Sadržaj ‘Vino 31’
Kuda sa vinom
utorak, maj 31st, 2011Dobar deo naših proizvođača vina zapao je u krizu sa plasmanom svojih vina na domaćem tržištu. Problem ozbiljan i veliki. To je navelo neke proizvođače da razmišljaju o izvozu vina kao mogućem rešenju izlaska iz krize. To lepo zvuči ali za sada nije realno. Zašto? Može li, na primer, taj naš takozvani mali proizvođač da stranom kupcu na duži rok garantuje kvalitet i količine vina koje bi taj strani kupac prihvatio i koliko bi za to vino bio spreman da plati a da to našem proizvođaču bude prihvatljivo. Zatim, ko će u stranoj zemlji da realizuje i finansira marketing nekog srpskog vina kad u takvoj ponudi skoro da i nema vina od autohtonih sorti grožđa. (više…)
Vino za početnike (III)
utorak, maj 31st, 2011Sve veća popularnost vina kao pića donosi i veće interesovanje za odgonetanje te „Tajne vina“ koja ga čini tako privlačnim. Kompleksnost i slojevitost njegovog ukusa i mirisa uz njegovu neverovatnu moć da podstiče svojevrsnu kulturu duha, čine ga zanimljivim i različitijim u odnosu na sva druga pića. (više…)
Smederevka
utorak, maj 31st, 2011Nema mnogo gradova u svetu, kao što je Smederevo, koji imaju tu čast da je za njihovo ime vezano ime vinove loze ili vina. Smederevo se, naravno ponosi time a još više zbog toga što se loza Smederevka smatra jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije. Nažalost, u posednjih petnaestak godina nepravedno je zapostavljena, čak i na smederevskom području gde je godinama bila vodeća sorta. (više…)
Vodič kroz vinski lavirint (br. 31)
utorak, maj 31st, 2011U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina iz prometa. (više…)
Vinarija „Vrbica“
utorak, maj 31st, 2011Sve pod jednom kapom
O vinariji Vrbica, koja se nalazi u neposrednoj blizini Aranđelovca, pisali smo pre nekoliko brojeva u našem časopisu. Tada nam je njen vlasnik inženjer Tihomir Timotijević-Tika izložio svoju viziju razvoja Vinarije, kakve planove ima i po čemu će se njegova vinarija razlikovati od drugih. Mi smo to pažljivo slušali, nešto od toga zabeležili i objavili i tada obećali da ćemo ga ponovo posetiti kako bismo videli da li je sve što je planirao uspeo i da realizuje.
Prošle su tri godine otada. Znatna materijalna ulaganja i uloženi trud su se isplatili – Vinarija se uspešno i zasluženo pozicionirala na našem vinskom tržištu, što nas je obradovalo. To je bio razlog da ponovo dođemo u posetu, porazgovaramo o Vinariji i novom objektu koji je u međuvremenu sazidan.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPutevi vinski
utorak, maj 31st, 2011Čudni su putevi vinski, posebno ovi inđijski, putnik ne može da zaluta jer svi vode na Dunav, sem onog prema Maradiku. Svi polaze iz Inđije, sa parkinga ispred, DIĆANA VOJVOĐANSKIH VINA, a u dućanu na jednom mestu najbolja Bačka, Banatska, Sremska vina i bermeti.
PRVI VINSKI PUT vodi pravo u Surduk u vinograd, a u sred vinograda, Kaštel, vinarija, RITTIUM. Sa gornje terase, pogled na vinograd, Dunav a za lepog dana puca pogled sve do Zrenjanina. Okolo do perfekcije urađeni vinogradi o kojima brine prof. Kuljandžić a u podrumu vrhunska vina, njih stvara Slobodan Marinković, Probus, Sila , Frankovka , Talijanski rizling, Neoplanta . . .
Gojko Aćimović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuO kiselinama i pokazateljima kiselosti vina
utorak, maj 31st, 2011
Ravnoteža tri osnovna ukusa značajna za kvalitet crvenog vina
U vinu postoji veći broj kiselina koje se sa stanovišta hemije mogu podeliti na organske i neorganske, pri čemu organske sadrže ugljenikov atom u svom molekulu. Izuzetkom od ovog pravila može se smatrati ugljena kiselina koja nastaje rastvaranjem CO2 u vodi, a koja se, i pored toga što sadrži ugljenikov atom, svrstava u neorganske kiseline. Sa enološkog stanovišta aciditetno stanje vina definisano je kvalitativnom i kvantitativnom zastupljenošću pojedinih organskih kiselina, pri čemu su od presudnog značaja sorta, tj. kultivar od čijeg je grožđa proizvedeno vino, stepen njegove zrelosti, klima, tip i konfiguracija zemljišta, primenjene agro- i ampelotehničke mere u proizvodnji grožđa kao i zdravstveno (fitosanitarno) stanje grožđa.
Prof. Dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVodka – Piće ruskih careva i stepa (II deo)
utorak, maj 31st, 2011Postupak proizvodnje vodke, najsažetije rečeno, sastoji se u razređivanju dva puta rektifikovanog etanola destilovanom ili demineralizovanom vodom, propuštanju sirove vodke preko odgovarajućih filtera, zatim tretiranju sirove vodke aktivnim ugljem na jedan od obično dva korišćena načina. Posle prve filtarcije, vodki se dodaju komponente za popravljanje mirisa i ukusa. Ovim se postiže završno formiranje vodke. Posle kraćeg odležavanja i druge fine filtracije vodka može ići na punjenje u boce. Ovaj postupak izneće se detaljnije, po operacijama.
Prof. Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVina sa ukusom vulkana
utorak, maj 31st, 2011Na Siciliji ima preko 500 proizvođača vina a samo u okruženju Etne ima oko 80 kantina. Vinogradi se nalaze na različitim terenima i nadmorskim visinama. Zemljište svojim izgledom u prvom sloju podseća na krupno mlevenu lavu sa kamenjem veličine 4-5 cm, ispod kojeg je na dvadesetak santimetara zemlja opet vulkanskog porekla. Zanimljvo je i to što temperaturne razlike između dana i noći uslovljavaju dovoljnu količinu vlage i tako smanjuju potrebu za zalivanjem, a vetar koji neprestano ćarlija čini ventilaciju vinograda veoma osobenom.
Milica Ostojić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju