Sadržaj ‘Kultura’

Vodič kroz vinsku mapu Srbije

ponedeljak, avgust 30th, 2010

Prikaz knjige Slavomira Vojinovića “Vina Srbije”

Paleti raznorodnih tekstova o vinu iz pera naših i stranih autora, kulturološkom fenomenu za koji domaća izdavačka scena pokazuje sve veće interesovanje – od stručnih monografija, preglednih vodiča, filozofskih studija, eseja, rečnika, encklopedijskih priručnika, do nadahnutih literarnih  tvorevina – pridružuje se publikacija Vina Srbije Slavomira Vojinovića, novinara, publiciste, scenariste, fotografa, izdavača i grafičkog dizajnera.

Svetlana Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Moć vina

ponedeljak, april 12th, 2010

Vino ima moć da nam odjednom pobudi i probudi neku skrivenu emociju i neko davno zaboravljeno sećanje. U svojim najvećim dometima, vino nas vodi ka poeziji i muzici.

Đorđe Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Navika – druga priroda

četvrtak, decembar 10th, 2009

Petar BokunŽivot počinjemo pijenjem, tokom istog menjamo tekućinu koju pijemo. Nakon majčinog mleka, i drugih mleka nakon toga, zavisno od zemlje porekla prelazimo na druge tečnosti. Ako smo se srećom rodili u Americi, u ruku nam gurnu flašicu koka-kole. Kod nas još¡ ponegde mame daju flašicu vina školarcu, da mu se nađe za vreme velikog odmora.

(više…)

Ontologija gurmanskog uma

utorak, decembar 1st, 2009

Mišel OnfrePrikaz knjige Mišel Onfrea “Gurmanski um – filozofija ukusa”…

Svetlana Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ključna reč: časno vino

sreda, jul 1st, 2009

PodrumPrikaz knjige “Rečnik zaljubljenika vina” autora Bernara Pivoa.

Svetlana Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vinska mudrokazivanja

sreda, oktobar 1st, 2008

prof. dr Slobodan JovićMeđu državnicima, filozofima, kompozitorima, slikarima ima brojnih stvaralaca koji su izrekli blistave misli o vinu, prava mudroslovlja, kojima ga slave, ili upućuju na umerenost uživanja u njemu…

prof. dr Slobodan Jović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Skrivene radosti: Nehotična sećanja jednog vinopije

sreda, oktobar 1st, 2008

Paolo BonesoUvodni deo iz knjige Paola Bonesa “Skrivene radosti – Nehotična sećanja jednog vinopije”.

Izdavač: Mono i Manjana

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Filozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša

utorak, jul 1st, 2008

Filozofija_vinaSvako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.

(više…)

Ispio sam čašu vina

petak, februar 1st, 2008

Najveći srpski pesnici pevali su o vinu, pridružujući se nepreglednoj poetskoj vinskoj familiji, o čijim uznositim stihovima od antičkih vremena do danas svedoči antologija ,,Raspevani Bahus vina i pesama“ Jelene Petrović.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Estetika efemernog

petak, februar 1st, 2008

Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.

Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995.  godine kao logičan nastavak njegovog opusa.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Čaša vina – salto mortale ateizma

ponedeljak, oktobar 1st, 2007

Odlomak iz dela “Filozofija vina” Bele Hamvaša. Preveo Sava Babić.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Filozofija vina-Bela Hamvaš

nedelja, jul 1st, 2007

Dve kratke priče Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Sveti Trifun

četvrtak, mart 1st, 2007

Svake godine 14. februar, među pravoslavnim Srbima, slavi se kao danSv. Trifuna. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.

(više…)

Dok se ludi snovi množe

četvrtak, mart 1st, 2007

Još stari Latini su govorili: “Ko ne voli vino, žene i pesmu, celog veka ostaće budala!”. Rajskom nektaru nisu odolevali ni umetnici, a da se vino najlepše pije uz pesmu svedoče mnogobrojne starogradske pesme nastale na “licu mesta” – iz srca: “Donesi vina, krčmarice/ Rumeno kao tvoje lice/ Daj da pijem, tugu da sakrijem/ Srce me boli, hoće da izgori…” (više…)

Katalog vina

četvrtak, mart 1st, 2007

Odlomak iz dela “Katalog vina” Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.

Vino i muzika

sreda, novembar 1st, 2006

Vino, ljubav i muzika, taj neprevaziđeni trougao vešto ruši barijere među polovima  stvarajući simfoniju erotičnosti i blage opijenosti. Možda je njihova tajna veza u tome što se zadovoljstvo i ta doživljena opijenost mnogo teže iskazuje rečima već više lebdi kao neko stanje duha. Vino i muzika, valjda, odvajkada žive u neraskidivoj simbiozi jer kakav bi nam to život bio bez pesme i vina kako  reče pesnik. (više…)

Eliksir života

sreda, novembar 1st, 2006

Nikola Tesla (1856 – 1943) bio je veliki ljubitelj vina

Tesla je u mladosti uživao u dobrom vinu, posebno u vinu iz zavičaja, a u poznim godinama, kada se odrekao mnogih zadovoljstava, uvek je kraj njega bila neotvorena boca kvalitetnog vina.

O. Ković

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Drevna Persija i Omar Hajam

četvrtak, jun 1st, 2006

SIMBOL SUŠTINE ŽIVOTA

Za velikog persijskog matematičara, fizičara, astronoma, lekara, filozofa i pesnika Omara Hajama, vino je simbol suštine, života i neumitne prolaznosti svega, a najpre čoveka, vino je tečan rubin, srž postojanja, ono vodi do najvišeg stepena poimanja duše – bez čega nema ljudskosti, ni iskrenosti pred sobom ni pred Bogom.

Nada Tomić – Drašković

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Loza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu

četvrtak, jun 1st, 2006

Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom   stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz   simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.

Prof. Miroslav Milosavljević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Sava Babić – Hamvašev svetionik

četvrtak, jun 1st, 2006

Kad čovek ostavi iza sebe  najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja  novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.

Milan Mitić