Navika – druga priroda

10th decembar 2009

Petar BokunŽivot počinjemo pijenjem, tokom istog menjamo tekućinu koju pijemo. Nakon majčinog mleka, i drugih mleka nakon toga, zavisno od zemlje porekla prelazimo na druge tečnosti. Ako smo se srećom rodili u Americi, u ruku nam gurnu flašicu koka-kole. Kod nas još¡ ponegde mame daju flašicu vina školarcu, da mu se nađe za vreme velikog odmora.

Ne kaže se slučajno: “Kaži mi šta piješ i reći ću ti ko si i odakle si”. Kako navike pijenja stičemo od najranijeg detinjstva to neosetno prihvatamo kao piće izbora ono koje su naši roditelji kao prauzori pili a nama nisu dopuštali. I kako je zabranjeno voće najslađe, to i sami čim postanemo sposobni da donosimo samostalne odluke pijemo upravo ono što su i naši roditelji pili. Tako se stvara folklorna, etnološka ali i etnička navika. I sam organizam pokazuje toleranciju na uobičajeni alkohol a smanjenu podnošljivost alkohola koji su uobičajeni u stranim sredinama. Za ilustraciju gornjeg podsetiću na običaj u Dalmaciji da domaćin uvede češkog turistu i njegovu suprugu u svoju konobu. Tu pije najbolje vino na svetu. To nije ni pošip, ni postup, ni vugava ni babić nego besplatno vino. U veliku čašu naliva Čehu u malu sebi i njegovoj supruzi. I kad nakon kratkog euforičkog efekta proradi hipnotičko dejstvo vina, Čeha, njegova supruga i Dalmatinac ostave da sanja a ona stisne noge širom i skupa s Dalmošom broje zvezde na nebu.

Ko je kriv Čehu što se nije držao svog tradicionalnog pića, piva, na koje je razvio toleranciju nego se upušta u pijenje vina koje pripada drugom podneblju i civilizaciji.

Najnoviji zakon o saobraćaju strogim kaznama zabranjuje upotrebu alkohola. Strogost zakona uvek ukazuje da je država omanula u drugim merama. Nije se lako boriti protiv alkohola. Nije vino uzalud druga najpominjanija reč u Bibliji, pored masline. Alkoholom se obeležavaju životni događaji od rođenja do smrti. Generalno alkohol donosi više nesreće nego zadovoljstva. On je samo kratkotrajno odsustvo iz stvarnosti u koje se vraćamo još¡ sumorniji i da je do psihijatara ne bi ga ni bilo. On obeležava ponašanje čitavih naroda. Tako neke nacije možemo slobodno nazvati vinskim; kao Dalmaciju, Italiju, Francusku, neke pivskim, kao Češku, Nemačku, a neke rakijskim, kao Srbiju, Rumuniju.

Vino_karikatura

Psihološke razlike proizlaze iz različitog dejstva pojedinih alkohola na psihu. Tako vino stvara u početku euforiju, čoveku se razveže jezik, dobija privid snage, nekritičan je u proceni sopstvenih vrednosti, pojačava mu se polna želja uz istovremeno smanjenu mogućnost izvedbe iste. Posle početno povišenog raspoloženja nastupa hipnotički efekt i lako se upada u san.

Pivopije su pod dejstvom svog omiljenog pića miroljubive, sklone beskrajnim diskusijama ili jednostavno tihovanju, pseudofilozofiranju. Kod njih je sve nekako okruglo; i trbuščić, pa čak i srce postaje loptasto, takozvano pivsko srce (Bierherz). Seksualno su nezainteresovani, ali pri većim količinama popijenog piva, kao i drugi pijanci skloni su latentnim homoseksualnim grljenjima i bezrazložnim ljubljenjima (pivska, vinska “braća”). Ljubitelji rakije pokazuju sklonost brzom reagovanju, zapaljivi su baš kao i špiritus iz njihovog omiljenog pića, skloni su prebrzo preći s reči na nedela i ako im je pri ruci nož ili pištolj, eto problema.

Rakija kao proizvod fizičkog procesa, destilacije, koncentriše alkohol i on snažnije menja duševna svojstva. Ako se radi o osobi koja je prethodno imala traumu glave, i manja količina žestokog pića može dovesti do jakog suženja svesti i iracionalnog delovanja, sve do sumračnog stanja. I dok kod pivskih naroda može da prođe šala i aluzija na račun bolje polovice, kod pripadnika rakijskog naroda to je uvek dobar razlog da se zapodene kavga. I danas kod nas u 70% krvnih delikata sudeluje alkohol. Nismo mi slučajno rakijaš¡i, i kao jedan od retkih brendova ističemo š¡ljivovicu, pa još prepečenicu, jer nam je malo ono što je priroda dala, nego dupliramo.

Vinski narodi su u psihološkom smislu obeleženi radošću življenja, veseljem, sklonošću pesmi i karnevalskim ludorijama, opuštanju. Sve su to dejstva koja proizvodi vino koje oni konzumiraju na takozvani mediteranski način. To je konzumacija manjih količina, najčešće razblaženog vina, takozvane bevande ili špricera, ali svakodnevno. Drugi tip pijenja je vikend pijenje u pivskim zemljama, gde se počne piti u petak, jer radni proces preko nedelje ne trpi opijenost, i završava u nedelju uveče, da bi na posao stigao koliko toliko trezan.

Rakijaški profil u našoj zemlji sve više uzmiče. Najviše pred agresivnom propagandom pivarske industrije. Celu svetsku industriju piva drže dve kompanije. U našoj zemlji nijedna industrija piva nije više u srpskim rukama. Doduše, pivo je odavno stiglo sa strancima (Zoffman, Bajloni, Wajfert) i nije im mnogo trebalo da na našim manama postanu najbogatiji Srbi. Rakija se sve manje pije, noseći srećom sa sobom i agresivnost koju olako i prebrzo proizvodi. Pijenje vina se dobro nosi s pivskom propagandom. Broj novootvorenih vinoteka, ali i punih gondola u samouslugama, govori o tome bolje od ikakve statistike. Nažalost, na početku pomenuti negativni uticaj alkohola u saobraćajnim nesrećama, nije samo statistika nego nenadoknadivi bol u ljudskim glavama.

O suptilnijim promenama koje alkohol izaziva neprimetno, u smislu alkoholne ljubomore, sumnjičavosti, sklonosti brbljanju poluistina, koje kvare međuljudske odnose, ne treba ni govoriti. Samo da pomenem da je 25% svih pacijenata u duševnim bolnicama dospelo tamo zbog alkohola.

Čovek je oduvek posezao za alkoholom kao popravljačem raspoloženja, bilo da je tužan jer mu ne ide, bilo da želi pojačati dojam radosti. Iako sam pomenuo neke nacije, mislim da bi prava podela bila na vinske, pivske i rakijske nacije. Negde to dovodi do krize identiteta, ali je to stanje sada univerzalna pojava. I kod nas je identitet malog Srema pocepan na vinski i svinjski Srem. Nije ga poremetila ni agresivnost i bogatstvo jedne koka kole, koja je sposobna da u svoje središte, Atlantu, dovede Olimpijadu, ali jedva da je naš identitet s rakijaškog pomakla malo prema vinsko-pivskom.

Da li uzrok naših poraza zadnjih decenija leži u prelasku s agresivne rakije na miroljubivo pivo?

Paranoici bi rekli: “Mora da nam nešto sipaju u piće!”

Ih bre, kakvi smo mi bili pre…..

Prof. dr  sc Petar Bokun

Tags: , , , , , ,



  1. Zoran
    18:01, dana: 06/01/2010

    Kao i uvek lucidno, domisljato a opet tako naucno i precizno…Tekstovi i misli doktor Bokuna me uvek razvesele i sa uzitkom citam svaki redak…Ziveli

  2. Dragiša
    12:37, dana: 30/11/2010

    Čitajući ovaj članak osećao sam se jednako dobro kao i da sam sedeo sa autorom u nekoj od novootvorenih vinoteka sa čašom dobrog vina u ruci. Doduše, čašu dobrog vina sam ispio, svojeg, mada je dan još mlad.
    Posebno mi se svidela priča o plavookoj (mora biti takva, zar ne?) Čehinji i dovitljivom Dalmatincu. Još jedan razlog, bar za neoženjene u Srbiji, da počnu da proizvode Vino.
    Pozivam g. Bokuna da dodje i pije vino sa mnom, kad god poželi.


0