Sadržaj ‘Jaka pića’
Sake
subota, maj 25th, 2013
Sake je tradicionalno japansko pirinčano vino, koje datira još iz 300 godine naše ere . Pominje se u japanskoj mitologiji, a od 17 veka se permanentno proizvodi. Sake je pirindžano vino, tj bistra, bezbojna ili svetlo-žute boje tečnost, jačine oko 15%v/v. Za razliku od pravog vina ne sadrži sulfite ni konzervanse. Prema statističkim podacima iz 1993 godine, 72% alkoholnih pića u Japanu bilo je pivo, a 15% sake.
Suprotno vinu, sake ne dobija u kvalitetu sazrevanjem tj, starenjem. Sake treba konzumirati 18 meseci po flaširanju. Sake se takođe koristi kao alternativa džinu ili vodki u pripremanju koktela, a takođe se odlično slaže sa različitim tipovima sušija
Prof dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMedovina
nedelja, decembar 9th, 2012Medna alkoholna pića (II)
Medovina je prvi alkoholni napitak koji je čovek koristio. Ona se oduvek vezivala uz pojmove plodnosti, snage, zdravlja i mudrosti. U vreme srednjeg veka bilo je puno ratova i sukoba, pa je puno muških potomaka predstavljalo svojevrsnu sigurnu budućnost svakoj porodici. Nekad je bilo rašireno verovanje da mladenci, ako svakodnevno konzumiraju medovinu, mogu očekivati muškog potomka. To verovanje i nije bilo daleko od istine. Nauka ukazuje na to da aciditet (pH) i slast medovine ima uticaja na aciditet ženskog organizma, a to može imati uticaj na pol budućeg potomka. (više…)
Med i medovača
nedelja, maj 6th, 2012Medna alkoholna pića (I)
Medna rakija, liker od meda, medena rakija, medova rakija, medovača … je prirodni tradicionalni napitak naših starih Slovena. Poznato je da se takav sličan napitak spravljao još za vreme starih Rimljana. Proizvodi se u gotovo svim zemljama sveta. Mnogi iz neznanja rakiju od meda pogrešno nazivaju “medovina”. Naime medovina je vino proizvedeno od meda ili sa dodatkom meda, dok je medovača – medna rakija, a medica piće sa nekom alkoholnom osnovom (šljivovica, lozovača, vilijamovka, dunjevača, vinski destilat i td) obogaćena medom. Zavisno od količine, kvaliteta i vrste meda koji se stavlja u osnovni alkoholni medijum, dobija se izrazito lepa boja sa blagim mirisom meda. (više…)
Fizička stabilizacija jakih pića
nedelja, decembar 11th, 2011Jaka alkoholna pića treba da budu bistra i čista. Ali nisu retki slučajevi da se u njima javlja mutnoća i talog. Ove pojave mogu imati različite uzroke, koji se iskazuju tokom proizvodnje, a nekada i posle punjenja potpuno bistrog pića u boce.
Ovde je cilj da se načelno ukaže na najčešće uzroke fizičke nestabilnosti jakih pića i preporuče postupci koji bi pomogli da se jaka alkoholna pića dovedu do kristalne bistrine i da se spreči naknadno mućenje i taloženje.
Prof. Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVodka – Piće ruskih careva i stepa (II deo)
utorak, maj 31st, 2011
Postupak proizvodnje vodke, najsažetije rečeno, sastoji se u razređivanju dva puta rektifikovanog etanola destilovanom ili demineralizovanom vodom, propuštanju sirove vodke preko odgovarajućih filtera, zatim tretiranju sirove vodke aktivnim ugljem na jedan od obično dva korišćena načina. Posle prve filtarcije, vodki se dodaju komponente za popravljanje mirisa i ukusa. Ovim se postiže završno formiranje vodke. Posle kraćeg odležavanja i druge fine filtracije vodka može ići na punjenje u boce. Ovaj postupak izneće se detaljnije, po operacijama.
Prof. Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVodka – Piće ruskih careva i stepa (I)
sreda, januar 26th, 2011
Vodka je žestoko alkoholno piće proizvedeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla dobijenog fermentacijom sa kvascima od: žitarica i/ili krompira , ostalih poljoprivrednih sirovina destilacijom i rektifikacijom, tako da organoleptičke karakteristike upotrebljene sirovine, kao i pratećih proizvoda nastalih tokom fermentacije, budu selektivno umanjene.
prof. dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuIstorija aparata za destilaciju
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Destilacioni aparati koje je koristila Kleopatra
Čovek je kroz svoju dugu istoriju uvek težio i da uživa, a jedno od najstarijih i najmoćnijih sredstava za to, svakako su bila i opojna pića. Najstariji pisani podaci uveravaju nas, da se otkriće destilacije može pripisati starim Egipćanima. Ova pretpostavka zasniva se na spisima cara Zoizmea o “božanskoj kapljici”, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za destilaciju, navodeći da ih je video kao crteže, na zidu antičkog hrama u Memfisu, prestonici starog Egipta (period 3400-2445. g. pne).
Prof. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVoćna vina
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Voćno vino je piće dobijeno alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili koncentrisane voćne kaše i šećera, po tehnološkom postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina, propisanom Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za vino. Voćnim vinom se smatra i alkoholno piće od meda. Voćnim vinom u smislu ovog Pravilnika ne smatra se vino od grožđa.
Voćnom vinu mogu se dodavati nefermentisani voćni sok ili nefermentisani voćni sokovi, i stavljaju se u promet kao mešana voćna vina. Voćno vino koje nosi naziv jedne vrste voća, mora da je proizvedeno od najmanje
70% od te vrste voća.
Prof. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuOvo nam je najbolje
ponedeljak, april 12th, 2010
Završeno je stručno ocenjivanje najboljih srpskih šljivovica za period 1900-2009 godine. Tim povodom zamolili smo prof. Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je vodio ceo ovaj projekat, da za naš časopis prokomentariše kakvi su njegovi utisci sa ovog ocenjivanja. (više…)
Tehnološke zanimljivosti i saveti pri proizvodnji jakih alkoholnih pića
utorak, decembar 1st, 2009
U ovom tekstu potrudili smo se da damo nekoliko korisnih saveta koji mogu da proizvodnju jakih alkoholnih pića umnogome olakšaju kao i da uklone neke česte probleme koji se tu javljaju.
Izbor najbolje srpske šljivovice 1900 – 2009
utorak, decembar 1st, 2009
O rakiji srpskoj šljivovici više se priča nego što se zna a ona po svojoj reputaciji, ugledu i prestižu zaslužuje da predstavlja pravi srpski brend jer je najbolje i tehnološki najsavršenije jako alkoholno piće na svetu po rečima našeg sagovornika prof. dr Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Zbog toga je važno da se ovde kod nas u Srbiji vidi i potvrdi kakav to kvalitet ima srpska šljivovica i šta je to što je svrstava u sam vrh najboljih jakih pića sveta. Zamolili smo prof. Nikičevića da nam kaže kako ćemo utvrditi, pre svega, koja je najbolja srpska šljivovica.…
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuInstrumentalna metoda u analitici jakih alkoholnih pića
sreda, jul 1st, 2009
Pored glavnih komponenti koje čine alkoholi, aldehidi, estri i kiseline u alkoholnim pićima se u manjim količinama može naći širok spektar različitih hemijskih jedinjenja. Jedinstvene senzorske karakteristike različitih tipova alkoholnih pića često su određene malim razlikama u sadržaju kako isparljivih tako i neisparljivih komponenti. Upotrebom instrumentalnih metoda danas se mogu utvrditi kvalitativne i kvantitativne karakteristike a time dobiti važne informacije o kvalitetu alkoholnih pića.
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuTekila – Blago Acteka
sreda, oktobar 1st, 2008
Tekila je alkoholno piće dobijeno od destilata posebnih vrsta kaktusa agave specifičnim tehnološkim postupkom. To je i nacionalno piće Meksika, pored koga su još poznati puljke i meskal…
doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuNajbolji put do jakih pića
nedelja, jun 1st, 2008
Prvi i jedinstveni kurs obuke za proizvođače voćnih rakija u Srbiji koji je trajao puna četiri meseca održan je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Zamolili smo doc. Dr Ninoslava Nikičevića da nam nešto više kaže o tome.
