Posts Tagged ‘vinogradarstvo’

Osnovna obeležja navodnjavanja vinograda

subota, maj 25th, 2013

navodnjavanje vinogradaZa redovno plodonošenje i visoke prinose, vinova loza zahteva velike količine vode. Znatno veće količine vode loza utroši procesom transpiracije, a manje za izgradnju tkiva i obrazovanje organskih materija. Uzimajući u obzir klimatske uslove i ciljeve proizvodnje grožđa, navodnjavanje vinograda može biti obavezna ili fakultativna ampelotehnička mera.

Posebno je značajno poznavanje uticaja vremena izvođenja i intenziteta navodnjavanja na vinovu lozu. Ako se navodnjavanje izvodi tokom celog vegetacionog perioda, to izaziva pojačano rastenje lastara i jače opadanje kvaliteta grožđa u poređenju s uticajem navodnjavanja izvedenog samo u fazi intenzivnog rastenja lastra.

Navodnjavanje pre i u fazi sazrevanja grožđa, po pravilu, dovodi do opadanja sadržaja šećera, povećanja sadržaja kiselina i neznatnog povećanja prinosa.

Izašlo je iz štampe novo i dopunjeno izdanje knjige profesora Miroslava Milosavljevića BIOTEHNIKA VINOVE LOZE. Na ovom mestu donosimo deo koji se odnosi na navodnjavanje vinograda.

Nova pravila u proizvodnji i klasifikaciji vina

četvrtak, decembar 10th, 2009

Nova-EU-regulativaU Evropskoj uniji, od 1. avgusta stupio je na snagu novi set pravila koja se odnose na proizvodnju i klasifikaciju vina. Izmene koje su razmatrane u proteklih nekoliko godina, predstavljaju deo programa kog u Briselu nazivaju “vinskom revolucijom”. Nakon ovih izmena, oznake AOC (Appellation d’origine controlee), DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita) ili QbA (Qualitatswein bestimmter Anbaugebiete) prestaju da se upotrebljavaju. Umesto ovih nacionalnih sistema klasifikacije, ubuduće će na etiketama biti prisutni akronimi PDO (Protected Designation of Origin) i PGI (Protected Geographical Indication). Pored ovih, prisutne su i druge izmene obuhvaćene ovom reformom kao što su smanjenje površina pod vinogradima kao i smanjenje dozvoljene šaptalizacije (dodavanje šećera u širu).

(više…)

Festival malvazije

sreda, jul 1st, 2009
Malvazija Capo d'Istria

Malvazija Capo d’Istria

U Kopru, prestonici slovenačkog dela Istre, 29. i 30. marta o. g. je održan 11. po redu Festival “Malvazija“ plemenit ukus Mediterana u organizaciji Društva vinogradara slovenske Istre, uz saradnju sa Gradskom opštinom Koper. Kao i do sada namera ove manifestacije jeste da oceni i predstavi kvalitet ove plemenite sorte belog vina koja je prisutna u celoj Istri, na Krasu, u Vipavskoj dolini, Goriškim Brdima i pograničnim područjima Italije. Pored toga, želja organizatora je da se u cilju povećanja prepoznatljivosti malvazije što bolje predstave i povežu vinogradari i vinari, da se podstakne razvoj vinogradarstva i vinskog turizma na tim područjima. Svemu tome namenjene su brojne stručno vođene degustacije, radionice kao i predavanja.

Inače, naziv vina malvazija etimološki je vezan za Monemvaziju, utvrđenu vizantijsku luku na jugu Peloponeza, potiče iz Srednjeg veka, od različitih vrsta loze tog regiona. Samo ime je nastalo od dve grčke reči: moni (Mόνη)  i emvasia (Εμβασία) što bi značilo “jedini ulaz” ili “jednostavan ulaz”. Loza malvazije brzo se proširila takoreći po čitavom Mediteranu, a u kolonijalno doba, u XVI v. Španci i Portugalci su je preneli na Kanarska ostrva, odnosno Maderu. U Istri i na obali severnog Jadrana prvi čokoti ove loze pojavili su se u doba Mletačke republike, u vreme kada je Engleska, njen veliki rival, izgubila Bordo 1453. godine i primat u trgovini vinom, a Turska iste godine osvojila Konstantinopolj. (više…)

Šta je organsko vino

ponedeljak, oktobar 1st, 2007

Zanimljivo je da do danas ne postoji zvanična definicija organskih-ekoloških vina na evropskom nivou već samo pravila za proizvodnju organskog grožđa, a regulativu EU, u ovom slučaju ne treba mešati sa propisima-preporukama OIVa koja se odnose na ovu oblast.

Jedinstvena regulativa Evropske Unije pod brojem 2092/91 aneks 6, koji se tiče proizvodnje organske hrane, ne odnosi se na vino i vinovu lozu. Da bi se i ova oblast privredne delatnosti zaštitila i ponudila tržištu ekološki zdrava vina kao alternativa klasičnoj proizvodnji,  posle dužeg međusobnog usaglašavanja u EU, pokrenut je projekat ORWINE. Ovaj projekat u svojoj osnovi ima za cilj da pomogne komisiji EU kako da stvori pravni okvir za transformaciju “organsko grožđe” u “organsko vino”. To bi zamenilo trenutno važeću definiciju “vina dobijena od organski uzgajanog grožđa” sa “organska vina”. Jedan od prvih zadataka ovog projekta je sagledavanje zakonodavne  strukture koja se primenjuje u zemljama EU vezano za organsku proizvodnju vina. Razmatraju se i upoređuju  svi zvanični javni i drugi standardi za proizvodnju vina kako bi se videli sličnosti i razlike između različitih standarda i identifikovala najvažnija pitanja kojima bi trebalo da se buduća evropska zakonska regulativa pozabavi.

(više…)

Siva i plemenita plesan grožđa

sreda, novembar 1st, 2006

Botrytis cinerea

Dešava se ne tako retko u mnogim vinogradima Srbije, da se pored dve najznačajnije bolesti vinove loze – pepelnice i plamenjače, posebno ako ima previše vlage, javi i siva trulež grožđa. Glavni mikroorganizam odgovoran za ovo je Botrytis cinerea – “sveprisutna gljivica koje jedino nema u pustinjskim oblastima” kako reče, jednom prilikom, čuveni francuski profesor stručnjak iz ove oblasti, Galet.

R. V.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Bolje vreme za srpske vinare

četvrtak, jun 1st, 2006

Zbog jako lošeg stanja u sektoru vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, manifestovanog kroz smanjenje proizvodnje grožđa i vina i gubljenja konkurentnosti domaćih vina uz pojačan uvoz vina u rinfuzu, a sa druge strane, usled neophodnosti za usklađivanjem standarda i regulativa sa EU, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokreće intenzivne mere i akcije za unapređenje vinogradarsko-vinarske proizvodnje. Te mere za poboljšanja stanja za svaku grupu privatnih proizvođača (proizvođači grožđa, amaterski proizvođači vina, mali, srednji i veliki proizvođači vina) i njihovih udruženja, kao i velikih sistema, bile bi realizovane kroz: (više…)

Klonovi sorte Šardone u našim vinogorjima

četvrtak, jun 1st, 2006

Postoje uslovi za visok kvalitet

Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.

Slavica Todić, Mile Ivanović i Vlada Nikolić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ekskorioza se širi

subota, april 1st, 2006

Bolest za koju se veruje da se pojavila pre 100 godina u dolini Rajne i Mozela, počela je da se širi u prethodnoj Jugoslaviji šezdesetih godina prošlog veka, a naziv “mrtva ruka“ koji je dobila u Americi, dovoljno govori koliko je ona opasna.

U Srbiji je pojava ekskorioze imala promenljivi karakter. U nekim vinogradima bolest ima veliki značaj, ali postoje i vinogradi gde je manje značajna. Nedavno je grupa autora (Todorović i sar. 2005) saopštila da je ekskorioza uzela maha na jugu Srbije.

Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ekološki zdrava vina

nedelja, januar 1st, 2006

Živimo u vremenu sveopšteg ekološkog zagađenja čovekove okoline zbog toga je neophodno da se preduzmu odgovarajuće mere zbog zaštite zdravlja stanovništva. U oblasti vinogradarstva i vinarstva to ne bi trebalo da bude veliki problem jer vino je i ovako najhigijenskije piće. (više…)

Hemijski sastav grožđa

četvrtak, septembar 1st, 2005

Grožđe ima vrlo složen hemijski sastav. Do sada je u grožđu i proizvodima od grožđa otkriveno preko 600 komponenata.
Od brojnih sastojaka u grožđu izdvajamo najvažnije.

Voda
Ima najznačajniju ulogu u svim životnim procesima pa i u građi organa vinove loze. Sadržaj vode u grožđu varira u zavisnosti od sorte, ekoloških uslova gajenja, primenjene agrotehnike i dr. U grožđanom soku ima 70-90% vode (u proseku oko 80%). Raspored sadržane vode po pojedinim elementima strukture grozda odnosno bobice je različit…

prof. dr Dragoljub Žunić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Bordovska čorba

četvrtak, septembar 1st, 2005

STO DVADESET GODINA U ZAŠTITI BILJA

Kao i mnoga druga naučna otkrića i bordovska čorba je slučajno otkrivena. Da bi se zaštitili vinogradi od kradljivaca i „slučajnih prolaznika“ u Francuskoj se vršilo prskanje vinove loze duž poljskih puteva bakar sulfatom da se loza „otruje“. Ovo je imalo za cilj da se kradljivci odvrate od krađe grožđa. Pošto je kiša lako ispirala bakar sulfat sa lišća, prskanja su se morala često ponavljati. Zato su neki vinogradari, da bi omogućili duže zadržavanje „otrova“ na listu, rastvoru bakarsulfata dodavali krečno mleko. Mešajući bakarsulfat i krečno mleko vinogradari su spontano napravili bordovsku čorbu.

Prof. dr Mirko Ivanović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Zelena rezidba vinove loze

četvrtak, septembar 1st, 2005

U mladom vinogradu do 5 godine života ova rezidba reguliše broj i raspored lastara na čokotu, obezbeđuje njihov snažan porast i sazrevanje i formiranje uzgojnog oblika čokota. Kod vinograda na rodu ona reguliše visinu prinosa, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal čokota.

Dr Dragan Vujović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju