Gde smo tu smo
30th avgust 2010
Poslednjih godina država je krenula da koliko toliko uredi celokupan vinski sektor i da stimuliše, mada u po nečemu dosta nespretno, podizanje novih vinograda, vinskih podruma i kupovinu opreme. Jedan broj srećnika – malih ali i novih proizvođača vina, pored raznih administrativnih zavrzlama, uspeo je da se dokopa podsticajnih sredstava koje je obezbedila država. Sve to je u odnosu na raniji period kakav je dugo godina bio, veliki pomak i to je dobro čak veoma dobro za naš svet vina. Međutim, pored toga što proizvodnja vina kao posao mnogima primamljivo izgleda, sve više izlazi na videlo jedan krupan problem karakterističan za Srbiju, gde država teško da može nekako da pomogne jer nije u njenoj nadležnosti ali tiče se vinskog sektora, a to je činjenica da se u Srbiji malo pije vino. Zbog toga teško da se možemo nazvati vinskom zemljom ma koliko to lepo zvučalo. U našim domovima već godinama se za vreme ručka ili večere na trpezi retko se viđaju vinske čaše. Vino se pije uglavnom kada se nešto proslavlja. Zbog toga je potrošnja vina u Srbiji po nekim procenama nepuna 4 litra godišnje po glavi stanovnika ili deset puta manje od Francuske, Italije ili Španije. Ovako niska potrošnja vina pre svega treba da brine proizvođače vina jer oni su ti kojih se ovo stanje najviše tiče a kako stvari stoje oni to izgleda još nisu shvatili. Svega nekoliko proizvođača vina uspelo je da se afirmiše na našem tržištu dok ostali a nije ih mali broj imaju ozbiljan problem sa plasmanom svojih vina.
Udruženje vinogradara i vinara Srbije bi po prirodi stvari trebalo da bude inicijator akcije za rešavanje problema vezanih za potrošnju vina u Srbiji, a nije. Zdrav razum kaže da nije normalno da se ulažu velika sredstva i proizvodi nešto što se kasnije teško prodaje. Izvoz srpskih vina u zemlje EU i pored otvorenih mogućnosti je skoro zanemarljiv, zbog toga je razvoj domaćeg vinskog tržišta u najbližoj vezi sa podizanjem novih vinograda i otvaranjem novih vinarija. Nije samo relativno visoka cena domaćih i široka ponuda stranihu vina ono zbog čega nema očekivane potrošnje naših vina, već to što naš čovek nema naviku da češće pije vino. Da bi se povećala potrošnja vina u Srbiji potrebno je da kod potrošača postoji potreba ili želja za vinom kao pićem a to znači omogućiti potrošaču da u odabiru, pored drugih vrsta pića izabere baš vino. Popularizacijom vina se niko organizovano ne bavi. Problem je u tome što se niko ne oseća pozvanim da se time bavi čak ni udruženje proizvođača vina. Pojedinačno, proizvođači osećaju posledice ovakvog stanja ali kao da nisu svesni njegovog uzroka stalno očekujući da taj posao za njih obavi neko drugi. Kao jedna od tipičnih ilustracija takvog stanja je i ovaj časopis. Na popularizaciji domaćih vina i edukaciji svojih čitalaca a time i potrošača vina, časopis VINO radi od svog prvog broja, ali nažalost ostaje činjenica da su domaći proizvođači skoro potpuno nezainteresovani da kroz časopis daju svoj doprinos popularizaciji vina.
Nikola Jančić
Tags: nikola jančić, potrošnja vina, srbija, vivis
0
00:00, dana: 13/11/2010
Postovani urednice,
Kao sto i sami znate, najvecu odgovornost za takvu situaciju ima gospodin Jovic, koga Vi neprestalno promovisete, a on ne dozvoljava nikom u ovoj zemlji da misli o vinu, a pogotovu ne da prica o vinu.
Prelistajte Vas casopis, ne postoji broj a da g-din Jovic nije na prvoj strani Vaseg casopisa.
Nasem vinarstvu ce biti bolje, kada se profesori late pera i konacno napisu makar jednu knjigu o vinarsvu (posto nemamo literaturu o vinarstvu od sezdesetih godina proslog veka), a da ostave gitaru, casu i terevenke. Sve treba krenuti od nauke.
Takodje, kako nam moze biti dobro, kad se u Vasem casopisu i medijima reklamiraju iskljucivo hrvatska, makedonska, crnogorska, slovenacka… vina. Pa mi imamo i dane istarske hrane i pica u Novom Sadu na pet kilometara od Fruske gore, a mi vino ne mozemo da prodamo u takvim uslovima nelojalne konkurencije.
Molimo Vas, prestanite da favorizujete strana vina!
Vinari Srbije
18:42, dana: 15/11/2010
Poštovani, hrabri bezimeni vinaru Srbije,
ako već komentarišete moj potpisani komentar u časopisu VINO bio bi red da se i Vi potpišete da znam sa kim razmenjujem mišljenje.
Prvo, kamo sreće kada bi za loše stanje u srpskom vinarstvu bio kriv samo jedan čovek. Prof. Jović, kao pojedinac, svojom aktivnošću u svetu vina kroz predavanja na raznim skupovima, sa i uz gitaru, sigurno da daje veliki doprinos na popularisanju vina kao pića. U tom poslu on je veoma aktivan i to je razlog zašto ga ima često na stranicama časopisa. Ne vidim bilo koji racionalan razlog te vaše netrpeljivosti prema tom čoveku. Ja se bar krećem u svetu vina i nikad nisam primetio da bilo koga sprečava da o vinu priča ili deluje. Časopis bi rado objavio i druge autore koji popularišu vina ali takvih je veoma malo ili informacije o takvim događanjima ne stižu do nas. Što se tiče pisanja stručnih knjiga to je problem na relaciji profesor- fakultet i važi ne samo za Poljoprivredni fakultet već i za druge fakultete u zemlji.
Drugo, nije baš časopis VINO pogodan za vašu tezu da se favorizuju strana vina jer je naš časopis pre svega okrenut domaćim proizvođačima i domaćim vinima. Posebna je priča što domaći proizvođači vina ne pokazuju neko interesovanje da se pojavljuju u časopisu VINO. Sa druge strane proizvođači vina van Srbije na Srbiju gledaju kao na otvoreno tržište i nude svoja vina. Nude se i časopisu VINO. Problem proizvođača vina iz Srbije je u tome što nisu organizovani i što još uvek veruju da će plasman njihovih vina rešavati neko drugi u njihovu korist. Zar nije dobar primer upravo to što spominjete da se grupa istarskih vinara, iz jednog vinarskog regiona Hrvatske, organizovala, uz sve ono što ide lepo uz vino, i tako zajedno nastupa na stranom tržištu. Što mi to ne umemo to je naš problem.
Treće, mnogo grešite ako verujete da se može srpsko tržište vina zatvoriti. Vino se proizvodi da bi se pilo i tu je potrošač Bog. Njegovo je pravo da slobodno za svoj novac izabere i kupi ono što će piti – domaće ili strano. Problem izvoza srpskog vina je zapravo u tome što se na domaćem tržištu postiže bolja cena od one koja se može dobiti na probirljivom inostranom tržištu. To znači da su srpska vina skupa inostranstvu a samim tim i nama u Srbiji. Otud ekspanzija uvoznih vina jer naši uvoznici, uglavnom, kupuju strana vina po 2-3 evra dok ga ovde prodaju po 6-8 evra. Jedino domaći proizvođači svojom ponudom to mogu da zaustave. Ako ne mogu cenom i kvalitetom onda znači da je naša proizvodnja vina skupa i da moraju da se preispitaju zašto je ta proizvodnja skupa.
Da zaključim, ako se ne uradi ništa na popularizaciji vina kao pića i time poveća potrošnja vina u Srbiji mnogi sadašnji proizvođači vina će se ugušiti. Na tom poslu najviše moraju da rade oni kojih se to najviše tiče a to su proizvođači vina. Naš časopis na popularizaciji vina i edukaciji svojih čitalaca radi od prvog svog broja ali, kao što sam već rekao, retki su proizvođači voljni da na tom planu sarađuju.
Nikola Jančić
Glavni odgovorni urednik
Časopis VINO