Sadržaj ‘Vino 18’

Idemo li pravim putem

sreda, novembar 1st, 2006

Vinski turizam ili vinski putevi Srbije

Većina zemalja u našem okruženju uspela je da u svojoj sredini uspešno reši, stimuliše i organizuje takozvani “Vinski turizam” stvaranjem “Vinskih puteva” kao što su  Vinske ceste u Sloveniji i Hrvatskoj, Wine strase u Nemačkoj i Austriji itd. dok kod nas još uvek mnogima nije jasno šta je to.

Državna ministarstva i turističke organizacije i agencije su ta mesta koja bi prva trebalo da na pravi način shvate važnost i prednost ovog vida turizma. Činjenica, čine se neki pokušaji u tom pravcu ali to nije sveobuhvatno i na pravi način. Srbija kao zemlja, u ovom pogledu, itekako ima šta da ponudi stranom i domaćem gostu, ali to mora da bude urađeno tako da se u potpunosti ispune svi standardi za ovaj vid turizma kakav se praktikuje u vinarski  razvijenim zemljama Evrope. (više…)

O vinu za početnike

sreda, novembar 1st, 2006

Većina naših brojnih i stalnih čitalaca nisu proizvođači već samo veliki ljubitelji i poštovaoci vina. Oni ne poznaju tehnologiju proizvodnje i mnoge druge poslove oko održavanja i nege vina ali to ne znači da ih to ne interesuje, naprotiv, imaju veliki broj pitanja u vezi sa tim. Stručni tekstovi koje naš časopis objavljuje više su namenjeni naprednim proizvođačima, isto tako našim vernim čitaocima, međutim, za većinu čitalaca su previše stručni. Zbog toga u ovoj rubrici pokušavamo da što kraće i sažetije i na prihvatljiv način odgovorimo na neka pitanja koja su nam najčešće postavljana. (više…)

Vodič kroz vinski lavirint (br. 18)

sreda, novembar 1st, 2006

U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina  iz prometa. (više…)

Sveto trojstvo trpeze: SIR-VINO-HLEB

sreda, novembar 1st, 2006

Prava je istina da na svetu i u životu postoji malo većih zadovoljstava, nego što pruža dobar zreli sir zanatske proizvodnje, kombinovan sa čašom kvalitetnog vina i udružen sa parčetom toplog hleba, tek izašlim iz peći. Prednost ovih proizvoda je da se mogu koristiti u “prirodnom” stanju, bez prethodnih kulinarskih obrada, te su podesni za brze,  ali kvalitetne obroke. Generacije mediteranskih seljaka su radile i stvarale hraneći se i okrepljujući se u poljima upravo sirom, vinom i hlebom. (više…)

Vino i muzika

sreda, novembar 1st, 2006

Vino, ljubav i muzika, taj neprevaziđeni trougao vešto ruši barijere među polovima  stvarajući simfoniju erotičnosti i blage opijenosti. Možda je njihova tajna veza u tome što se zadovoljstvo i ta doživljena opijenost mnogo teže iskazuje rečima već više lebdi kao neko stanje duha. Vino i muzika, valjda, odvajkada žive u neraskidivoj simbiozi jer kakav bi nam to život bio bez pesme i vina kako  reče pesnik. (više…)

Sa puta u Vilanji

sreda, novembar 1st, 2006

Vilanji, mali gradić sa oko 5000 stanovnika na jugu Mađarske, već dugo godina predstavlja mesto hodočašća ljubitelja božanskog pića i zbog čega je sa pravom upisan u vinske karte Evrope kao jedan od “najvinskijih” gradova. Njegovi žitelji su po nacionalnosti pola Nemci a pola Mađari i bave se isključivo proizvodnjom grožđa i vina.

Nikola Cuculj

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Miris Francuske na Karaburmi

sreda, novembar 1st, 2006

Restoran PROVANS

Ovde u Srbiji, u Beogradu posebno, kafane  i restorani su deo našeg nacionalnog folklora. Postali smo specijalisti za  ovu oblast kulture posebno za ono tanano što deli u ugostiteljstvu lepo uređene restorane na one koji umeju da kroz hranu i piće, pre svega vino, i svojom atmosferom  učine gostu prijatan kutak i na one koji samo na prvi pogled samo lepo izgledaju. PROVANS  je jedan od onih koji vas osvoji odmah posle prvog  zalogaja ili prvog gutljaja vina.

R. V.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ko udara prvi, udara dvaput!

sreda, novembar 1st, 2006

ARGENTINSKO SUNCE U VINIMA: MICHEL TORINO I EMPRESA

Guillermo Brandariz Solari i njegov domaćin u Srbiji, Siniša Živković

Argentinska poslovica sažima poslovnu filozofiju vinarije koja je za samo pet godina napravila istinski bum na svetskom tržištu vina, što potvrđuje i uspeh postignut u Srbiji, zahvaljujući niškom uvozniku “Empresa“.