Mane i popravka kvaliteta jakih alkoholnih pića
utorak, april 1st, 2008
Jaka alkoholna pića treba da budu bistra i čista. Ali nisu retki slučajevi da se u njima javljaju izvesne mane ili nedostaci (opalescencija, mutnoća, talog) koji se opažaju vizuelno ili na mirisu i ukusu. Ove pojave imaju različite uzroke, koji se ukazuju tokom proizvodnje, a nekada i posle punjenja potpuno bistrog pića u boce.Doc. dr Ninoslav Nikićević
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Kalvados ili „Jabučna voda života“
petak, februar 1st, 2008
Kalvados je čuvena francuska rakija, iz regiona Normandije i Bretanje, po svom kvalitetu i renomeu, veoma slična konjaku.
Onsova je tradicionalnog pića „špilja Normandije“. Ovo je malo piće kalvadosa koje se konzumira između obroka u dugačkim čašama, ponekad sa jabučnim sokom u cilju ponovnog izazivanja apetita. Kalvados se može konzumirati kao aperitiv, u koktelima, kao dižestiv ili sa kafom.
Doc. Dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPonos Normandije i Bretanje (ili priča o Kalvadosu)
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Stara engleska uzrečica “An apple a day, doctor away” za proizvođače čuvenog francuskog kalvadosa bi verovatno glasila: “ A calvados a day, the best drinking way”. I zaista, možda će nekom manje upućunom u tajne pravog alkoholnog kvaliteta, ovo zvučati najmanje čudno ili “francuski” prepotentno, ali ovaj nadaleko čuveni francuski alkoholni simbol, spada nesumljivo u najsavršenija jaka alkoholna pića na svetu.
Doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRakija jabukovača
nedelja, jul 1st, 2007
Kao voćna kultura, jabuka je pogodna i atraktivna za gajenje. Bogata je vitaminima, mineralnim materijama, sa skladnim odnosom svih hemijskih sastojaka. Koristi se masovno kao stono voće i sirovina je za skoro sve vidove prerade. Godišnje, velike količine ostanu neiskorišćene.
Cilj ovog rada je da se ispita uticaj nekih atraktivnih sorti i načina izvođenja alkoholne fermentacije na hemijski sastav i senzorne karakteristike jabukovače.
doc. dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuProizvodnja rakije od autohtonih sorti šljive
četvrtak, mart 1st, 2007CRVENA RANKA (Prunus institia L.)
Za Srbiju je proizvodnja rakije šljivovice najvažniji proizvod od šljive. Naša šljivovica ima visok renome u svetu, te se skoro vrednuje kao nacionalno piće (Paunović, 2000).
Međutim, najveći deo naše šljivovice se proizvodi od tzv. autohtonih sorti različitog kvaliteta i po ekstenzivnoj i zastasreloj tehnologiji, zbog čega se dobija i rakija neujednačenog i slabog kvaliteta, što znatno otežava izvoz ovog proizvoda na svetsko tržište, jer ne ispunjava njegove standarde.
dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVokabular za ocenjivanje kvaliteta šljivovice
sreda, novembar 1st, 2006
Odrediti kvalitet nekog jakog alkoholnog pića, a samim tim i rakije šljivovice, i pri tome ga još i numerički izraziti, je izuzetno teško, s obzirom da on predstavlja kompleksan i višeslojan pojam.
Na ovim našim prostorima, šljiva je oduvek bila nacionalna voćka, a rakija šljivovica već decenijama predstavlja zaštitni simbol Srbije u svetu. Stoga i ne čudi činjenica da se u svim viđenijim enciklopedijama sveta (Britanica, Larrose i td), predhodna Jugoslavija a sa njom, naravno Srbija, posebno pominje i memoriše u svetskoj istorijskoj baštini, posle cara Dušana i njegovog čuvenog zakonika iz 1354. godine, Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Ive Andrića, još samo po voćki šljivi i njenoj nadaleko čuvenoj rakiji šljivovici.
Doc. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju