Sadržaj ‘Vino 28’
Nije vino za neupućene
ponedeljak, april 12th, 2010Sasvim je normalno da kada se iskreno u nekoj zemlji nešto želi i postavi kao strateški cilj, na primer razvoj vinskog sektora i uz to i vinskog turizma, tada se i krene u realizaciju te želje i pritom se angažuju najbolji domaći stručnjaci a ako ih nema ili se misli da nisu dovoljno dobri za ono što hoćemo, onda se pozovu stranci. Još jednostavnije rešenje može biti, za onog ko treba da isfinansira tu želju, je to da se iskoriste dobra iskustva drugih sredina koji su takvu ili sličnu želju već uspešno realizovale. To bi bio nekako logičan put. (više…)
Na dobrom putu
ponedeljak, april 12th, 2010Iako je Hrvatska zemlja dugačke turističke tradicije, zadnjih je godina redefiniranje njenog turističkog imidža postalo neminovno s obzirom na sve veću konkurenciju i novonastale trendove. Svijet je sve manji, informacije lako dostupne. Turist današnjice promijenio se, a to vrijedi, kako za „zapadnjake“, tako i turiste iz naše regije. Svoj novac potrošit će tamo gdje se nudi nešto zanimljivo i drugačije, nešto što kod kuće nemaju. Upravo tu nastaje niša pogodna za razvoj specifičnih oblika turizma – ponuditi nešto lokalno, specifično, i – vrhunsko! Vino? (više…)
Ovo nam je najbolje
ponedeljak, april 12th, 2010Završeno je stručno ocenjivanje najboljih srpskih šljivovica za period 1900-2009 godine. Tim povodom zamolili smo prof. Ninoslava Nikičevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je vodio ceo ovaj projekat, da za naš časopis prokomentariše kakvi su njegovi utisci sa ovog ocenjivanja. (više…)
Carska tradicija
ponedeljak, april 12th, 2010ABRAU-DJURSO
Abrau-Djurso je centar najvažnijeg vinogradarskog regiona u Rusiji. Severni region Crnog mora, na kojem počivaju ovi vinogradi, deo je planinskog masiva Kavkaza čije južne padine, koje sežu do Kaspijskog mora, predstavljaju pradomovinu vinove loze Vitis vinifera sativa koja se, po saznanjima arheologa, na tim prostorima gajila pre najmanje 7000 godina i od koje se po svoj prlici spravljalo vino.
PRIREDIO: dr Zoran Pavlović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKako alkohol utiče na starije ljude
ponedeljak, april 12th, 2010Proces starenja utiče na sposobnost organizma da reaguje na alkohol na razne načine. Metabolizam je sporiji usled smanjenja veličine jetre. Oslabljena funkcija bubrega otežava izbacivanje alkohola. Takođe, problem stvara i smanjena količina vode u organizmu, povećanje masnoće kao i promene u sastavu krvi.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVodič kroz vinski lavirint (br. 28)
ponedeljak, april 12th, 2010U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina iz prometa. (više…)
U Svetoj zemlji vinu u pohode
ponedeljak, april 12th, 2010Časopis VINO i vaš izveštač, sa još četrdesetak odabranih vinskih novinara iz celog sveta, prisustvovao je po pozivu III međunarodnom sajmu vina „ISRAWINEXPO“ koji je održan od 6. do 11. februara 2010. godine u Tel Avivu. Ovaj poziv upućen značajnim vinskim novinarima i kritičarima vina, pored organizatora sajma, podržalo je izraelsko Ministarstvo industrije i Ministarstvo poljoprivrede. Ljubazni domaćini su svojim gostima novinarima, za vreme trajanja sajma, omogućili da posete nekoliko vinskih regiona, obiđu vinarije i probaju njihova vina.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinski Izrael
ponedeljak, april 12th, 2010Za početak savremene izrelske vinske industrije uzima se kraj XIX veka kada je u poptunosti iskorišćeno znanje francuskih stručnjaka i darežljivost barona Edmodna de Rotšilda, suvlasnika Šato Lafita. Njegovo zalaganje i autoritet otškrinuli su vrata savremenom pristupu u proizvodnji grožđa, tehnologiji spravljanja i prodaji vina koja danas odlikuju izraelsku vinsku industriju.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuProizvodnja vina je složena priča
ponedeljak, april 12th, 2010Podrum Radovanović, danas je sigurno jedan od najreprezentativnijih proizvođača vina kod nas. Vina iz ovog podruma veoma često služe se na svečanom ručku koji državni vrh Srbije priređuje uglednim gostima iz sveta.Nalaze se i na meniju mnogih ambasada u Beogradu.
Sredinom januara ove godine ponovo smo posetili ovaj podrum i sa Miodragom Mijom Radovanovićem, vlasnikom ovog podruma, razgovarali o tome šta ima novo u podrumu Radovanović i kako on gleda na razna dešavanja u svetu vina.
Razgovor vodio N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuDomaćin degustacije – Restoran „Stari bunar“
ponedeljak, april 12th, 2010GOST JE BOG
Vlasnik restorana Stari bunar, Slavko Petrović, po prirodi je jedan veoma skroman čovek i sasvim posvećen onome šta ume da radi. Ceo svoj život posvetio je ugostiteljstvu i tu je najbolji. Bio je konobar na početku, kao i mnogi ugostitelji iz one stare garde kojih je, na žalost, sve manje i zbog kojih su beogradski restorani pamćeni.
Ovaj restoran uglavnom neguje nacionalnu kuhinju i raspolaže širokom lepezom vina domaćih proizvođača.
Traminac
ponedeljak, april 12th, 2010Za one ljubitelje vina koji veruju u to da imaju veoma izgrađen ukus traminac je najbolji izbor. Sa svojim naglašenim muskatnim mirisom i prefinjenim ukusom spada u sam vrh poželjnih belih vina.
Odrediti tačno nastanak vinove loze iz porodice traminac nije baš najjednostavnije usled veoma nestabilnog genoma. Veruje se da potiče iz severne Italije u Tirolskim Alpima, blizu sela Tramin u Alto Adiđu, gde je prvi varijetet ove sorte rastao u okolini ovog mesta.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuTeroar (Terroir)
ponedeljak, april 12th, 2010Utvrđeno je da postoje izvesni faktori koji utiču na ukus i kvalitet vina. To su lokalitet i klima koji određuju u principu da li se uopšte na nekom prostoru može gajiti loza, zatim berba, reljef i zemljište. Naravno, isto tako važni su i samo vinogradarsko umeće s obzirom na to da tehnike koje se koriste imaju direktan uticaj na karakter samog varijeteta; zatim vinifikacija koja može dati raznovrsne rezultate; sam vinar kao nezaobilazan faktor i na kraju, klon kao jedan od veoma bitnih faktora. Svi ovi elementi zajedno čine TEROAR( terroir).
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuNajlepši ukras jedne vinske boce
ponedeljak, april 12th, 2010Najveći prijatelj vina, koje samuje u jednoj vinskoj boci, je etiketa na njoj jer ona je ta koja ga spaja sa spoljnim svetom. To je prozor kroz koji mi delimično možemo da zavirimo u sadržaj boce a da je prethodno ne otvorimo.
Jedna od naših najznačajnijih i najpoznatijih specijalizovanih firmi za štampanje samolepivih etiketa za vino i uopšte za prehrambenu industriju i industriju pića je PROMEDIA iz Borče kod Beograda.
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju“13. jul Plantaže” na Sajmu turizma i Sajmu vina
ponedeljak, april 12th, 2010Uvek prvi
U podrumima “Plantaža” od grožđa sorte vranac, kasnom berbom od biranih bobica u kojima je prirodnim putem povećana koncentracija šećera, nastalo je vino “Medun”, u kome se prepliću tajnovitost legendi i duh novih vremena.
Novo vino je promovisano pred brojnim gostima na Sajmu turizma i Sajmu vina u Beogradu. Prvi utisak je da su ljubitelji slatkog vina dobili još jedan proizvod „Plantaža” u kome mogu da uživaju, a samo u jednom gutljaju ove carske tečnosti sakupljeno je umeće vinogradara i vinara, lepota kamena Ćemovskog polja i sunca koje ga obasjava.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinarija TIKVEŠ na Međunarodnom sajmu vina
ponedeljak, april 12th, 2010Dobre vibracije
Štand najveće makedonske vinarije, TIKVEŠ, bio je najposećeniji, a posetioci su mogli da uživaju u vrhunskim makedonskim vinima. Osim predivnih vina vinarije TIKVEŠ, na štandu vinarije na sajmu u Beogradu, posetioci su mogli da uživaju u društvu poznate hrvatske voditeljka, Nikoline Pišek.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMoć vina
ponedeljak, april 12th, 2010Vino ima moć da nam odjednom pobudi i probudi neku skrivenu emociju i neko davno zaboravljeno sećanje. U svojim najvećim dometima, vino nas vodi ka poeziji i muzici.
Đorđe Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju