Sadržaj ‘Kultura’

Vodič kroz vinsku mapu Srbije

ponedeljak, 30 avgusta, 2010

Prikaz knjige Slavomira Vojinovića “Vina Srbije”

Paleti raznorodnih tekstova o vinu iz pera naših i stranih autora, kulturološkom fenomenu za koji domaća izdavačka scena pokazuje sve veće interesovanje – od stručnih monografija, preglednih vodiča, filozofskih studija, eseja, rečnika, encklopedijskih priručnika, do nadahnutih literarnih  tvorevina – pridružuje se publikacija Vina Srbije Slavomira Vojinovića, novinara, publiciste, scenariste, fotografa, izdavača i grafičkog dizajnera.

Svetlana Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Moć vina

ponedeljak, 12 aprila, 2010

Vino ima moć da nam odjednom pobudi i probudi neku skrivenu emociju i neko davno zaboravljeno sećanje. U svojim najvećim dometima, vino nas vodi ka poeziji i muzici.

Đorđe Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Navika – druga priroda

četvrtak, 10 decembra, 2009

Petar BokunŽivot počinjemo pijenjem, tokom istog menjamo tekućinu koju pijemo. Nakon majčinog mleka, i drugih mleka nakon toga, zavisno od zemlje porekla prelazimo na druge tečnosti. Ako smo se srećom rodili u Americi, u ruku nam gurnu flašicu koka-kole. Kod nas još¡ ponegde mame daju flašicu vina školarcu, da mu se nađe za vreme velikog odmora.

(više…)

Ontologija gurmanskog uma

utorak, 1 decembra, 2009

Mišel OnfrePrikaz knjige Mišel Onfrea “Gurmanski um – filozofija ukusa”…

Svetlana Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ključna reč: časno vino

sreda, 1 jula, 2009

PodrumPrikaz knjige “Rečnik zaljubljenika vina” autora Bernara Pivoa.

Svetlana Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vinska mudrokazivanja

sreda, 1 oktobra, 2008

prof. dr Slobodan JovićMeđu državnicima, filozofima, kompozitorima, slikarima ima brojnih stvaralaca koji su izrekli blistave misli o vinu, prava mudroslovlja, kojima ga slave, ili upućuju na umerenost uživanja u njemu…

prof. dr Slobodan Jović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Skrivene radosti: Nehotična sećanja jednog vinopije

sreda, 1 oktobra, 2008

Paolo BonesoUvodni deo iz knjige Paola Bonesa “Skrivene radosti – Nehotična sećanja jednog vinopije”.

Izdavač: Mono i Manjana

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Filozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša

utorak, 1 jula, 2008

Filozofija_vinaSvako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.

(više…)

Ispio sam čašu vina

petak, 1 februara, 2008

Najveći srpski pesnici pevali su o vinu, pridružujući se nepreglednoj poetskoj vinskoj familiji, o čijim uznositim stihovima od antičkih vremena do danas svedoči antologija ,,Raspevani Bahus vina i pesama“ Jelene Petrović.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Estetika efemernog

petak, 1 februara, 2008

Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.

Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995.  godine kao logičan nastavak njegovog opusa.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Čaša vina – salto mortale ateizma

ponedeljak, 1 oktobra, 2007

Odlomak iz dela “Filozofija vina” Bele Hamvaša. Preveo Sava Babić.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Filozofija vina-Bela Hamvaš

nedelja, 1 jula, 2007

Dve kratke priče Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Sveti Trifun

četvrtak, 1 marta, 2007

Svake godine 14. februar, među pravoslavnim Srbima, slavi se kao danSv. Trifuna. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.

(više…)

Dok se ludi snovi množe

četvrtak, 1 marta, 2007

Još stari Latini su govorili: “Ko ne voli vino, žene i pesmu, celog veka ostaće budala!”. Rajskom nektaru nisu odolevali ni umetnici, a da se vino najlepše pije uz pesmu svedoče mnogobrojne starogradske pesme nastale na “licu mesta” – iz srca: “Donesi vina, krčmarice/ Rumeno kao tvoje lice/ Daj da pijem, tugu da sakrijem/ Srce me boli, hoće da izgori…” (više…)

Katalog vina

četvrtak, 1 marta, 2007

Odlomak iz dela “Katalog vina” Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.

Vino i muzika

sreda, 1 novembra, 2006

Vino, ljubav i muzika, taj neprevaziđeni trougao vešto ruši barijere među polovima  stvarajući simfoniju erotičnosti i blage opijenosti. Možda je njihova tajna veza u tome što se zadovoljstvo i ta doživljena opijenost mnogo teže iskazuje rečima već više lebdi kao neko stanje duha. Vino i muzika, valjda, odvajkada žive u neraskidivoj simbiozi jer kakav bi nam to život bio bez pesme i vina kako  reče pesnik. (više…)

Eliksir života

sreda, 1 novembra, 2006

Nikola Tesla (1856 – 1943) bio je veliki ljubitelj vina

Tesla je u mladosti uživao u dobrom vinu, posebno u vinu iz zavičaja, a u poznim godinama, kada se odrekao mnogih zadovoljstava, uvek je kraj njega bila neotvorena boca kvalitetnog vina.

O. Ković

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Drevna Persija i Omar Hajam

četvrtak, 1 juna, 2006

SIMBOL SUŠTINE ŽIVOTA

Za velikog persijskog matematičara, fizičara, astronoma, lekara, filozofa i pesnika Omara Hajama, vino je simbol suštine, života i neumitne prolaznosti svega, a najpre čoveka, vino je tečan rubin, srž postojanja, ono vodi do najvišeg stepena poimanja duše – bez čega nema ljudskosti, ni iskrenosti pred sobom ni pred Bogom.

Nada Tomić – Drašković

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Loza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu

četvrtak, 1 juna, 2006

Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom   stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz   simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.

Prof. Miroslav Milosavljević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Sava Babić – Hamvašev svetionik

četvrtak, 1 juna, 2006

Kad čovek ostavi iza sebe  najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja  novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.

Milan Mitić