt":"2013-01-13T21:56:17","slug":"od-unucica-do-nabukodonosora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/casopisvino.co.rs\/blog\/tajne-vina\/od-unucica-do-nabukodonosora\/","title":{"rendered":"Od „unu\u010di\u0107a“ do „Nabukodonosora“"},"content":{"rendered":"

\"\"Najbolja i najlep\u0161a ode\u0107a u koju se jedno vino danas mo\u017ee odenuti i predstaviti u pravom svetlu \u010dak i najrazma\u017eenijem vinopiji, jeste staklena boca.<\/p>\n

Zbog svoje lepote, providnosti i izvesne ne\u017enosti, kao i zbog visokih estetskih i umetni\u010dkih ugo\u0111aja koje mo\u017ee da pru\u017ei, staklo je od davnina igralo va\u017enu \u00a0ulogu u ljudskom dru\u0161tvu i omogu\u0107avalo \u010doveku da ostvari razli\u010dite potrebe. Kao hemijski vrlo inertan materijal, staklo je izuzetno pogodno za \u010duvanje te\u010dnosti, samim tim i vina.<\/p>\n

Kada je negde u XVII veku tehnologija proizvodnje stakla uznapredovala, po\u0161to su razvojem stakloduva\u010dkog zanata otkrivene mnoge tajne obrade i oblikovanja stakla, bila je omogu\u0107ena i masovnija proizvodnja stakla oblikovanog na odre\u0111eni na\u010din. Zahvaljuju\u0107i tome, bila je mogu\u0107a i proizvodnja standardizovanih fla\u0161a sa vratom, koje po svom obliku najvi\u0161e li\u010de na dana\u0161nje staklene fla\u0161e.<\/p>\n

Pre nego \u0161to je vino do\u0161lo u dodir sa tako oblikovanim staklom, ono je \u010duvano u drvenim buradima, u raznim glinenim posudama, a u nekim slu\u010dajevima, \u010dak do sredine XVIII veka, \u010duvano je i prodavano u me\u0161inama od \u017eivotinjske ko\u017ee.<\/p>\n

\"\"U na\u0161im planinskim i vinorodnim krajevima, ova tradicija \u010duvanja vina u ko\u017enim me\u0161inama odr\u017eala se dugo, sve negde do 1960-ih godina. Masovnija upotreba staklenih boca za \u010duvanje vina, zbog njihove prakti\u010dnosti, zapo\u010deta je u XVII veku. Staklene boce su uveliko olak\u0161ale trgovinu vinom na srednjovekovnim pijacama, \u00a0ali se pokazalo da treba svojski prionuti i re\u0161iti problem zatvaranja staklenih boca, da bi vina odlo\u017eena u ove boce odr\u017eala kvalitet na du\u017ei rok.<\/p>\n

Razli\u010dita re\u0161enja i na\u010dini zatvaranja staklenih boca vremenom su pobolj\u0161avani, ali je problem re\u0161en tek pronalaskom plutanog \u010depa. Zahvaljuju\u0107i njemu, vina su kona\u010dno mogla da se proizvode na na\u010din koji omogu\u0107ava njegovo odle\u017eavanje i starenje tokom du\u017eeg vremenskog perioda.<\/p>\n

Razvoj staklenih boca standardizovane veli\u010dine i plutanog zapu\u0161a\u010d, odigrali su va\u017enu ulogu u razvoju vinarstva kakvo danas poznajemo.<\/p>\n

Do sredine XVIII veka vino sipano u staklene boce postalo je uobi\u010dajeni na\u010din pakovanja i izno\u0161enja vina na pijacu. \u00a0Po\u0161to je staklo u to doba uveliko estetski i umetni\u010dki oblikovano, ve\u0107 tada su i boce za vino po\u010dele da se razlikuju po izgledu i na\u010dinu izrade.<\/p>\n

Boce su dobijale karakteristi\u010dni oblik, zavisno od vinogorja i regiona iz koga vino poti\u010de, kao i zbog nastojanja vinogradara i podrumara da se na pijaci izdvoje i razlikuju od drugih. I onda je \u201edizajn\u201c igrao va\u017enu ulogu u sticanju ugleda i osvajanju dobre pozicije neke vinske marke na pijaci, \u0161to se odr\u017ealo do danas, kada od valjano oblikovane staklene boce mnogo toga zavisi u plasiranju vina na tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Pored razli\u010ditog oblika, vinske boce se, razumljivo, razlikuju i po veli\u010dini. U po\u010detku je uobi\u010dajeno kori\u0161\u0107ena boca zapremine od jednog litra, jer ona omogu\u0107ava lak\u0161e merenje i ra\u010dunanje potro\u0161nje ili proizvodnje vina. Prefinjenost vina i postojanje pravih u\u017eivalaca u blagodetima vina, u\u010dinilo je da po\u010dne potraga i za staklenom bocom \u010dija bi zapremina omogu\u0107ila dobrom poznavaocu vina, ali i prose\u010dnom vinopiji, da u vinu zaista u\u017eivaju, a da se ne napiju kada ugledaju dno boce.<\/p>\n

Odnekud je izra\u010dunato da takve potrebe zadovoljava staklena boca zapremine 0, 75 litara, danas svima nama dobro poznata buteljka od 750 ml, za koju se smatra da sadr\u017ei skoro idealnu koli\u010dinu vina za dvoje u\u017eivalaca.<\/p>\n

U vreme kada je prvi put dizajnirana u XVIII veku, boca ove zapremine bila je predvi\u0111ena za samo jednu osobu. Gledano iz ugla po\u0161tenog vinopije, ta koli\u010dina je daleko od idealne i sa tom \u010dinjenicom se, sasvim sigurno, susreo svako ko iole pije vino.<\/p>\n

Odre\u0111ivanje prave zapremine vinske fla\u0161e zaista je problem. \u0160ta \u0107e, na primer, da radi neko ko ho\u0107e da popije samo jednu ili dve \u010da\u0161e vina, ili onaj koji bi da uz obrok pije dva razli\u010dita, a ne\u0107e da otvara dve buteljke? Francuzi su ovaj problem re\u0161ili na jednostavan na\u010din jo\u0161 1885. godine, tako \u0161to su po\u010deli da pune vina u boce od 0,375 l (375 ml).<\/p>\n

Pokazalo se nespornim da su ovakve vinske \u201epoluboce\u201c (neki ka\u017eu \u201ebo\u010dice\u201c, iliti \u201eunu\u010di\u0107i\u201c) zgodne za kori\u0161\u0107enje, ali je iskrsao problem koji ne mo\u017ee tek tako da bude zanemaren. Vina se, naime, bolje \u010duvaju, njihov \u017eivotni vek je du\u017ei kada se skladi\u0161te u ve\u0107im bocama i sudovima, \u0161to zna\u010di da za du\u017ee lagerovanje i arhiviranje vina nisu najpogodnije poluboce s malom zapreminom.<\/p>\n

\"\"Mnogi enofili, kada \u017eele du\u017ee da \u010duvaju vina vredna pa\u017enje u njihovim kolekcijama, koriste \u201emagnum fla\u0161e\u201c koje su ekvivalent dvema standardnim fla\u0161ama \u00a0za vino. Pored poluboce, standardne fla\u0161e i magnum boce, postoje jo\u0161 i \u201eMeri D\u017eejn\u201c, \u201eDupli magnum\u201c, \u201eD\u017eeribom\u201c i \u201eImperijal\u201c boce, \u010dija je zapremina 3, 4 , 6 i 8 standardnih fla\u0161a.<\/p>\n

Po\u0161to se bocama ve\u0107im od \u201emagnuma\u201c te\u0161ko rukuje, retko ih vi\u0111amo u javnosti, \u0161to zna\u010di da se one uglavnom vezuju za privatne kolekcije.<\/p>\n

Varijacije u veli\u010dini boca za penu\u0161ava vina i \u0161ampanjac su jo\u0161 ve\u0107e – postoji ih \u010dak 10 vrsta. Jo\u0161 manja od \u201epoluboce\u201c je \u201e\u010detvrtboca\u201c, namenjena uglavnom pojedincu. Ve\u0107e po zapremini od standardnih i magnum boca su fla\u0161e iz serijala nazvanog po biblijskim kraljevima – \u201eJerihon\u201c (4 boce), \u201eRebobom\u201c (6 boca), \u201eMetuzalem\u201c (8 boca), \u201eSalmanazar\u201c (12 boca) \u201eBaltazar\u201c (16 boca) i \u201eNabukodonosor\u201c (20 boca).<\/p>\n

Svi cilindri\u010dni sudovi pod pritiskom, zavr\u0161avaju se na krajevima konkavno ili konveksno. Takav dizajn omogu\u0107ava smanjenje pritiska na mestu spoja dna i ivice suda. Konveksna osnova je krajnje neprakti\u010dna u pogledu stabilnosti fla\u0161e pa je o\u010digledna alternativa konkavna osnova, jer to pru\u017ea sli\u010dne prednosti u rasporedu pritiska, ali je kod ovakve osnove u pitanju kompresija a ne ekspanzija.<\/p>\n

Konkavan dizajn, osim toga, ima neosporne prednosti kada je u pitanju stabilnost boce. Ravno dno, iako stabilno, trpi najve\u0107i pritisak i u kombinaciji sa optere\u0107enjem tokom transporta mo\u017ee drasti\u010dno da pove\u0107a osetljivost fla\u0161e na lomljenje.<\/p>\n

Za postojanje udubljenja na dnu boce postoji nekoliko obja\u0161njenja:<\/p>\n