Sadržaj ‘Vino 17’
Od „unučića“ do „Nabukodonosora“
četvrtak, jun 1st, 2006
Najbolja i najlepša odeća u koju se jedno vino danas može odenuti i predstaviti u pravom svetlu čak i najrazmaženijem vinopiji, jeste staklena boca.
Zbog svoje lepote, providnosti i izvesne nežnosti, kao i zbog visokih estetskih i umetničkih ugođaja koje može da pruži, staklo je od davnina igralo važnu ulogu u ljudskom društvu i omogućavalo čoveku da ostvari različite potrebe. Kao hemijski vrlo inertan materijal, staklo je izuzetno pogodno za čuvanje tečnosti, samim tim i vina. (više…)
Vodič kroz vinski lavirint (br. 17)
četvrtak, jun 1st, 2006
U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina iz prometa. (više…)
Bolje vreme za srpske vinare
četvrtak, jun 1st, 2006
Zbog jako lošeg stanja u sektoru vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, manifestovanog kroz smanjenje proizvodnje grožđa i vina i gubljenja konkurentnosti domaćih vina uz pojačan uvoz vina u rinfuzu, a sa druge strane, usled neophodnosti za usklađivanjem standarda i regulativa sa EU, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokreće intenzivne mere i akcije za unapređenje vinogradarsko-vinarske proizvodnje. Te mere za poboljšanja stanja za svaku grupu privatnih proizvođača (proizvođači grožđa, amaterski proizvođači vina, mali, srednji i veliki proizvođači vina) i njihovih udruženja, kao i velikih sistema, bile bi realizovane kroz: (više…)
Treći novosadski sajam vina INTERFEST 06
četvrtak, jun 1st, 2006U SLAVU VINA I IGARA
Međunarodni festival vina Interfest 06 po treći put je svim ljubiteljima vina omogućio da, ispred sportskog centra Spens u Novom Sadu, uživaju i probaju preko 600 vina od stotinak izlagača iz zemlje i inostranstva. Svi značajniji domaći proizvođači vina imali su svoje štandove a od inostranih bila su tu vina iz Italije, Francuske, Nemačke, Španije, Portugalije, Mađarske,Hrvatske, Slovenije, Makedonije i još nekih zemalja.
Magija vinskih viteških redova
četvrtak, jun 1st, 2006
Vinski redovi imaju vrlo dugu tradiciju. Nastali su u srednjem veku, ali su koreni nastanka prvih vinskih redova mogu videti još u rimsko doba. Pripadnici ovih redova sebe smatraju čuvarima časti vina, tog najstarijeg i najzdravijeg pića i od onda do danas vitezovi se trude da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Vredno rade na uzdizanju kulta vina i njegovom odvajanju iz ogromne porodice drugih pića.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRakija malinovača
četvrtak, jun 1st, 2006
Posle jagode i crne ribizle, malina je najznačajnije jagodasto voće na svetu. Vodi poreklo iz Male Azije, a na prostoru Srbije prisutna je skoro 2000 godina.
Posle šljive, malina predstavlja najznačajniji izvozni voćni artikal naše zemlje. Plod maline je vrlo aromatičan, slatko nakiseo, veoma dopadljiv na ukusu i lako svarljiv. Naša zemlja spada među tri najveća svetska izvoznika smrznute maline.
Nikićević. N, Tešević. V, Rangelov. S.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSavremena proizvodnja vina u domaćoj radinosti
četvrtak, jun 1st, 2006Kako da san postane stvarnost
San svakog proizvođača je da njegovo vino bude takvo, da s ponosom može da stane rame uz rame sebi sličnim proizvođačem iz bilo kog kraja sveta. Zašto bi Francuzi, Španci, Italijani ili ko drugi, bili bolji od nas i imali lepša vina? Ali, mnogo toga treba učiniti da san postane stvarnost. Vremena u svetu su se promenila, enologija je mnogo napredovala a sva ta nova znanja su stigla i do nas. Uz postojeće povoljne klimatske uslove, slobodno možemo da uđemo, ne samo teorijski, u trku sa vinarski razvijenim svetom, pod uslovom da poštujemo i pratimo savremene tokove u proizvodnji grožđa i vina. Tada rezultati ne bi trebalo da izostanu.
dipl. inž. tehnolog Goran Adžić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRak korenovog stabla i vrata
četvrtak, jun 1st, 2006
Bolest vinove loze, poznata kao rak korenovog vrata i stabla, dobila je ime po tome što se na korenovom vratu, a ponekad i na stablu obolelih biljaka, javljaju tumoralne izrasline ili gale i guke, različitog oblika i veličine. Pored toga što umanjuju vrednost sadnica vinove loze, one obično kod starijih biljaka ne čine veće štete.
Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Ujedinjena Evropa na Rudniku
četvrtak, jun 1st, 2006PODRUM DRAGANA ŠEVIĆA
Dragan Šević je u svoj projekat ugradio ogromnu energiju i znanje, ali on na prvo mesto ipak stavlja entuzijazam koji ga vodi ka ostvarenju spektakularnih vizija, kakva je i ona da na svom imanju na Rudniku podigne etno selo ujedinjene Evrope.
Vinko Bačvarević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKlonovi sorte Šardone u našim vinogorjima
četvrtak, jun 1st, 2006Postoje uslovi za visok kvalitet
Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.
Slavica Todić, Mile Ivanović i Vlada Nikolić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŽdrepčeva krv na svadbi princa Čarlsa
četvrtak, jun 1st, 2006
Onomad, na svadbi sina kraljice Elizabete, na velelepnoj trpezi, našlo se i vino iz Čoke, koja se uspešno vraća na staze stare slave u šta se uverila i grupa stranih diplomata prilikom nedavne posete čuvenoj vinariji.
Vinoslav Pitić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKristalna stabilizacija vina
četvrtak, jun 1st, 2006IZUZETNO POUZDANI PROIZVODI
Kristali koji se zapažaju u vinu po svom hemijskom sadržaju mogu biti različiti. Najzastupljeniji je vinski kamenac tj. kalijum- hidrogentartarat, ili kalcijumtartarat, a samo u posebnim slučajevima sreće se kalcijum-mucat.
Prirodni proces nastajanja kristala u vinu zavisi od temperature, dužine odležavanja, bistrine, ali i od koncentracije topivih visokomolekularnih jedinjenja u vinu.
tekst priredio stručni tim INTER-KONIMA u saradnji sa Ersbloh-Geisenheim Nemačka
prevod: dipl. ing. Romeo Marković, Vulcascot-Beč, Austrija
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuDrevna Persija i Omar Hajam
četvrtak, jun 1st, 2006SIMBOL SUŠTINE ŽIVOTA
Za velikog persijskog matematičara, fizičara, astronoma, lekara, filozofa i pesnika Omara Hajama, vino je simbol suštine, života i neumitne prolaznosti svega, a najpre čoveka, vino je tečan rubin, srž postojanja, ono vodi do najvišeg stepena poimanja duše – bez čega nema ljudskosti, ni iskrenosti pred sobom ni pred Bogom.
Nada Tomić – Drašković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuLoza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu
četvrtak, jun 1st, 2006
Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.
Prof. Miroslav Milosavljević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSava Babić – Hamvašev svetionik
četvrtak, jun 1st, 2006
Kad čovek ostavi iza sebe najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.
Milan Mitić