Sadržaj ‘Tajne vina’
Tipovi degustacije
sreda, oktobar 1st, 2008
Već vekovima je ocenjivanje vina problem koji okupira one koji ga proizvode i koji ga piju. Oduvek je kvalitet vina ocenjivan na osnovu parametara koje su nametale gastronomske tendencije različitih epoha…
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSemijon (Semillon) – Vino svilenkastog ukusa
sreda, oktobar 1st, 2008
Semijon je belo grožđe sa pokožicom zlatne boje od kojeg se spravlja suvo ili slatko belo vino, prvenstveno u Francuskoj i Australiji. Njegovo poreklo i sama istorija su i do danas nedovoljno istraženi…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRizling – Kralj sa Rajne
sreda, oktobar 1st, 2008
Istraživanje iz 2004. godine je pokazalo da je rizling jedna od 20 najčešće uzgajanih sorti na svetu i koja zauzima površine na oko 48 700 ha. Međutim, kada je popularnost u pitanju, spada među tri najpopularnja bela vina zajedno sa šardoneom i sovinjonom blan…
R. V.
Merlot – Vino iz Bordoa
utorak, jul 1st, 2008
Najranije spominjanje merloa datira još iz 1784. godine u istorijskim spisima iz Bordoa. Njegovo ime potiče od francuske reči „merle“ koja znači „mladi kos“ i vezuje se ili za prelepu tamno plavu boju grožđa ili zbog velike sklonosti ove ptice prema njemu.
Nova istraživanja tvrde da je merlo direktni potomak kaberne franka i rođak karmenera. U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da je sve do 1993. godine, Čile izvozio ogromne količine karmenera greškom misleći da je u pitanju merlo. Te godine su genetska istraživanja pokazala da je većina zasada za koju se mislilo da je merlo, u stvari, bio karmener, stara sorta poreklom iz Francuske koja je nakon filoksere praktično nestala. O tome smo pisali u nekom od ranijih brojeva časopisa VINO.
Umeće degustacije (II)
utorak, jul 1st, 2008
U prošlom broju časopisa VINO smo počeli da pišemo o tehnici degustacije vina. Sada nastavljamo sa objašnjenima termina aromatične supstance, buke i mirisi.
Pinot noir (burgundac crni) – Vino za sladokusce
utorak, jul 1st, 2008
Pino noar je stara sorta, kako neki naučnici tvrde, možda samo generaciju do dve od divljih. Tačno poreklo ove sorte nije još utvrđeno – u nekim istorijskim spisima iz I veka postoji opis sorte slične pino noaru na prostorima današnje Burgundije pod nazivom Helvenacia minor. Međutim, ova loza je rasla divlje čak do Belgije u danima mnogo pre filoksere i postoji mogućnost da pino predstavlja nezavisnu domaću varijantu Vitis vinifera. U svakom slučaju najvećim delom obuhvata prostor današnje Francuske.
Burgundac sivi – samo za sladokusce
utorak, april 1st, 2008
Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta.
U Srbiji skoro sva vinogradarska područja su pogodna za ovu sortu grožđa. Prema plamenjači srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Okca izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“. Takođe, može biti i braonkasto rozikaste, ili čak boje belog grožđa, a ono što je posebno interesantno je da se javlja ponekad različita obojenost na istom grozdu. Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.
Umeće degustacije vina (I)
utorak, april 1st, 2008
Kada se neko nađe pred nekim vinom, dovoljno je da ga samo pogleda i već započinje, voljno ili nevoljno, njegova prva degustaciona vežba. Ukoliko se odluči da ga pomiriše i popije sadržaj iz čaše, sva njegova razmišljanja će teći gotovo istim tokom kao kod degustatora koji analizira vino sa ciljem da iznese svoje mišljenje.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Sauvignon blanc
utorak, april 1st, 2008
Sovinjon beli je sigurno, uz šardone, u poslednjih desetak godina jedna od najpopularnijih vinskih sorti grožđa. Naziv potiče od francuske reči „sauvage“ što znači „divalj“ i „blanc“ što znači „belo“ i spada u jednu od najstarijih francuskih sorti.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠta je organsko vino
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Zanimljivo je da do danas ne postoji zvanična definicija organskih-ekoloških vina na evropskom nivou već samo pravila za proizvodnju organskog grožđa, a regulativu EU, u ovom slučaju ne treba mešati sa propisima-preporukama OIVa koja se odnose na ovu oblast.
Jedinstvena regulativa Evropske Unije pod brojem 2092/91 aneks 6, koji se tiče proizvodnje organske hrane, ne odnosi se na vino i vinovu lozu. Da bi se i ova oblast privredne delatnosti zaštitila i ponudila tržištu ekološki zdrava vina kao alternativa klasičnoj proizvodnji, posle dužeg međusobnog usaglašavanja u EU, pokrenut je projekat ORWINE. Ovaj projekat u svojoj osnovi ima za cilj da pomogne komisiji EU kako da stvori pravni okvir za transformaciju “organsko grožđe” u “organsko vino”. To bi zamenilo trenutno važeću definiciju “vina dobijena od organski uzgajanog grožđa” sa “organska vina”. Jedan od prvih zadataka ovog projekta je sagledavanje zakonodavne strukture koja se primenjuje u zemljama EU vezano za organsku proizvodnju vina. Razmatraju se i upoređuju svi zvanični javni i drugi standardi za proizvodnju vina kako bi se videli sličnosti i razlike između različitih standarda i identifikovala najvažnija pitanja kojima bi trebalo da se buduća evropska zakonska regulativa pozabavi.
Nekad bilo, šta će biti sutra?
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Egipat- Berba pergole (1700 god. pne)
Pitanje da li se starinski spravljena vina i ona koja su proizvedena uznapredovalim metodama, mogu porediti po ceni i kvalitetu, stavlja nas pred dilemu sličnu onoj kojom se pozabavio Akira Kurosava u svom čuvenom filmu ,,Rašomon’’ – gde je istina?
P. Despotović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPijani sir
nedelja, jul 1st, 2007
Recepti za ovu vrstu sira potiču iz oblasti Mediterana i međusobno se vrlo razlikuju, ali je najpoznatiji italijanski sir ,,Formaggio Ubriaco“ (Formađo Ubriako), a u našem prevodu ,,pijani sir“.
Ovaj sir se pravi od kravljeg mleka iz dve muže, i dodaje mu se teleće sirilo u prahu. Proizvodi se svake godine, od kraja septembra do sredine oktobra, dok šira fermentira.
Proizvodnja na raskrsnici
nedelja, jul 1st, 2007
Od kada je prvi put čovek okusio fermentisani sok od grožđa, pa do danas, imao je potrebu da neprestano usavršava, usmerava i pomaže u suštini jedan prirodni proces, kakav je spravljanja vina. Bez tih ljudskih intervencija, fermentacija i dalji spontani prirodni procesi, doveli bi, u krajnjem slučaju, naš sok od grožđa do sirćeta, a to nam u našoj vinskoj priči nije cilj…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuO vinu za početnike
sreda, novembar 1st, 2006
Većina naših brojnih i stalnih čitalaca nisu proizvođači već samo veliki ljubitelji i poštovaoci vina. Oni ne poznaju tehnologiju proizvodnje i mnoge druge poslove oko održavanja i nege vina ali to ne znači da ih to ne interesuje, naprotiv, imaju veliki broj pitanja u vezi sa tim. Stručni tekstovi koje naš časopis objavljuje više su namenjeni naprednim proizvođačima, isto tako našim vernim čitaocima, međutim, za većinu čitalaca su previše stručni. Zbog toga u ovoj rubrici pokušavamo da što kraće i sažetije i na prihvatljiv način odgovorimo na neka pitanja koja su nam najčešće postavljana. (više…)
Fiziološke karakteristike vina
sreda, novembar 1st, 2006
Medicina kaže da alkohol može izazvati oštećenja na jetri. S druge strane, svugde se govori da je čaša dve vina dnevno korisna. Teško da će bilo koji ljubitelj ili poznavalac vina prihvatiti da se vino posmatra kao puko alkoholno piće poput rakije ili piva jer alkohol je samo jedna od supstanci koja se nalazi u vinu i ima negativno dejstvo samo kada se pretera u popijenoj količini.
Vinopilcima pored zadovoljstva i prijatnog osećanja koje imaju, dokazano je, vino zaista pomaže prilikom prevencije srčanih oboljenja. O ovoj temi mnogo opširnije smo pisali u nekoliko ranijih brojeva.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuOd „unučića“ do „Nabukodonosora“
četvrtak, jun 1st, 2006
Najbolja i najlepša odeća u koju se jedno vino danas može odenuti i predstaviti u pravom svetlu čak i najrazmaženijem vinopiji, jeste staklena boca.
Zbog svoje lepote, providnosti i izvesne nežnosti, kao i zbog visokih estetskih i umetničkih ugođaja koje može da pruži, staklo je od davnina igralo važnu ulogu u ljudskom društvu i omogućavalo čoveku da ostvari različite potrebe. Kao hemijski vrlo inertan materijal, staklo je izuzetno pogodno za čuvanje tečnosti, samim tim i vina. (više…)
Magija vinskih viteških redova
četvrtak, jun 1st, 2006
Vinski redovi imaju vrlo dugu tradiciju. Nastali su u srednjem veku, ali su koreni nastanka prvih vinskih redova mogu videti još u rimsko doba. Pripadnici ovih redova sebe smatraju čuvarima časti vina, tog najstarijeg i najzdravijeg pića i od onda do danas vitezovi se trude da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Vredno rade na uzdizanju kulta vina i njegovom odvajanju iz ogromne porodice drugih pića.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKuvano vino – zimska čarolija
subota, april 1st, 2006
Kod nas je kuvana rakija, u narodu poznata kao „šumadijski čaj“, nezaobilazan deo svake zimske javne manifestacije. Ponekad je dovoljno samo da prođete pored kazana u kome se rakija kuva i već vam se na licu pojavljuje blaženi osmeh – signal one prijatne opijenosti.
Uživanje u kuvanom vinu, međutim, uvek donosi bar jedan stepen višeg zadovoljstva u hladnim zimskim danima, pogotovo kod onih koji nešto znaju o toplim napicima. (više…)
Čuvati ili ne čuvati, pitanje je sad
subota, april 1st, 2006
Jedno od načešće postavljanih pitanja naših čitalaca je koliko dugo vino može da se čuva u boci, pod „adekvatnim uslovima“, pre nego što se popije. Pokazalo se da mnogi naši čitaoci u svojim kolekcijama imaju vina njima draga, sakupljana sa raznih strana i ostavljena da čekaju najpogodniju priliku da budu popijena; ili su već skoro zaboravljena i čame u nekom podrumu.
Miris je duša vina
subota, april 1st, 2006
Kada uzmemo gutljaj vina, isparenja putuju iz zadnjeg dela usta u ono što nazivamo retronazalni kanal, do senzornih ćelija u nosnoj šupljini. Zahvaljujući tome, doživljaj ukusa koji primamo jezikom i nepcima – ono što mi zovemo „probanjem“ – u stvari predstavlja, možda čak najviše, istovremeno nesvesno „mirisanje“.
Kod standardnog načina degustiranja vina kaže se da u tome učestvuju tri naša organa: oči, nos i usta – i to baš ovim redosledom.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju