Sadržaj ‘Vino 17’

Od “unučića” do “Nabukodonosora”

četvrtak, jun 1st, 2006

Najbolja i najlepša odeća u koju se jedno vino danas može odenuti i predstaviti u pravom svetlu čak i najrazmaženijem vinopiji, jeste staklena boca.

Zbog svoje lepote, providnosti i izvesne nežnosti, kao i zbog visokih estetskih i umetničkih ugođaja koje može da pruži, staklo je od davnina igralo važnu  ulogu u ljudskom društvu i omogućavalo čoveku da ostvari različite potrebe. Kao hemijski vrlo inertan materijal, staklo je izuzetno pogodno za čuvanje tečnosti, samim tim i vina. (više…)

Vodič kroz vinski lavirint (br. 17)

četvrtak, jun 1st, 2006

U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina  iz prometa. (više…)

Bolje vreme za srpske vinare

četvrtak, jun 1st, 2006

Zbog jako lošeg stanja u sektoru vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, manifestovanog kroz smanjenje proizvodnje grožđa i vina i gubljenja konkurentnosti domaćih vina uz pojačan uvoz vina u rinfuzu, a sa druge strane, usled neophodnosti za usklađivanjem standarda i regulativa sa EU, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokreće intenzivne mere i akcije za unapređenje vinogradarsko-vinarske proizvodnje. Te mere za poboljšanja stanja za svaku grupu privatnih proizvođača (proizvođači grožđa, amaterski proizvođači vina, mali, srednji i veliki proizvođači vina) i njihovih udruženja, kao i velikih sistema, bile bi realizovane kroz: (više…)

Treći novosadski sajam vina INTERFEST 06

četvrtak, jun 1st, 2006

U SLAVU VINA I IGARA

Međunarodni festival vina Interfest 06 po treći put je svim ljubiteljima vina omogućio da, ispred sportskog centra Spens u Novom Sadu, uživaju i probaju preko 600 vina od stotinak izlagača iz zemlje i inostranstva. Svi značajniji domaći proizvođači vina imali su svoje štandove a od inostranih bila su tu vina iz Italije, Francuske, Nemačke, Španije, Portugalije, Mađarske,Hrvatske, Slovenije, Makedonije i još nekih zemalja.

(više…)

Magija vinskih viteških redova

četvrtak, jun 1st, 2006

Vinski redovi imaju vrlo dugu tradiciju. Nastali su u srednjem veku, ali su koreni nastanka prvih vinskih redova mogu videti još u rimsko doba. Pripadnici ovih redova sebe smatraju čuvarima časti vina, tog najstarijeg i najzdravijeg pića i od onda do danas vitezovi se trude da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Vredno rade na uzdizanju kulta vina i njegovom odvajanju iz ogromne porodice drugih pića.

Nikola Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Rakija malinovača

četvrtak, jun 1st, 2006

Posle jagode i crne ribizle, malina je najznačajnije jagodasto voće na svetu. Vodi poreklo iz Male Azije, a na prostoru Srbije prisutna je skoro 2000 godina.

Posle šljive, malina predstavlja najznačajniji izvozni voćni artikal naše zemlje. Plod maline je vrlo aromatičan, slatko nakiseo, veoma dopadljiv na ukusu i lako svarljiv. Naša zemlja spada među tri najveća svetska izvoznika  smrznute maline.

Nikićević. N, Tešević. V, Rangelov. S.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Savremena proizvodnja vina u domaćoj radinosti

četvrtak, jun 1st, 2006

Kako da san postane stvarnost

San svakog proizvođača je da njegovo vino bude takvo, da s ponosom može da stane rame uz rame sebi sličnim proizvođačem iz bilo kog kraja sveta. Zašto bi Francuzi, Španci, Italijani ili ko drugi, bili bolji od nas i imali lepša vina? Ali, mnogo toga treba učiniti da san postane stvarnost. Vremena u svetu su se promenila, enologija je mnogo napredovala a sva ta nova znanja su stigla i do nas. Uz postojeće povoljne klimatske uslove, slobodno možemo da uđemo, ne samo teorijski, u trku sa vinarski razvijenim svetom, pod uslovom da poštujemo i pratimo savremene tokove u proizvodnji grožđa i vina. Tada rezultati ne bi trebalo da izostanu.

dipl. inž. tehnolog Goran Adžić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Rak korenovog stabla i vrata

četvrtak, jun 1st, 2006

Bolest vinove loze, poznata kao rak korenovog vrata i stabla, dobila je ime po tome što se na korenovom vratu, a ponekad i na stablu obolelih biljaka, javljaju tumoralne izrasline ili gale i guke,  različitog oblika i veličine. Pored toga što umanjuju vrednost sadnica vinove loze, one obično kod starijih biljaka ne čine veće štete.

Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ujedinjena Evropa na Rudniku

četvrtak, jun 1st, 2006

PODRUM DRAGANA ŠEVIĆA

Dragan Šević je u svoj projekat ugradio ogromnu energiju i znanje, ali on na prvo mesto ipak stavlja entuzijazam koji ga vodi ka ostvarenju spektakularnih vizija, kakva je i ona da na svom imanju na Rudniku podigne etno selo ujedinjene Evrope.

Vinko Bačvarević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Klonovi sorte Šardone u našim vinogorjima

četvrtak, jun 1st, 2006

Postoje uslovi za visok kvalitet

Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.

Slavica Todić, Mile Ivanović i Vlada Nikolić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ždrepčeva krv na svadbi princa Čarlsa

četvrtak, jun 1st, 2006

Onomad, na svadbi sina kraljice Elizabete, na velelepnoj trpezi, našlo se i vino iz Čoke, koja se uspešno vraća na staze stare slave u šta se uverila i grupa stranih diplomata prilikom nedavne posete čuvenoj vinariji.


Vinoslav Pitić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Kristalna stabilizacija vina

četvrtak, jun 1st, 2006

IZUZETNO POUZDANI PROIZVODI

Kristali koji se zapažaju u vinu po svom hemijskom sadržaju mogu biti različiti. Najzastupljeniji je vinski kamenac tj. kalijum- hidrogentartarat, ili kalcijumtartarat, a samo u posebnim slučajevima sreće se kalcijum-mucat.

Prirodni proces nastajanja kristala u vinu zavisi od temperature, dužine odležavanja, bistrine, ali i od koncentracije topivih visokomolekularnih jedinjenja u vinu.

tekst priredio stručni tim INTER-KONIMA u saradnji sa Ersbloh-Geisenheim Nemačka

prevod: dipl. ing. Romeo Marković, Vulcascot-Beč, Austrija

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Drevna Persija i Omar Hajam

četvrtak, jun 1st, 2006

SIMBOL SUŠTINE ŽIVOTA

Za velikog persijskog matematičara, fizičara, astronoma, lekara, filozofa i pesnika Omara Hajama, vino je simbol suštine, života i neumitne prolaznosti svega, a najpre čoveka, vino je tečan rubin, srž postojanja, ono vodi do najvišeg stepena poimanja duše – bez čega nema ljudskosti, ni iskrenosti pred sobom ni pred Bogom.

Nada Tomić – Drašković

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Loza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu

četvrtak, jun 1st, 2006

Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom   stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz   simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.

Prof. Miroslav Milosavljević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Sava Babić – Hamvašev svetionik

četvrtak, jun 1st, 2006

Kad čovek ostavi iza sebe  najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja  novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.

Milan Mitić