Vina “Mišel Torino” danas se uspešno izvoze u više od 40 zemalja, a u Evropi su prisutni praktično u svim zemljama, od Skandinavije, preko novih članica EU iz pribaltičkih zemalja, do zemalja tradicionalnih izvoznica poznatih vina, kao što su Španija, Francuska i Italija. Izvozom su obuhvaćene i skoro sve mediteranske zemlje, a konačno su došli i na Balkan preko firme “Empresa”.

V. Bačvarević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Siva i plemenita plesan grožđa

sreda, novembar 1st, 2006

Botrytis cinerea

Dešava se ne tako retko u mnogim vinogradima Srbije, da se pored dve najznačajnije bolesti vinove loze – pepelnice i plamenjače, posebno ako ima previše vlage, javi i siva trulež grožđa. Glavni mikroorganizam odgovoran za ovo je Botrytis cinerea – “sveprisutna gljivica koje jedino nema u pustinjskim oblastima” kako reče, jednom prilikom, čuveni francuski profesor stručnjak iz ove oblasti, Galet.

R. V.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Eliksir života

sreda, novembar 1st, 2006

Nikola Tesla (1856 – 1943) bio je veliki ljubitelj vina

Tesla je u mladosti uživao u dobrom vinu, posebno u vinu iz zavičaja, a u poznim godinama, kada se odrekao mnogih zadovoljstava, uvek je kraj njega bila neotvorena boca kvalitetnog vina.

O. Ković

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vokabular za ocenjivanje kvaliteta šljivovice

sreda, novembar 1st, 2006

Odrediti kvalitet nekog jakog alkoholnog pića, a samim tim i rakije šljivovice, i pri tome ga još i numerički izraziti, je izuzetno teško, s obzirom da on predstavlja kompleksan i višeslojan pojam.

Na ovim našim prostorima, šljiva je oduvek bila nacionalna voćka, a rakija  šljivovica već decenijama predstavlja zaštitni simbol Srbije u svetu. Stoga i ne čudi činjenica da se u svim viđenijim enciklopedijama sveta (Britanica, Larrose i td), predhodna Jugoslavija a sa  njom, naravno Srbija, posebno pominje i memoriše u svetskoj istorijskoj baštini, posle cara Dušana i njegovog čuvenog zakonika iz 1354. godine, Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Ive Andrića, još samo po voćki šljivi i njenoj nadaleko čuvenoj rakiji šljivovici.

Doc. dr Ninoslav Nikičević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Fiziološke karakteristike vina

sreda, novembar 1st, 2006

Medicina kaže da alkohol može izazvati oštećenja na jetri. S druge strane, svugde se govori da je čaša dve vina dnevno korisna. Teško da će bilo koji ljubitelj ili poznavalac vina prihvatiti da se vino posmatra kao puko alkoholno piće poput rakije ili piva jer alkohol je samo jedna od supstanci koja se nalazi u vinu i ima negativno dejstvo samo  kada se pretera u popijenoj količini.

Vinopilcima pored zadovoljstva i prijatnog osećanja koje imaju, dokazano je,  vino zaista pomaže prilikom prevencije srčanih oboljenja. O ovoj temi mnogo opširnije smo pisali u nekoliko ranijih brojeva.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Neumoran borac za istinu i pravdu

sreda, novembar 1st, 2006

PROF. DR MIHAILO DANIČIĆ (1929 – 1998 )

Prof.dr Mihailo Daničić je rođen 1929. godine u selu Štavica, opština Ljig, SR Srbija. Gimnaziju je završio 1948. godine u Gornjem Milanovcu, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu – Zemunu 1953. godine. Od 1955. do 1961o godine radio je u Zavodu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, gde je praktična i teorijska znanja iz enologije sticao pored direktora instituta, enologa svetskog glasa, prof.dr Dragoslava Milisavljevića.

prof. dr Slobodan Jović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Onda štuka napravi krug

subota, novembar 1st, 2003

TAJNE PRIPREMANJA RIBLJIH ČORBI: “SIDRO”, BEŠKA

Ako neko zna kako se pravi najbolja riblja čorba u Srbiji, onda to sigurno zna Vlada Sapun, čiji je restoran “Sidro” kod Beške proglašen za najbolji riblji restoran u zemlji.

Posetiocima restorana “Sidro”, smeštenog na desnoj obali moćnog Dunava, most kod Beške čini se da je na dohvat ruke. Kao da je vitku i dugu, tanku liniju ovog zdanja izvukla  kičica slikara, da razdvoji na platnu nebo od zemlje, da iznad vode iz koje se izvijaju  stubovi ovog čuvenog mosta, otvori kapije kroz koje vodenim putem brekću remorkeri,
smenjuju se spori tegljači i brzi gliseri, dok su alaski čamci bliže obali.

Sveto Ribar

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju