Dok se ludi snovi množe

1st mart 2007

Još stari Latini su govorili: “Ko ne voli vino, žene i pesmu, celog veka ostaće budala!”. Rajskom nektaru nisu odolevali ni umetnici, a da se vino najlepše pije uz pesmu svedoče mnogobrojne starogradske pesme nastale na “licu mesta” – iz srca: “Donesi vina, krčmarice/ Rumeno kao tvoje lice/ Daj da pijem, tugu da sakrijem/ Srce me boli, hoće da izgori…”

Neraskidiva i neodoljiva veza muzike i vina nezaobilazna je u svim žanrovima, od roka, preko popa do “klasike”. Generacije su odrastale uz antologijsku pesmu “Loše vino”(… Ne gledaj me tako/dok se ludi snovi množe/ prevariću sebe, srce nudi više/ no što može i što mu je sudbina/ Sve je to od lošeg vina…), koju je, po tekstu Arsena Dedića, komponovao Goran Bregović. U pop standardima inspirisanim vinom su i pesma”Red, Red, Wine” grupe “UB 40”, “Scenes from an Italian Restaurant”, Bilija Džoela… Čini ce da nijedan veliki kompozitor nije ostao imun na čaroliju vina.

Notni zapis boemske pesme Skadarlija. Tekst Cana Parezanović, muzika Radomir J.Janković

Na vrhuncu stvaralačkih moći Johan Štraus Mlađi 2. februara 1869. završio je (u osnovi horski) valcer “Vino, žene i pesma”. Ovo delo majstorski kombinovanih, spokojnih melodija i besprekorne orkestracije obožavali su Rihard Vagner i Johanes Brams. “Kralj valcera” široj publici najpoznatiji je po opereti “Slepi miš”, u kojoj se Alfred božanstvenom vinskom arijom udvara Rozalindi: “Ispij draga, ispij brzo, od pića nam se oči blistaju, Ako su tvoje lepe oči bistre, tada ćeš videti život u pravim bojama. Shvatićeš kako je strasna ljubav tek san što nam se podsmeva. Videćeš da je večna vernost tek opsena, tako nešto više ne postoji na svetu. I ako je došao čas da izgubiš iluzije koje su ti nekada očaravale srce, Vino će ti brzo pružiti utehu, kroz zaborav! Srećan je onaj koji ume da zaboravi, ono što se ne da popraviti.”

Malo se dela u operskoj istoriji može nositi sa “Kavalerijom rustikanom”, prvom i po mnogima najbolja operom italijanskog kompozitora Pjetra Maskanjija. Inspirisana novelom Đovanija Verge (1840 -1922), ne prestaje da osvaja publiku širom sveta. U njoj se “krije” čuvena oda vinu kao simbolu života (“Zdravo crveno vino, ti što neštedimice tečeš…) posle koje Turidu gine u dvoboju. Ni Mocart nije odoleo vinu. U njegovoj čuvenoj operi “Don Đovani” (libreto Lorenco de Ponte) Dona Elvira moli Don Đovanija da promeni način života. On joj se podsmeva, odbija je, ignoriše pevajući hvalu vinu i ženama kao “suštini i najvećem dostignuću ljudskog roda…” Tu je i planetarno popularna “Vinska pesma” iz Verdijeve “Travijate”, ali i veličanstvena scena iz “Otela” u kojoj Jago peva vinsku pesmu i toči ga naivnom Kasiju, vernom Otelovom kapetanu, s namerom da ga napije i stvori razdor izmeću njega i velikog vojskovođe. “Napravite mesta za velikog boga vina….” osvaja arija u čast Dionisa iz opere “Didona i Enej” engleskog kompozitora Henrija Persela. I, čini se, tako bi mogli u nedogled. Koliko vino može da “omađija” svedoči i primer Australijanca Tonija Kinga, koji je komponovao pomoću vinskih čaša. Stvaranje ciklusa “Vinska muzika” trajalo je dve godine. Njegova neobična dela sviraju se dodirom prstiju oko ruba čaše! Svaka od jih je jedinstvena, sa različitom teksturom i baš kao što čaše mogu da proizvedu jedinstven ukus i aromu, tako mogu i zvuke različite visine. King otkriva da čaše za Bordo stvaraju dublji i bogatiji zvuk, a one za “Sovinjon Blan” jasniji i reskiji. Ritam njegove muzike, nalik zvuku bubnjeva, dolazi od vinskih buradi i zvuka vinskih čepova, koji se čuje prilikom otvaranja flaše. Zvuci u bas deonici proizvedeni su duvanjem u vinske flaše. Muzika se odlikuje eteričnom lepotom, ponekad nalik keltskim flautama ili gajdama, poju ptica, glasu kitova ili Panove frule. Zanimljivi su i nazivi Kingovih kompozicija: ” Putovanje u bure”, “Svitanje u vinogradu”, “Strašilova poskočica”, “Stakleno jezero”, “Savršena mešavina”, “Zlatna žetva”, “Zdravica starim prijateljima”…

Radomir J. Janković

Tags: ,



Komentarisanje je zatvoreno.


0