Sadržaj ‘Stručno’
Kristalna stabilizacija vina
četvrtak, jun 1st, 2006IZUZETNO POUZDANI PROIZVODI
Kristali koji se zapažaju u vinu po svom hemijskom sadržaju mogu biti različiti. Najzastupljeniji je vinski kamenac tj. kalijum- hidrogentartarat, ili kalcijumtartarat, a samo u posebnim slučajevima sreće se kalcijum-mucat.
Prirodni proces nastajanja kristala u vinu zavisi od temperature, dužine odležavanja, bistrine, ali i od koncentracije topivih visokomolekularnih jedinjenja u vinu.
tekst priredio stručni tim INTER-KONIMA u saradnji sa Ersbloh-Geisenheim Nemačka
prevod: dipl. ing. Romeo Marković, Vulcascot-Beč, Austrija
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinifikacija vina
subota, april 1st, 2006ERBSLÖH iskustva sa vinima iz berbe 2005.
Kod većine vina iz berbe 2005. došlo je do stvaranja izraženog voćnog karaktera, što ih ne čini pretrpanim nego prijatnim za pijenje. Razlike su primetne između vina u kojima je već u širi odrađeno prvo bistrenje i vina kod kojih je ovaj proces preskočen.
Ekskorioza se širi
subota, april 1st, 2006
Bolest za koju se veruje da se pojavila pre 100 godina u dolini Rajne i Mozela, počela je da se širi u prethodnoj Jugoslaviji šezdesetih godina prošlog veka, a naziv “mrtva ruka“ koji je dobila u Americi, dovoljno govori koliko je ona opasna.
U Srbiji je pojava ekskorioze imala promenljivi karakter. U nekim vinogradima bolest ima veliki značaj, ali postoje i vinogradi gde je manje značajna. Nedavno je grupa autora (Todorović i sar. 2005) saopštila da je ekskorioza uzela maha na jugu Srbije.
Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Hemijski sastav grožđa
četvrtak, septembar 1st, 2005
Grožđe ima vrlo složen hemijski sastav. Do sada je u grožđu i proizvodima od grožđa otkriveno preko 600 komponenata.
Od brojnih sastojaka u grožđu izdvajamo najvažnije.
Voda
Ima najznačajniju ulogu u svim životnim procesima pa i u građi organa vinove loze. Sadržaj vode u grožđu varira u zavisnosti od sorte, ekoloških uslova gajenja, primenjene agrotehnike i dr. U grožđanom soku ima 70-90% vode (u proseku oko 80%). Raspored sadržane vode po pojedinim elementima strukture grozda odnosno bobice je različit…
prof. dr Dragoljub Žunić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSumpordioksid – enološki i toksikološki aspekt
četvrtak, septembar 1st, 2005
Uprkos brojnim radovima koji su do danas publikovani u naučnoj i stručnoj literaturi vezano za sumpordioksid, ne može se zauzeti jasan i nedvosmislen stav o biološkom dejstvu SO2, o njegovoj toksičnosti kao i o tačnim reakcionim mehanizmima koji se odvijaju u telu životinja i ljudi.
Prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuHemijski sastav grožđa
četvrtak, septembar 1st, 2005Grožđe ima vrlo složen hemijski sastav. Do sada je u grožđu i proizvodima od grožđa otkriveno preko 600 komponenata. Od brojnih sastojaka u grožđu izdvajamo najvažnije.
Voda
Ima najznačajniju ulogu u svim životnim procesima pa i u građi organa vinove loze. Sadržaj vode u grožđu varira u zavisnosti od sorte, ekoloških uslova gajenja, primenjene agrotehnike i dr. U grožđanom soku ima 70-90% vode (u proseku oko 80%). Raspored sadržane vode po pojedinim elementima strukture grozda odnosno bobice je različit…
prof. dr Dragoljub Žunić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuBordovska čorba
četvrtak, septembar 1st, 2005STO DVADESET GODINA U ZAŠTITI BILJA
Kao i mnoga druga naučna otkrića i bordovska čorba je slučajno otkrivena. Da bi se zaštitili vinogradi od kradljivaca i „slučajnih prolaznika“ u Francuskoj se vršilo prskanje vinove loze duž poljskih puteva bakar sulfatom da se loza „otruje“. Ovo je imalo za cilj da se kradljivci odvrate od krađe grožđa. Pošto je kiša lako ispirala bakar sulfat sa lišća, prskanja su se morala često ponavljati. Zato su neki vinogradari, da bi omogućili duže zadržavanje „otrova“ na listu, rastvoru bakarsulfata dodavali krečno mleko. Mešajući bakarsulfat i krečno mleko vinogradari su spontano napravili bordovsku čorbu.
Prof. dr Mirko Ivanović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuZelena rezidba vinove loze
četvrtak, septembar 1st, 2005
U mladom vinogradu do 5 godine života ova rezidba reguliše broj i raspored lastara na čokotu, obezbeđuje njihov snažan porast i sazrevanje i formiranje uzgojnog oblika čokota. Kod vinograda na rodu ona reguliše visinu prinosa, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal čokota.
Dr Dragan Vujović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju