Nova pravila u proizvodnji i klasifikaciji vina

10th decembar 2009

Nova-EU-regulativaU Evropskoj uniji, od 1. avgusta stupio je na snagu novi set pravila koja se odnose na proizvodnju i klasifikaciju vina. Izmene koje su razmatrane u proteklih nekoliko godina, predstavljaju deo programa kog u Briselu nazivaju “vinskom revolucijom”. Nakon ovih izmena, oznake AOC (Appellation d’origine controlee), DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita) ili QbA (Qualitatswein bestimmter Anbaugebiete) prestaju da se upotrebljavaju. Umesto ovih nacionalnih sistema klasifikacije, ubuduće će na etiketama biti prisutni akronimi PDO (Protected Designation of Origin) i PGI (Protected Geographical Indication). Pored ovih, prisutne su i druge izmene obuhvaćene ovom reformom kao što su smanjenje površina pod vinogradima kao i smanjenje dozvoljene šaptalizacije (dodavanje šećera u širu).

Posledice ove reforme bi trebalo da se ogledaju u modernizaciji proizvodnih procesa, promociji vina zemalja članica EU kao i u obezbeđivanju kompenzacija za one koji odluče da napuste proizvodnju grožđa i vina.

Po rečima Marijane Fišer Boel, evropskog komesara za poljoprivredu, početak rada na ovom projektu bio je obeležene brojnim poteškoćama.  Njena izjava iz 2006. godine da evropski proizvođači vina proizvode više vina nego što je tržište spremno da primi je dočekana od strane mnogih sa velikim negodovanjem. U isto vreme najavljena je potreba umanjenja površina pod vinogradima za skoro 400 000 hektara od 3,4 miliona koliko je registrovano u EU. Usled velikog pritiska na Evropsku komisiju od strane proizvođača vina, ova, potrebna umanjenja površina, smanjena je skoro duplo, na 175 000 hektara. Takođe, postignut je dogovor da zemlje članice mogu da računaju na finansijsku pomoć oko uništavanja svojih viškova vina sve do kraja 2012. godine.

Zemlje u EU proizvode oko 60% od ukupne količine vina u svetu, ali i pored toga evropski proizvođači još uvek nemaju rešenje za globalno smanjenje potrošnje i to posebno u onim zemljama u kojima je vino oduvek bilo više način života nego brojka u nekom od izveštaja ekonomista. Samo u Francuskoj, najpoznatijoj vinskoj zemlji sveta, potrošnja po glavi stanovnika je prošle godine pala na 43 l godišnje. Primera radi, ta brojka je 2007. iznosila 47 l a 1959. čak 120 litara. Ovi rezulati su verovatno posledica promene odnosa prema načinu života kao i pooštrenje propisa koji regulišu dozvoljenu količinu alkohola u krvi kod vozača.

Međutim, ovi razlozi možda ne važe za neke druge zemlje. Naime, za proizvođače iz drugih regiona, na primer Severne i Južne Amerike ili Australije situacija uopšte nije loša. Po podacima OIV-a, učešće vina iz tih regiona u ukupnoj prodaji se povećalo sa 3% koliko je bilo 1990. godine, na 30% u 2008. godini. Tokom poslednjih 18 godina izvoz vina iz Australije i Čilea u Evropu je skočio za više od 2000%.

Naravno, do toga nije došlo preko noći. Proizvođači iz ovih oblasti su uspeli da naprave pravu revoluciju podigavši kvalitet svojih proizvoda a zadržavajući, pri tom, veoma konkurentnu cenu. Takođe, ono što je veoma bitno je i svojevrsna demistifikacija vina do koje su ovi proizvođači doveli – prosečan kupac više nije morao da poseduje obimno znanje o raznovrsnim oznakama ili da vlada sa dva-tri jezika. Njihova klasifikacija vina je bila veoma jednostavna i laka za korišćenje.

EU je shvatila da arhaični sistem klasifikacije vina u zemljama članicama samo zbunjuje kupca pa je uvođenje kategorija PDO i PGI pokušaj da se ova situacija reši. Oba termina se odnose na specifični vinski region s tim što postoji razlika u dozvoljenom procentu vina sa strane. Vina sa oznakom PDO moraju biti napravljena isključivo od grožđa iz tog regiona dok je kod vina sa oznakom PGI dozvoljeno učešće od 15% grožđa iz drugog regiona (ali iz iste zemlje). U poređenju sa postojećim oznakama postoji sličnost sa AOC / VdP u Francuskoj i DOC / IGT u Italiji. Uzevši u obzir činjenicu da ovaj novi zakon o oznakama na etiketama neće biti obavezujući za proizvođače iz već postojećih renomiranih vinskih regiona, postavlja se pitanje oko čega se podigla tolika prašina?

Deo odgovora se nalazi u, sada već anegdoti, o stepenu zakrivljenosti krastavca, na prime, koje, po standardima Evropske komisije, nije moguće prodavati u radnjama EU. Želja za sveopštom standardizacijom koja postoji u EU pokazuje u punom svetlu nemilosrdnost birokratije. Ali, rešenje problema evropskih vina je znatno složenije od propisa koji dozvoljava stepen zakrivljenosti krastavca.

Šarenoliki sistem označavanja vina u Evropi je zasnovan na čuvenom “teroaru”. Logički gledano – što su bolje karakteristike regiona u kome se grožđe proizvodi, to je i vino cenjenije. Geografske karakteristike oblasti u kojima se vino proizvodi mogu biti veoma opšte, na primer, navođenje samo zemlje porekla ili jako detaljne – čak do nivoa određenog vinograda na sunčanoj padini.

Ovaj “revolucionarni” predlog EU je, u osnovi, samo pojednostavljena verzija postojećeg sistema koji vezuje vina za mesto proizvodnje. U teoriji, prava revolucija se može očekivati u obavezama i klasifikaciji vina po njihovim kvalitativnim osobinama. Međutim, prelazak na sistem ocenjivanja vina na osnovu hemijske analize i stručne komisije, je malo realan scenario za Evropu u kojoj su se proizvođači i kupci vekovima privikavali na postojeća pravila. Isto tako, Šabli, Šampanja ili Kjanti, već odavno su postali brend i retko ko će se odreći njihove očigledne marketinš¡ke tj. ekonomske vrednosti.

Budžet koji je EU namenila za sektor vina za 2009. godinu iznosi 794 miliona evra ali je planirano njegovo povećanje na 1,231 milijardu evra u 2013. godini. To povećanje je namenjeno razvoju vinskog sektora zemalja članica i njima je ostavljeno diskreciono pravo da sa tim novcem raspolažu po svojoj proceni.

Tako je, na primer, do maja ove godine, Francuska potrošila 11 miliona evra za promociju svojih vina van granica Evrope. Međutim, na uništavanje viška proizvedenog vina, utrošeno je 20 miliona evra.

Tags: , , , , , , , , , ,



  1. rade rajkovic
    17:06, dana: 23/01/2010

    vrijeme je da napokon svuda budu isti standardi

  2. Branko Miljevic
    09:10, dana: 23/03/2010

    Bas mi je drago da se uvede malo reda u taj svjetski NEPOREDAK VINO NEPRAVDU

    Nije pravilno da se daju privilegije zemljam kao australija juzna amerika ,a ne uzima se u obzir ozbilj
    no pomoc ESTOCNO EVROPSKIM ZEMLJAMA A POSEBNO JUGO ILI BALKASKA REGIJA
    koja je dosta patila 50 god. a sada DA SE SVE URADI DA SE TAJ KVALITET I KVANTITE DIGNE NA SVJETSKI NIVO I RAVNOPRAVNO IZADJE NA TRZISTE
    steta JOS JEDNA NEPRAVDA globalizacije i evropezacije
    bRANKO


0