Posts Tagged ‘vino’
Estetika efemernog
petak, februar 1st, 2008
Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.
Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995. godine kao logičan nastavak njegovog opusa.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMedovina – Vino od meda
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Veruje se da je prvo alkoholno piće koje je čovek napravio bila medovina – vino spravljeno od meda koje je starije i od vina i od piva.
Čuveni nektar i ambrozija bogova sa Olimpa bili su med i medovina. Na severu Evrope, u njoj su uživali i Vikinzi – u Valahali, vikinškom raju, Valkire su novodošle duše ratnika služile medovinom, kod Kelta – u keltskom raju teče reka medovine… Interesantan je i način na koji je med, po legendama, dospeo do ljudi – u mnogim religijama opisan je sličan način. U staroindijskim Vedama, Indrin orao je ukrao med sa nebesa, kod Grka – Zevsov orao a kod Vikinga – sam Odin lično je u obliku ptice dao med ljudima.
Enološka stanica Vršac – Priznati u celom svetu
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Proteklo je 75 godina od kako je u Kraljevini Jugoslaviji, 1. jula 1932. godine, doneta odluka o osnivanju Enološke stanice u Vršcu, da ,,vrši analize i ispitivanja u svrhu kontrole vina i drugih proizvoda od grožđa, kao i enoloških sredstava, i tumačenja rezultata shodno Zakonu o vinu i Pravilniku za njegovo izvršenje’’.
Ovu odluku je donela Kraljevska banska uprava Dunavske banovine, u vreme kada je dužnost bana obavljao Milan Nikolić. Vrlo brzo, već 7. maja 1933. godine, vršačka enološka stanica je počela sa radom. Za njeno osnivanje izdvojena su u ono vreme prilična sredstva. Ministarstvo poljoprivrede dalo je 180 hiljada dinara, dok je Vršac za te potrebe izdvojio 50 hiljada dinara.
Interfest 2007 – Dani vina i opuštanja
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Međunarodni festival vina u Novom Sadu, INTERFEST 2007, održan je od 28. do 30. juna na Trgu slobode uz učešće 150 vinarija iz zemlje i inostranstva. Festival je za tri dan koliko je trajao sajam posetilo preko 70 000 ljubitelja vina koji su na svoje veliko zadovoljstvo mogli da probaju preko 600 različitih vina. Pokrovitelji festivala bili su Sekretarijat za kulturu Novog Sada, Sekretarijat za privredu Izvršnog veća Vojvodine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije.
R. V.
Najveća vinoteka u zemlji
nedelja, jul 1st, 2007
INTERFEST, naš najznačajniji vinski događaj i ove godine priprema pregršt lepih iznenađenja za sve ljubitelje vina. Festival se ovoga puta održava od 28. do 30. juna u Novom Sadu i okupiće, saznajemo u razgovoru sa direktorkom Natašom Budisavljević, više od 150 vinarija iz skoro celog sveta. Učesnici Festivala će izložiti preko 600 vrsta vina, tako da će u njihovoj degustaciji moći da uživa 50.000 posetilaca, koliko ih je u proseku, prethodnih godina, posećivalo ovu prestižnu vinsku feštu.
N. B.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRoze
nedelja, jul 1st, 2007
Voćni ukus, lagana struktura, predivna boja, još kada je valjano ohlađeno, jedno roze vino ne može a da ne osvoji šarmom i da ne ostane uvek poželjno. Pošto se roze savršeno slaže sa mnogim jelima, to su više nego jaki razlozi zbog kojih je ova vrsta vina stekla veliku popularnost i dobru reputaciju.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuDepandans raja iznad Valjeva
četvrtak, mart 1st, 2007VINOGRADI I PODRUM JELIĆ
Danas podno Maljena, Povlena, Medvednika i Azbukovice, nadomak Valjeva, u selu Bujačić, zahvaljujući Milijanu Jeliću i njegovom sinu Marku, namernik ili slučajnik može da upozna jednu naročitu ovdašnju znamenitost – Vinograde i podrum Jelić.
Za razliku od davno nestalog Panonskog, ovo vinsko more je vrlo mlado i skriveno je u brdu, u jednom od najmodernije građenih i opremljenih vinskih podruma u Srbiji.
Ivko Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKo udara prvi, udara dvaput!
sreda, novembar 1st, 2006ARGENTINSKO SUNCE U VINIMA: MICHEL TORINO I EMPRESA
Guillermo Brandariz Solari i njegov domaćin u Srbiji, Siniša Živković
Argentinska poslovica sažima poslovnu filozofiju vinarije koja je za samo pet godina napravila istinski bum na svetskom tržištu vina, što potvrđuje i uspeh postignut u Srbiji, zahvaljujući niškom uvozniku „Empresa„.
Vina „Mišel Torino“ danas se uspešno izvoze u više od 40 zemalja, a u Evropi su prisutni praktično u svim zemljama, od Skandinavije, preko novih članica EU iz pribaltičkih zemalja, do zemalja tradicionalnih izvoznica poznatih vina, kao što su Španija, Francuska i Italija. Izvozom su obuhvaćene i skoro sve mediteranske zemlje, a konačno su došli i na Balkan preko firme „Empresa“.
V. Bačvarević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuEliksir života
sreda, novembar 1st, 2006Nikola Tesla (1856 – 1943) bio je veliki ljubitelj vina
Tesla je u mladosti uživao u dobrom vinu, posebno u vinu iz zavičaja, a u poznim godinama, kada se odrekao mnogih zadovoljstava, uvek je kraj njega bila neotvorena boca kvalitetnog vina.
O. Ković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuFiziološke karakteristike vina
sreda, novembar 1st, 2006
Medicina kaže da alkohol može izazvati oštećenja na jetri. S druge strane, svugde se govori da je čaša dve vina dnevno korisna. Teško da će bilo koji ljubitelj ili poznavalac vina prihvatiti da se vino posmatra kao puko alkoholno piće poput rakije ili piva jer alkohol je samo jedna od supstanci koja se nalazi u vinu i ima negativno dejstvo samo kada se pretera u popijenoj količini.
Vinopilcima pored zadovoljstva i prijatnog osećanja koje imaju, dokazano je, vino zaista pomaže prilikom prevencije srčanih oboljenja. O ovoj temi mnogo opširnije smo pisali u nekoliko ranijih brojeva.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuLoza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu
četvrtak, jun 1st, 2006
Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.
Prof. Miroslav Milosavljević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPoslednje reči u slavu vina
subota, april 1st, 2006U to malo svetle tečnosti – koliko grob da se prelije – što je ostalo iza moje utoljene žeđi, ja sam nekad mogao da utopim ne samo sve što jesam, što sam bio, video i znao o životu, nego i sva vina ovoga sveta i svet sam sa svima promenama i svima stvorovima i ljudima, živim, pomrlim i nerođenim.
Ivo Andrić
Odlomak iz knjige “Staze, lica, predeli“
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuO vinu
četvrtak, septembar 1st, 2005
Tekst čuvenog francuskog pesnika, Šarl Bodlera na temu vina.